Konferencija o radu memorijalnih centara u XXI veku u Berlinu

Kako se sećati zločina

Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj

Intervju – Slobodan Gavrilović, sociolog i pisac

Ovo je režim u kojem se drhti

"Kamo sreće da imamo taj zakon o poreklu imovine, da vidimo platu poslednjih dvadeset godina, pa da vidimo imovinu, da se uporedi. Evo Nikolića, na primer. Pa kad bi on imao ovo bogatstvo? On pita: Kakvo bogatstvo? Pa nek se seti šta je imao devedesetih, a šta ima sad. Nek se seti Vučić. Uzeo je stan od države u vreme kad su svi bili na položaju i kad smo bombardovani 1999, i govori o moralu. On čije je pranje biografije najskuplje na svetu"

TV manijak

Surogat realnosti

Rijaliti abolira neznanje, nekulturu, makijavelizam i društveni darvinizam, gde će najsnažniji pojesti slabije. Oblast društvenog života gde je borba vid opstanka jeste – politika. Za mene je takođe neverovatna sličnost političke scene u Srbiji sa rijaliti programima – način na koji se akteri svađaju

Portret savremenika – Aleksandar Kristijan Golubović, II deo

Bekstvo iz zdravog razuma

Poslednja medijska inkarnacija čuvenog srpskog kriminalca govori o ludilu srpskih medija a njega svrstava u red očajnika čijih se pet minuta na televiziji pretvara u večitu robiju

Srbija, Hrvatska, Evropa i izbeglice

Brisel suzama ne veruje

Izbeglički egzodus sve više izvlači na površinu zlu krv unutar Evropske zajednice. Besne svađe oko kvota izbeglica koje bi trebalo da prime članice Unije, pljušte optužbe ko izdaje evropske vrednosti a ko ruši Evropu ignorišući zakone. Taman što su političari na Balkanu počeli međusobne odnose da opisuju kao "nikad bolje", zbog izbeglica je opet skočila tenzija između Hrvatske i Srbije. Ako je za ikakvu utehu, to ovoga puta nisu izbeglice iz srpsko-hrvatskog rata

Divlja gradnja – Beograd na vodi

Ugovor i komentari

Šta su tačno potpisali Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandar Trifunović, direktor preduzeća Beograd na vodi i Mohamed Alabar kao predstavnik firmi Belgrade Waterfront Capital Investment i Al Maabar International Investment

Hrišćansko nasleđe Sirije

Zemlja koju je posetio Hristos

Ako neko uzme da lista, ako ne nešto ozbiljnije, a ono barem neki stariji turistički vodič za Siriju, biće iznenađen koliko je tamo bilo očuvanih crkava iz prvih vekova hrišćanstva. Sirija danas vri od ruševina koje pričaju priče Novog zaveta. Sirijski hrišćani su u ozbiljnoj opasnosti i moguće je da će uskoro nestati

Pozadina

Grčka – Vanredni izbori

Poslednja šansa za Aleksisa Ciprasa

Po treći put u poslednjih sedam meseci građani Grčke su u nedelju, 20. septembra, izašli na birališta. I ovoga puta sve se vrtelo oko jednog pitanja: koja vlada i koji premijer su u stanju da izvuku zemlju iz dugogodišnje krize, a da pritom sprovedu u delo novi teški sporazum sklopljen s kreditorima, čije je potpisivanje bilo uslov da Grčka ostane u evrozoni. Pobedio je Aleksis Cipras

Intervju – Slaviša Lekić

Problem sa čovekom koji nema problema sa svojom prošlošću

Verovati u temeljnu promenu Aleksandra Vučića u Boga, u suštini je ista, da ne kažem uzaludna aktivnost. Ma koliko on svoju saradnju sa Šešeljem tumačio kao empirijsku nužnost, mada je i to retko činio, on nikada nije izrekao makar moralni otklon od SRS-a. Čim malo zagrebete po Vučiću, ma koliko se sputavao, iz njega provaljuje neskriveni gnev skrivenog radikala

Hrvatska izbeglička hronika

Imajte srca, dajte nam prolaz

Kreće proboj izbeglica sa male železničke stanice u Tovarniku. Stampedo gotovo gazi jednog britanskog novinara. "Daj jeboga, pošalji ljude ovdje!", viče jedan žandarm svom pretpostavljenom. Ništa ne vredi. Očajni ljudi prolaze kroz kordon. Policajci sležu ramenima i sklanjaju se. Da batinaju izbeglice kao Mađari ili Makedonci, to Hrvatima ne pada na pamet

Beleške sa mađarske granice

Suzavac, batine i jauci

Plačem, ali ne od suzavca, nego od prizora koji vidim. Deca su se nagutala otrovnog gasa, vrište i plaču. Dajem im vlažne maramice, pokazujem da ih stave preko usta i nosa. Guraju nas, tuku pendrecima, bacaju po zemlji. Jedan policajac me podiže, ponadam se – čuo je da smo novinari, prestaće. Ali, on me baca na zemlju, pod noge drugom policajcu

TV manijak

Nevidljivi ljudi

U kosovskoj opštini Štrpce 3000 građana kolektivno je ušlo u SNS! Ovaj čin plebiscitarne podrške govori nam dosta o ovdašnjem shvatanju politike

