U pravu je bio Crnjanski. Postoji "Zajednica talijanskih pesnika, kroz tolika stoleća. Liče." (Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca). Liče i srpski pisci. O čemu god da pišu oni pišu, o istom, o pohodu dečaka na mesec
Životinja nacionalizma je ono što je siromašnoj porodici na Balkanu "pojelo kravu". Nije to, dakle, bila samo mržnja i viševjekovna netrpeljivost, već istinska neman, divlja i nezasita, koja je unesrećila čitave narode. I ne, tu životinju ne treba ubiti, već je treba neodstupno ukrotiti i upregnuti da ore, a ne da kolje, ubija i zavađa
"Roba srpskog porekla je i dalje svuda: u Prištini, enklavama i na Severu, a cene gotovo iste. Nestašica lekova postoji u državnim apotekama, ali tako je unazad dve godine", kaže za "Vreme" Ksenija Božović, potpredsednica Građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda. "Korist od toga ima uži krug ljudi, veoma blizak sa srpskim i kosovsko-albanskim političarima", ocenjuje ona i ističe da roba dolazi preko "alternativnih puteva" i da to ne bi moglo "bez saglasnosti Beograda i Prištine"
"Glavni sukob jeste između konzervatizma i tradicije na jednoj i liberalizma i modernosti na drugoj strani. Obe strane smatraju da ona suprotna ne treba da postoji, ona treba ili da se prikloni, ili da nestane. To sukob održava živim i danas, a verujem da će tako biti još dugo"
Višednevna poseta Metjua Palmera, činovnika američke vlade zaduženog za ovaj deo sveta, izaziva velike reakcije ali i očekivanja: kod protivnika vlasti da je došao da izvuče uši i disciplinuje vlast, kod vlasti da podrži ideju o "konačnom rešenju" za Kosovo. O tome šta su zapravo bile teme možda ćemo čitati u nekom budućem romanu ovog diplomate
U pet prvih oktobarskih dana, čak tri važne i signifikantne beogradske premijere: Vrat od stakla, Ničiji sin i Balkanski špijun; i jedan zajednički "tajni" sastojak koji ih povezuje
Kako su stanovnici Beograda, Budimpešte, Sofije i Bukurešta mogli da iz pređašnjeg iskustva nauče o uređenju mesta u kojima žive – u zborniku Gradovi Balkana, gradovi Evrope
Priča o "razgraničenju" Srbije i Kosova počiva na uverenju da promena granica u regionu nije tabu za trenutnu američku administraciju. Takvo eventualno rešenje će, kažu sagovornici "Vremena", morati da proguta i Evropska unija bez obzira na to što se neki pribojavaju dalje "balkanizacije Balkana"
Iguman manastira Visoki Dečani razljutio je zvanični Beograd objavom na Fejsbuku u kojoj je upozorio na moguće "dogovorene akcije na severu KiM kojima bi moglo da se krene u ‘konačno rešenje’". Niti je Sava Janjić prvi koji upozorava na ovakav scenario, niti je ovo prvi put da se spekuliše o dogovorenim akcijama Beograda i Prištine u cilju proizvodnje krize i odugovlačenja sa pregovorima. Ipak, nije isto kada nezavisni beogradski mediji i analitičari nagađaju da je hapšenje Marka Đurića predstava u režiji Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, i kad o dogovorenim akcijama govori Sava Janjić, koji važi za retko umerenu i razumnu figuru u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, sedi u Visokim Dečanima još od 1994, ima svakodnevni direktan uvid u život Srba južno od Ibra, i sam živi taj život, a još i uživa autoritet u gotovo svim krugovima ovdašnjeg, inače po raznim osnovama duboko podeljenog društva
"Ako sudimo o 1948. i njenim posledicama, vidimo da je tada došlo do guranja u stranu emocionalnog shvatanja politike i prihvatanja novih pravila igre. Jer, ko to ne uradi, taj je potpuno propao. Jugoslovenski komunisti bili su prinuđeni da pronađu racionalno rešenje da bi opstali i da to nisu uradili, završili bi oduvani sa istorijske scene uz ko zna kakve posledice po stanovništvo. Njihov ideološki otklon nikad nije bio potpun, ali je 1948. dovela do umekšavanja i reformisanja sistema. Uradili su nešto što je do tada bilo nezamislivo – presekli su pupčanu vrpcu koja ih je tako čvrsto vezivala za sovjetski model"
Za jedne "istorijski" sporazum, za druge "kapitulacija": kada se ratifikuje u Sobranju, građani će na referendumu imati poslednju reč da se izjasne za ili protiv imena "Severna Makedonija". Do tada će vlade u Skoplju i Atini biti suočene sa protestima nacionalističke opozicije i crkve. A ni Moskva verovatno neće sve posmatrati skrštenih ruku
Iskusni malinar Božo Joković iz Severova kod Arilja, razočaran dvodnevnim stopiranjem otkupa maline i ponovnim smanjenjem otkupne cene na prvobitno ponuđenih omalovažavajućih 50 dinara po kilogramu, pozvao mobu i iskrčio čitav hektar svog malinjaka. Istovremeno, u beogradskim hipermarketima maloprodajna cena 125 grama prvih svežih malina bila je 320 dinara (bez PDV), odnosno 51,2 puta veća po kilogramu malina (2.560 d/kg − bez PDV). To znači da proizvođač malina učestvuje u maloprodajnoj ceni svežih malina (bez PDV) sa svega 1,95%, a ostali nepoljoprivredni privilegovani učesnici "u lancu od malinjaka do hipermarketa" sa 98,05%
