Ličnost godine – Ivan Medenica

Elitna kultura za svakog čoveka

"Veoma je važno infrastrukturno i finansijski podržavati kulturu, umetnost, ali je potrebno i dozvoljavati, pa i podsticati, njen kritički karakter – čak i ono što u toj kulturi kritikuje poredak koji ga podržava. E, to je izazov ovoj kao i svakoj vlasti. Da li ćete podržavati samo ono što vama ide u prilog ili ćete ga podržavati generalno, i to zato što smatrate da je kultura, uz obrazovanje i nauku, glavni emancipatorski mehanizam društva, ono što ga vodi napred, pa makar to išlo na vašu partijsku i političku štetu u datom trenutku. Da li bi istu podršku kao što je imalo svečano otvaranje Muzeja savremene umetnosti imala i izložba u tom istom muzeju koja bi bila kritički nastrojena prema aktuelnoj vlasti?"

Istina

Zašto je i ko je skrivao Vlast

O kritičko/naučnom izdanju komedije Branislava Nušića Vlast, koje je Neopress publishing iz Beograda objavio krajem 2016. godine u redakciji dr Aleksandra Pejčića, do sada su izvestila samo dva štampana medija i nije napisan nijedan stručni osvrt, i pored nastojanja izdavača da zainteresuje javnost. Čini se da je ovakav odnos prema Vlasti samo nastavak priče koja ovaj Nušićev tekst prati od kako je napisan

O ljudima i prilikama

Beleške pisane čekajući voz koji kasni neograničeno

Da bi se govorilo o uzrocima moralnog, istorijskog, društvenog i ekonomskog sloma srpskog naroda, potrebno je uporediti zapažanja, analize, iskustva i upozorenja onih ljudi koji su iz ugla psihologije, antropologije, istorije, sociologije i književnosti slali svoja upozorenja i opomene. Zbog toga su njihova mišljenja bila osnova i nekih mojih zapažanja koja želim da ovom prilikom istaknem. Ubeđen sam i nepokolebljiv u svojim uverenjima da ovom našem stanju mora postojati neki dubok uzrok i da su osnovni uzroci pre svega u nama samima. Zbog toga sam se odlučio da u ovom tekstu ne iznosim samo svoja razmišljanja nego da ih argumentujem i mišljenjima nekih naših istaknutih ljudi, pre svega Jovana Cvijića, Ive Andrića, Slobodana Jovanovića, Jovana Skerlića, Vladimira Dvornikovića i Vladimira Velmara Jankovića

Život sa književnim likovima

Živeću uvek prolećem

Moje prve pesme objavljene posle rata bile su čisto fraziranje u rimama, ali mi je sa današnjeg stanovišta zanimljivo koliko su odisale optimizmom, do koje mere sam se osećao pobednikom. U svojoj prvoj knjizi poezije sam tako napisao: „Još nigde nema moje ruke trag, ali utisnuću je u svet." Univerzum sa stotinama likova iz mojih romana jeste takav trag. Srećom, na svetu ima mnogo mesta, pa tako i za njega. U najmanju ruku, mogu time da se tešim

Intervju – Tanja Ostojić, likovna umetnica

Umetnost zaobilaženja pozicija moći

"Kao umetnik, kao u svakom sistemu – ili ćeš ići niz vodu, ili ćeš biti deo sistema, ili ćeš se ulizati gde treba ili ćeš se konfrontirati, a onda možeš da završiš i u zatvoru i na crnoj listi i prebijen. A možeš i da ideš mimo sistema, kao i u filmskoj produkciji – imaš holivudsku A i B produkciju, imaš male nezavisne produkcije, andergraund film. E, pa tako je i u umetničkom sistemu"

Brajan Ino – 40 godina od albuma „Before And After Science"

U plavoj budućnosti

Kad je godine 1977. izašao poslednji pravi rok album koji je potpisao Brajan Ino, malo ko se okrenuo. Mnogo godina kasnije, „Before And After Science" i ostali njegovi poduhvati sa pesmama čitaju se kao biblija postroka i vodič za budućnost, jednako izazovan kao i njegova slavna ambijentalna muzika koju je utemeljio kao žanr te vizionarski producentski rad