Prilog kulturi sećanja – Pukovnik Apis po treći put među Srbima

Crna ruka i tapija na glavu

Ponovo je u žiži javnosti ime Dragutina Dimitrijevića Apisa koji se vezuje za Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin 29. maja/11. juna 1903, a koji je četrnaest godina kasnije streljan na jednom zabačenom polju kod Soluna u zoru 13. jula 1917, nakon Solunskog procesa, u kome je na vojnom sudu osuđen zbog navodnog organizovanja atentata na Kralja Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. i formiranja i vođenja tajne organizacije "Ujedinjenje i smrt" za koje su svi znali, pa rehabilitovan 16. juna 1953. Povodom vesti da bi iz Soluna možda mogli da budu preneti u otadžbinu Apisovi posmrtni ostaci ponovo se rasplamsava polemika u generaciji nedostojnih naslednika koja je razrušila Jugoslaviju o manama i smrtnim greškama onih koji su je gradili u "vreme smrti". O tim događajima i ljudima je ipak dostojnije podsetiti na reči savremenika, što pokušavamo na narednim stranicama

Na licu mesta – Od Horgoša do Reskea

Poslednja reza na poslednjoj kapiji Evrope

Kao da se ovde, na polunapuštenoj lokalnoj pruzi između Horgoša i Reskea, zatvara ulaz u Evropu. Pod niskim, tmastim nebom koje naleže na vrhove drveća, prizor deluje nadrealno, poput scena iz postapokaliptičnih filmova i knjiga: svet je razrušen, ostalo je samo malo netaknuto ostrvo koje veruje da mora da se ogradi jer na njegove granice nasrću divlji narodi

Muzika – 45 godina od smrti Džimija Hendriksa

Vatra i ništa

Osamnaestog septembra 1970. godine oko sedam ujutro krenuo je na počinak. Istanjenih nerava od probdevene noći, uzeo je nekoliko pilula za spavanje. Potom još nekoliko. Kad su ga četiri sata kasnije dovezli u bolnicu, bio je mrtav. Gitarista koji je svirao najčistiji mogući rokenrol

Lični stav

Mera zabrane korišćenja interneta – budućnost ili realnost

Zameniku glavnog urednika lista "Tabloid" Milanu Malenoviću odlukom Višeg suda u Beogradu, zbog pretnji premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, određena je mera zabrane korišćenja interneta. Iako na prvi pogled tako ne izgleda, ova mera uopšte nije kontroverzna, sa pravnog aspekta

Mađarska – Zloupotreba izbeglica

Lažni neprijatelji i opasna politika

Umesto da rešava problem, premijer Viktor Orban vodi kampanju protiv izbeglica i tako povećava svoj rejting. Izbeglice dolaze i odlaze, ali mržnja ostaje

A. Vučić pred vratima detinjstva

Strip – Rabinov mačak

Teozofija u bajci

Remek-delo novog francuskog talasa koji kroz inovativnu naraciju donosi pregršt teoloških, egzistencijalnih i moralnih pitanja, poneki odgovor i dosta vedrine iz ugla jednog mačka

»Slike koje su promenile svet«

Dečja suza u objektivu

Slika trogodišnjeg dečaka Ajlana Kurdija probudila je savesti širom sveta i promenila javno mnjenje u Austriji i Nemačkoj, što se nije desilo nakon mnogobrojnih prethodnih vesti o udavljenim izbeglicama kod ostrva Lampeduza, ni nakon izveštaja o tome da se u Mediteranu od januara do kraja avgusta 2015. godine udavilo najmanje 2500 ljudi. Ova fotografija je izazvala lavinu podsećanja na "slike koje su izmenile svet"

Intervju – Petar Lađević, bivši savetnik predsednika SRJ za izbeglička i humanitarna pitanja

Kad postaneš osetljiv na nesreću

"Ne sme se dozvoliti manipulacija humanizmom. Niko ne sme da se ideološki ili politički na ovome okoristi. Izbegličko pitanje nikad ne sme da bude pitanje političkog nadmetanja, kao što je bio slučaj devedesetih kad su izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine služile za politička potkusurivanja. Izbegličko pitanje mora da bude isključivo pitanje ljudske solidarnosti"

EU – izbeglička kriza

Strah i nepoverenje »nove Evrope«

Šefovi vlada zemalja Višegradske četvorke (V4) ne slažu se sa načinom na koji se u Evropskoj uniji vodi debata o rešavanju najveće migrantske krize od Drugog svetskog rata, i smatraju da bi prihvat izbeglica trebalo da funkcioniše isključivo po principu dobrovoljnosti, a ne po principu određenih kvota. Nemačka i neke druge zemlje to vide drugačije, a poslovični raskol unutar EU usporava rešenje za akutnu krizu

O Simonidi Rajčević

Tamna zvezda

Osečina – Deseti, najjubilarniji Sajam šljiva

Vetar duva, šljive opadaju…

Predsednik opštine prešao u SNS, i odma’ pali rekordi: Sajam otvorio, i pojeo šljivu, vanstranački Ministar omladine i sporta, a u umetničkom programu nastupio Amadeus bend, nosilac Toma odlikovanja za umetnost!

Kina – Kriza državnog kapitalizma

Slom berze ili slom sistema

Šta se događalo na Šangajskoj berzi u poslednjih godinu dana, zašto je došlo do velikog pada vrednosti akcija, ko će sve da oseti posledice i može li se govoriti o početku kraja državnog kapitalizma u Kini

Prof. dr Slađana Jovanović, Pravni fakultet Univerziteta UNION u Beogradu

Primena alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde u Srbiji