Pregovarački tim Protivterorističke jedinice Žandarmerije MUP-a Srbije radi svoj posao diskretno i van medijske pažnje. Njihovi mnogi uspesi ne pominju se, ali zato retki neuspesi neizbežno stižu u javnost zbog tragičnih ishoda. Ljubaznošću PTJ-a i MUP-a "Vreme" je dobilo priliku da se upozna sa detaljima jednog takvog događaja
Tek kad je, zbog ubistva Željka Đedovića, stigla policija iz Beograda i uhapsila vlasnika Polita, koji se bavio obezbeđenjem objekata, saznalo se zašto je u Valjevu, kriminala što se tiče, isto kao i u ostalim gradovima Srbije
"Kriminalcima uglavnom nije bitno koliko će provesti vremena u zatvoru, već da je imovina 'na sigurnom'. Zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom to se upravo onemogućava, on razara suštinu organizovanog kriminala"
"Velika pljačka Beograđana"; VREME 951
Da crkve i verske zajednice mogu da sarađuju kad "zagusti" pokazali su i događaji koji su inicirali i pratili povlačenje zakona protiv diskriminacije iz skupštinske procedure. Pitanje je da li to čine i kad je stanje "redovno" ili tradicionalne verske zajednice, kako ih zakon definiše, uvode praksu zajedničkog oglašavanja samo povodom "osetljivih" stvari. Posle Zakona protiv diskriminacije, novi povod već dolazi na dnevni red – zakon o transplantaciji organa
Dok Česi sa nestrpljenjem iščekuju kome će i kada predsednik Klaus da poveri mandat za obrazovanje prelazne vlade, i kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, u Briselu sa zebnjom prate sudbinu Lisabonskog ugovora upetljanog u lokalna češka prepucavanja
"Kod rimskog cara Julijana ima nečeg što podseća na naše vreme. Oko njega su bili ljudi koji su pod Dioklecijanom proganjali hrišćane, pa su pod Konstantinom postali dobri hrišćani, a pod Julijanom su opet bili protiv njih – znači kao ovi naši koji su čas za Tita, za Slobu, za Evropu... Samo vrte glavu kao vetrokaz"
U Srbiji, kao nekoć u Rusiji, ne možeš napisati "U tom i tom gradu ima jedan glup čovek", a da se odmah ne uvrede stotine njih: "Vi to na mene ciljate?!"
Dvadeset sedmog marta 1999. Dejl Zelko, iskusan pilot aviona F-117, koji je učestvovao u "Pustinjskoj oluji" i u prvoj i trećoj noći napada na SRJ, imao je za cilj "jako branjene mete u i oko Beograda koje su bez uspeha napadane i prethodnih dana" – kasnije je u jednom predavanju pomenuo da je reč bila o "važnom komunikacionom i komandnom centru u Beogradu". Te noći, zbog vremenskih uslova otkazani su svi napadi NATO aviona, osim formacija F-117
Vlada je najavila paket mera kao svoj odgovor na krizu. A predstavnici vlasti izjavljuju da je sada, u vreme krize, potrebno da se cela Srbija ujedini u prevazilaženju recesije i opominju da sada "nije trenutak za nadmetanja, jer niko ne može da kaže koliko će kriza trajati i šta će se dešavati". Po njima, ovo je trenutak kada treba okupiti svaku dobru ideju, i zaista, vladine najave antikriznih mera dobile su odgovor u političkoj javnosti, a "Vreme" predstavlja neke od tih ocena koje su došle od predstavnika opozicije, sindikata i ekonomista
Svi ovih dana govore samo o godišnjici "onoga". Ali, šta bi bilo da toga nikada nije bilo? Evo jedne moguće kolumne iz alternativne istorije, one koja se nikada nije dogodila (to je, dakako, samo pogađalica, intelektualna igra bez namere da ikoga uvredi i povredi – ono što se uistinu dogodilo nije bilo igra, i povredilo je mnoge)
Od klasičnih do najsmelijih koreografskih zamisli, od spektakularnih do minimalističkih ostvarenja i njihovih pretencioznih ili skrivenih značenja, na Beogradskom festivalu igre moguće je videti sve što jeste presek svetske plesne scene u ovom trenutku
Put u Carigrad Milan Obrenović je preduzeo da bi prisustvovao porođaju svoje ljubavnice i da bi, pritešnjen novčanim nevoljama, od sultana tražio novac
