Zahtev ordinacije Ecim za priznavanje alternativnog dijagnostičkog i terapijskog metoda stigao je u Ministarstvo zdravlja, gle čuda, otprilike u isto vreme kad i zahtev Ministarstvu prosvete za odobrenje primene tog metoda na školskoj deci. Ministar prosvete je zahtevu udovoljio u obliku podrške, i "presolio" preporukom da se objave rezultati
Ruskom predsedniku ova poseta je krupan diplomatski poen
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"
Varničenja oko načina na koji će se reorganizovati ovdašnje zdravstvo traju već dugo. Svaki predlog za rešenje tog pitanja izaziva manju ili veću buru, otkrivajući postojanje jakih interesa u čijem sudaru stradaju građani
Ako se u Bor ulazi sa južne strane, putem koji ga povezuje sa Koridorom 10, utisak je da je to grad pravljen po meri čoveka: izrazito je urban, sa dobrom infrastrukturom, širokim ulicama i lepim drvoredima. Utisak je malo drugačiji kad se priđe centru grada nad kojim se uzdižu dva ogromna fabrička dimnjaka kao simboli industrijskog napretka. Zgrade su prekrivene odbojnom patinom, svojstvenom svim industrijskim gradovima. Nekoliko stotina metara od centra prema severu zjapi ogromna rupa prečnika desetak, a duboka skoro pola kilometra, neuklonjiv spomenik stogodišnjoj eksploataciji bakarne rude, napušteni kop koji je bukvalno progutao polovinu starog gradskog jezgra. Obod rupe se i dalje urušava, vukući u provaliju kuće u blizini koje su eksproprisane i stanari raseljeni, ali u njima trenutno žive romske porodice koje boljeg smeštaja nemaju. Pejzažom dominiraju, dokle pogled dopire, žuta boja sumpora, siva jalovina i crna šljaka
"Očekujemo da ćemo osigurati participaciju u vlasti u mestima gdje Srbi imaju većinu, ali i gde je nemaju. Mi jesmo manjina ali, i po ustavnom zakonu i po broju, imamo prava na donošenje odluka"
"Privatizovana stvar"; "Vreme" br. 746 i "Strah i odgovornost"; "Vreme" br. 746
Prema istraživanjima Evropske komisije, većina Evropljana plaši se nauke. Na pitanje "Da li naučnici poseduju znanje koje ih čini potencijalno opasnim?", čak 63,2 odsto odgovara pozitivno. Strah od naučnih otkrića je kompleksan fenomen, uslovljen stupnjem društvenog razvoja, ali i obiljem drugih faktora, među kojima su i realne opasnosti od zloupotrebe novih saznanja. Ponegde, ovaj strah je podjednako iracionalan kao i strah od pomračenja Sunca, stranaca, promaje ili vode, ali je u svakom slučaju nastajao u slojevima, taložeći se kroz vekove.
"Mi nikada nećemo moći da zakoračimo u budućnost bez gledanja u prošlost. To je način da razumemo budućnost. To važi i za Nemce, i za Irce i za vas"
O zapostavljenoj simbolici istorije sindikalnih borbi i o tome da li je ovaj divlji kapitalizam bolji ili gori od onog u kome se odvijala sledeća priča
Srbi u Slavoniji i Baranji ne veruju više nikom. Na najavljenu reintegraciju u Hrvatsku oni reaguju instinktivno – tovare stvari na traktore i kamione i odvoze ih u Srbiju. Potom se vraćaju nazad i sa strahom očekuju rasplet
Najnoviji diplomatsko-vojni skandal mogao se izbeći sa dva kliktaja kompjuterskog miša
Nije moralo, ali u slučaju Ernesta Gevare, studentsko lutanje po Južnoj Americi kao da ga je nepovratno vodilo u kubanske siere gdje će postati Če. Revolver koji mu je otac dao kad je krenuo na put nekako slučajno nije bio u bisagama motocikla
Sve u svemu, sa izuzetkom međusobne trgovine, svi parametri međusobnih kinesko-japanskih odnosa idu u zabrinjavajućem smeru. Tokiju, koji se nije na pravi način suočio sa sopstvenom prošlošću (osim Kineza to isto misle i drugi azijski narodi koji su tokom Drugog svetskog rata iskusili japansku okupaciju), sada kao da je bliža "američka" nego "azijska" budućnost. Sa druge strane, Kina koju objektivno tišti nemoderni, okoštali politički sistem, umesto istinskih reformi priklanja se nacionalizmu kao "novoj ideologiji"
Ideja o novinarskim licencama naslednik je mrtvorođene dževe o lustraciji: sve se na kraju svodi na rezignirano mirenje sa protivpravnim i parapravnim stanjem u društvu
Dobra vest: potvrda dvadesetpetorice iz Luksemburga o stupanju SCG na evropski put. Loša vest: ponavljanje nekoliko nagoveštaja da se to lako može pokvariti
Bog je na svom nebu, Pavković u Hagu, Studija o izvodljivosti u Beogradu, i sve na svetu je na svom mestu, ili bi bar Vlada želela da tako bude
Niz velikih manifestacija, koje obuhvataju celu Nemačku, podseća generaciju koja rat nije doživela pre svega na užasne zločine nacističkog režima
Vašington i CIA odavno za ove napade krive jordanskog teroristu Abu Musada al Zarkavija. Po omrazi koju pomen njegovog imena izaziva u Americi, prestonicama Zapada i određenim zemljama iz regiona, Al Zarkavi je stao rame uz rame sa američkim neprijateljem broj 1, Osamom bin Ladenom
Naložnice danju pleve nešta i okopavaju, idu na bunar i kojekude na preslave tako da njihov paša ima vremena za meditaciju
Đaci direktorki zameraju što je stalno namrgođena i odbojna, što je zatvorila izlaz iz škole za vreme odmora tako da su za užinu "osuđeni" na jednu ili dve vrste hrane, što kada joj se obrate, ona kaže da nema vremena za razgovor jer mora da vodi računa o svemu u školi, što je "sastavila neki školski parlament koji je šarena laža jer nijedan predlog nije usvojila", što je uopšte uzev, kako kažu, nefer prema đacima
Šta je značajnije za državu: proširenje i unapređenje Aerodroma Beograd ili ljudi koji žive u blizini i ko će na tome najviše da zaradi