Lični stav

Sistem ne prepoznaje pravdu

Puzanjem se u naše živote uvlači normativni sistem koji ne razlikuje dobro od lošeg, istinu od laži, pravdu od nepravde

Javni govor na režimski način

Kombinovani udar na Đilasa

Priča o politici kao, ipak, najstarijem zanatu, uz koji obavezno ide rečenica koju je, navodno, izgovorila Ćićolina napuštajući italijanski parlament – „Napuštam politiku i vraćam se časnom poslu pornografije" – ovih dana u Srbiji dobija novo poglavlje

Lični stav

Državni huliganizam

Umesto revolveraškog traži se sportski red. Ulični okršaji u Srbiji se nastavljaju i sve su opasniji jer kriminalci ne biraju mesto gde će zapucati. Prema Crnoj knjizi, u poslednjih pet godina počinjeno je 98 mafijaških likvidacija od kojih je pravosnažno rešeno tek pet, a počinioci su nepoznati u čak 73 slučaja. Neretko mediji izveštavaju da su u tim obračunima učestvovali vođe ili osobe bliske huliganskim grupama u Srbiji

Fudbal i kriminal

Vandali, janjičari i drugi nezabranjeni

Baš kada su svi pomislili da se ova godina završava uspehom koji je toliko godina iščekivan, bande koji su okupirale tribine potrudile su se da nas vrate u realnost – krvave glave na stadionima i oko njih slika su srpskog fudbala, a ne neočekivano dobri rezultati reprezentacije i klubova u Evropi

Zoom

Aikido, Vučić i Đilas: Tek ćemo prisustvovati demonstraciji rada državne mašine za mlevenje ljudskog mesa

Da li bi gubitak prestoničkih izbora označio početak paranja čarape i otvorio pozamašnu poderotinu na slamarici u koju su ovi na vlasti tutnuli većinu svojih lukrativnih poslova, akcija i ambicija za budućnost

Tišina

Režim protiv medija

Briselski teatar apsurda

Nakon višemesečne bure zbog medijskog mraka i pritisaka na medije, aktuelna vlast odlučila je da Briselu objasni kako zapravo stoje stvari i statistički pokaže kako ovde ni govora nema o bilo kakvim problemima. Za domaćine su izabrani "Prijatelji Srbije", predvođeni evropskim parlamentarcem Francom Bogovičem, dok su u izaslanstvu sa srpskog dvora bili analitičari Dejan Vuk Stanković i Velimir Ćurguz Kazimir. Predstava je mogla da počne

Ekonomija – Državna stanogradnja

Jeftin kvadrat na Vučićev račun

Za razliku od ovih stanova koji tek treba da budu sagrađeni, za one iz prethodnog nadahnuća, nikad izgrađene, mogao je da konkuriše svako ko ispunjava uslove za podizanje kredita. Za ove sad, ako uopšte uđu u proceduru, moći će da konkurišu samo zaposleni u ministarstvima sile – vojnici, policajci, zaposleni u raznim službama bezbednosti, pa i zatvorski čuvari. Kako je objasnio prvak ovog našeg nadrealističkog vodvilja: „Svi koji vode računa o našoj bezbednosti, a plate su im male"

Intervju – Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji

Nezavisnost pravosuđa diktira tempo pregovora

"Ja sam prebrojao više od sto zakona važnih za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije koji moraju da se usvoje do kraja 2018, od toga je osamdesetak trebalo da se usvoji do kraja ove godine. Usvojeno je nekih 15 zakona. Ove godine nismo imali prolećno zasedanje, od decembra do kraja aprila skupština nije radila. U izbornim godinama ovakvi planovi ne mogu da prođu jer se političari bave dobijanjem izbora"

Grčka i Turska

Poseta sultana

Posle „istorijske" posete Erdogana Grčkoj odnosi između dve zemlje nisu se suštinski pomerili. Uspeh je što nije došlo do većeg skandala

Tržni centar

Lisica i ždral

Večiti derbi

Večiti rivali nastavili su i posle rata svoje besomučno, dosadno prvenstvo, samo u centru pažnje više nisu ratne pobede, ni ko je bio uspešniji etnički čistač, ni ko je više civila zatro, nego čiji su zločinci hrabriji