Kada je građanima Srbije obznanio da su iz borbe s NATO-om izašli kao pobednici, Slobodan Milošević rekao je da su tokom bombardovanja poginula 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP-a. Civilne žrtve tom prilikom nije ni pomenuo. Njihov broj ni do danas nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je od marta do juna 1999. stradalo između 1500 i 2000 ljudi. Treći deo dokumentarca Bombardovanje, snimljenog u produkciji RTS-a i "Vreme filma", emitovan 24, 25. i 26. marta, bavi se civilnim žrtvama rata, odnosno pojedinim epizodama stradanja onih koji su se sticajem okolnosti našli na meti najjače vojne sile na svetu. Izbor tih epizoda nije bio određen brojem žrtava ili stepenom uništenja, već njihovom simboličkom dimenzijom. "Vreme" objavljuje delove razgovora sa svedocima i žrtvama pojedinih događaja koji su prikazani u filmu
U zapisniku koji je napravljen posle krađe piše i da je kod Milana Simića pronađeno "hleba kom. 2x780 gr i 1x800 gr i dve pogače od po 530 gr i 6 lepinja po 110 gr... Po normativima, težina hleba je 500 gr..."
Ni Mladiću neće poći za rukom da u istoriju uđe kao heroj i dobar Srbin, mada su ovdašnji istoričari umeli da naprave slične alhemičarske podvige. Ali, ovoga puta istorija će se morati pisati u skladu s međunarodnim standardima, jer svet je postao nepopravljivo providan, jer svi znaju sve i nikome se ne dopušta da ostane zatvoren u mračnoj avliji
Nepodnošljivost života u Srbiji je datost koja se ne problematizuje, pa se kao jedini problem javlja onaj čisto tehnički – kako dobiti šengensku, američku, englesku ili neku drugu respektabilnu vizu
Navršilo se 20 godina izlaženja "Republike", glasila građanskog samooslobođenja, čiji je moto "protiv stihije straha, mržnje i nasilja". Posle 400 redovnih i oko 100 vanrednih brojeva "Republike" i preko 30 knjiga s prilozima oko 3000 autora, list objavljuje sledeću belešku: "Mahom je poznato i kroz šta smo sve prolazili, kao zemlja i ljudi. Ne znamo pak kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada, a još manje čemu ubuduće možemo da se nadamo." Potpis N. P. – Nebojša Popov, osnivač i glavni urednik "Republike". Mi iz "Vremena" verujemo da odgovor na prvi deo tog pitanja mora ukazati na dalekosežni značaj u "Republici" blagovremeno i "protiv vetra" objavljenih temeljitih analiza srpske strane rata, socijalnog i moralnog sunovrata devedesetih i društvenih sukoba u drugoj polovini XX veka. Umesto kurtoazne zahvalnosti za taj intelektualni i moralni podvig, koja bi mogla ličiti na neku novu "partizanštinu", i "solunaštvo", pa tako i uvrediti ukus ovog savesnog i skromnog istraživača naše zbilje, iz "Republike" prenosimo velike delove analize krize radne etike u Srbiji, naizgled običnu mirnodopsku temu, u uverenju da upravo ona ukazuje kako temeljnost može da učini mnogo za ljudsko dostojanstvo, pa možda krije i odgovor na pitanje: "Kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada?" (Priredio: M. M.; Oprema i međunaslovi redakcija "Vremena")
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata
U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".
Krizni menadžment za čas posla se izrodi u politički program i treba očekivati da će s jedne strane na srpskoj političkoj sceni da raste arbitarnost jednih političkih aktera a da će s druge strane da se osveži malaksali populizam drugih aktera koji će za sve teškoće nuditi jeftine utehe u nekoj novoj mitomaniji
Poslednja stvar koju je moj otac prodao bio je traktor, zašto ne bi bio prva koju ću ja kupiti
Republika Irska je godinama važila kao raj za investitore, idealna država za život, sa malom stopom nezaposlenosti i velikim potencijalom. Poslednjih meseci Irsku svakodnevno potresaju štrajkovi radnika i studenata, otpuštanja, skandali, pljačkanje banaka. Čak je i IRA ponovo zapucala