Brojna su nerešena pitanja oko kojih se glože zemlje istočne i zapadne Evrope. Migrantska kriza, odnos prema Rusiji i Kini, porast uticaja populističkih i antisistemskih pokreta, pa čak i najavljeno buduće funkcionisanje EU u više brzina, ukazuju na sve ozbiljnije pukotine unutar Unije. Najnoviji kamen spoticanja predstavlja nacrt evropskog budžeta, koji za "istočne" članice predviđa oštre rezove u prihodima iz evro-fondova
Aleksandar Vučić je rado viđen gost u Berlinu. U Nemačkoj ga, naravno, ne viđamo kako se mlatarajući rukama dernja na ministre i novinare, već kako govori smireno, spojenih prstiju, i prekomerno zahvaljuje Angeli Merkel za sve i svašta. Čitav njihov odnos može, međutim, da se svede na jedno: Kosovo
Indeks demokratije 2017. londonskog "Ekonomista" pokazuje pogoršanje stanja demokratskih društava u svetu, povećanje jaza između političkih elita i izbornih tela, sužavanje medijskih i erozije građanskih sloboda, uključujući ograničavanja slobode govora
Dete iz političke dinastije Šinzo Abe bio je predodređen za javne poslove. Kao američki đak konzervativnih ubeđenja, zalaže se za što čvršće odnose sa SAD. Na domaćem terenu sprovodi ambiciozne ekonomske reforme. Japanski premijer prvi je lider iz Zemlje izlazećeg sunca koji je posetio Srbiju u poslednje tri decenije
"Pošto su na vlasti ‘naši’, dakle neko s kim delimo ideološke i kulturne nazore i s kim smo se borili protiv VMRO, sada, kada ih kritikujemo, stižu glasovi da smo se okrenuli protiv njih. Ali to nije tačno. Stvar je u tome da ti, koji si na vlasti, budeš bolji"
"Pre dve godine, u vreme kad sam završavao ovu knjigu, izgledalo je da je kosovski mit u krizi. Danas mi se čini kao da je kriza prošla, da se ovaj mit lepo oporavio. Dobio je važno mesto u Strategiji razvoja kulturnog razvoja Srbije"
Knjigom Gospodari medija o spinovanju i posledicama istog, izdavačka kuća Clio je obeležila jubilej edicije Multimedia, jedinstvene u regionu
Dok je Zapad otpisivao privredno posrnulu Grčku, Kina je u nju ušla na mala vrata sa velikim investicijama i još većim planovima. Sada EU i SAD sviraju uzbunu, a Kina od "svog najvećeg evropskog prijatelja" traži i poneku političku uslugu
"Opisujući jedno, u nekim segmentima sasvim sigurno slobodnije vrijeme, pokušavam čitatelja suočiti ne samo s prošlošću o kojoj čita nego i sa sadašnjošću koju živi. Pokušavam u tekstu implicite postaviti pitanje: ‘Vidiš kako su onda bili slobodni i otvoreni. Pa je li to moguće?’"
"Unutrašnji dijalog" o Kosovu je u medijima na nemačkom predstavljen baš kako Vučiću odgovara – kao stvar istorijska, a on kao vizionar. Bilo je to odstupanje od mahom kritičkog tona koji štampa u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj obično neguje prema Vučiću
O favorizovanju etnocentričnog i nacionalnog tumačenja kulture i ostalim detaljima koje treba promeniti u budućoj strategiji razvoja kulture, u Komentarima Nacrta ovog dokumenta koje je Ministarstvu kulture uputilo dvadeset arheologa
Zajednički imenitelj za neuspešni pokušaj sleta u bivšem SIV-u i formiranje nove vlade je "mnogo buke ni oko čega". Već pet godina Aleksandar Vučić opsenjuje prostotu i troši vreme raspisujući izbore, sastavljajući i rastavljajući vlade, šibicareći i dižući bure u čaši vode. Kao da je bitno na kom su mestu Vulin i Đorđević, kvalifikacija nemaju ni za jedan posao. seća li se još neko Lazara Krstića, koga je Vučić izvukao iz šešira i najavio kao čudo od čoveka? I da li iko veruje da se za koju godinu isto pitanje neće postaviti i za novu mandatarku i sadašnje ministre
Izbori su jasno pokazali da je većina birača izgubila poverenje u demokratski proces, pa se uzdržala od glasanja: paradoksalno, procenat Srba koji je izašao na kosovske izbore veći je od procenta Albanaca. Sem toga, velika većina onih koji su glasali poručuje da su protiv dijaloga sa Beogradom. Zatim, pokazalo se i da većina više ne vidi predstavnike međunarodne zajednice, uključujući ambasadore, Euleks i Kfor, kao nekog ko pomaže stabilnost i razvoj Kosova, već kao mešetare koji podupiru jedan nepravedan i duboko korumpiran sistem
Posle nedemokratskih predsedničkih izbora i studentsko-građanskih protesta po gradovima Srbije, opozicija je kudikamo vidljivija nego ranije. I unutra i spolja. Pritom, valjalo bi da imaju na umu da niko ne mora da ih "upoznaje sa svetom" kao što je Tadić morao Dačića, Nikolića i Vučića, jer za razliku od ove trojice – nisu bili na crnoj listi. Bar ne na onoj međunarodnoj. Šta će biti sa domaćom crnom listom, to najviše od opozicije zavisi
Posle sporenja s Trampom, Angela Merkel poručila da Evropljani treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. Ima li tu nešto više od retorike