Nuspojave

Hag i francuske sobarice

Da je neko 1993. mogao da mi predoči spisak budućih "rezultata" tada upravo osnovanog Tribunala, bio bih vrlo zadovoljan

Poduhvat – Savremena nemačka drama

Čisti užitak Otkrića

Trotomna panorama u izdanju Zepter book velika je ne samo izdavačka, nego i čitalačka avantura i podvig, ali nema sumnje: vredi svakog minuta i svake pare

Intervju – Omer Hadžiomerović, Društvo sudija Srbije

Ne pljuj po pravosuđu

"Ja već 15 godina imam želju da napravim eksperiment – da dovedem švajcarskog sudiju kod nas da sudi, a našeg da pošaljem u Švajcarsku da vidimo kakvi će biti rezultati. Prosto, ja sam ubeđen da će taj Švajcarac da bude isti kao mi, ako ne bude i gori, a da će naš biti perfektan tamo. Sistem je taj koji te tera da radiš dobro"

Haški tribunal

Kafanica, sudnica, ludnica

Snimak kako Slobodan Praljak ispija otrov obišao je svet i svakako nije nešto po čemu bi osnivači i osoblje MKSJ želeli da taj sud bude upamćen. Međutim, ovo spektakularno samoubistvo bilo je prilika za podsećanje na mnoge zločine HVO nad civilima u Mostaru, Gabeli, Dretelju, Lašvanskoj dolini i mnogim drugim mestima, kao i na ulogu pokojnog Tuđmana. Ti su zločini, u vreme kad su počinjeni, pali u senku reportaža iz opsednutog Sarajeva. Sada ih je Praljak doveo u prvi plan, što je verovatno jedina korisna posledica onoga što je uradio

Život i smrt Slobodana Praljka

Teatralno samoubistvo pozorišnog reditelja

Bio je to pravi coup de theatre: upravo pravosnažno na dvadeset godina osuđeni ratni zločinac usred sudnice vadi flašicu sa otrovom i ispija je. Slobodan Praljak, čovek sa tri fakultetske diplome (prave), poznati reditelj koji je dogurao do generala Hrvatske vojske oduzeo je sebi život u znak protesta protiv Haškog tribunala, pred sudskim većem i u direktnom TV prenosu. To se retko dešava

Nuspojave

Prazne tikve i kultura sećanja

I ovi dani pokazuju da Srbija ne zna šta da radi s vlastitom neprevladanom istorijom

Kultura sećanja – Sučeljavanje sa zločinom

Škola smrti

Svetski prvaci u masovnom ubistvu postali su svetski prvaci u sučeljavanju sa mračnim periodom svoje istorije. Dok se u Nemačkoj prisećaju nacističkih zločina počinjenih pre sedam-osam decenija, a mi u zaborav potiskujemo sopstvene zločine počinjene pre dvadesetak godina, pred našim očima dešavaju se novi zločini zbog kojih će se neko jednom kajati, ili neće

Lični stav

Zakoni koje nismo smeli oćutati

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, Udruženje profesora i istraživača u osnivanju predalo je peticiju protiv novousvojenih obrazovnih zakona. Peticija je dostupna na internet stranici www.upi.rs, a potpisivanje je moguće i nakon predaje. Zašto smo se odlučili na ovaj korak

Intervju – dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Agrokor kao sindrom burazerskog kapitalizma

Do ovog trenutka, prihvaćena su potraživanja od Agrokora u iznosu od 5,43 milijarde evra, a osporeno je 2,18 milijardi evra. A interes i kompanije i države i svih država u regionu jeste da se restrukturiranje izvrši što pre. Tada bi i "šišanje" poverilaca bilo manje. Svako razvlačenje postupaka i procesa, kada miruju potraživanja, i gde nema servisiranja obaveza zato što sudski procesi tek treba da se otvore, loši su za sve strane, to je praksa apsolutno pokazala. Otezanje u vezi sa tim sporovima prolongira servisiranje obaveza prema dobavljačima, onemogućava tim firmama kontinuirano snabdevanje i otvara mogućnost da dođe do zastoja u proizvodnji