Povodom deset godina od osnivanja Evropskog fonda za Balkan, u Jugoslovenskoj kinoteci je 16. aprila predstavljena "Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom" koja govori o neophodnosti intenzivnijeg angažmana Evropske unije u regionu i dovršavanju demokratske i socioekonomske transformacije Balkana
"Ozbiljno nazadovanje kada su u pitanju demokratija i sloboda medija opažamo širom regiona tokom protekle decenije. Ipak, EU je ostala prilično tiha u vezi sa ovim događajima i utisak je da je EU voljna da pruži spoljnu podršku režimima sa znatnim nedostacima u smislu demokratskog upravljanja radi obećanja stabilnosti. Ovo ‘gledanje kroz prste’ ugrožavanju demokratije zarad stabilnosti nazivamo ‘stabilokratijom’"
Suštinsko pitanje našeg društva nije šta će se desiti sa Kosovom jer tu i nema suštinskih nepoznanica koliko god se predsednik Srbije i njegovi satrapi trude da stvore drugačiju predstavu. Ono što, zapravo, sve nas, građane, mnogo više zanima, a dobar deo i plaši, jeste šta će biti, u međuvremenu, sa Srbijom
Istorijski gledano, u Srbiji nikad nije bila bolja politička situacija za pronalaženje rešenja problema Kosova nego što je to slučaj danas: Vlada je stabilna sa značajnom podrškom u biračkom telu, a opozicija (uglavnom) najavljuje podršku kompromisnom rešenju
Srbija stagnira u grupi relativno korumpiranih zemalja, jer niti je došlo do bitnog poboljšanja antikoruptivnih zakona, niti su postojeći primenjeni, a stanje institucija koje imaju ulogu u borbi protiv korupcije se pogoršalo, iako vladavina prava i evropske integracije figuriraju kao prioriteti
Kad se malo bolje prouči ta evropska Strategija, a to će tek da usledi u danima pred nama i nakon susreta naših s vodećim činovnicima EU, još će se jasnije videti da tu nema ničeg novog u odnosu na ono što je gotovo dve decenije bio domaći zadatak
"Vladavina prava, sloboda medija i demokratizacija su fundamentalne za uspeh Srbije u budućnosti. Mislim da se oko toga svi slažemo i da svako može da vidi da u procesu pridruživanja Srbije EU ima još mnogo toga što treba da se uradi. To smatramo prioritetom. U svakom izveštaju o napretku Evropske komisije uvek je naglašeno koje su to oblasti, ali i šta je dobro"
Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo
"Kako proširenje Evropske unije trenutno nije na stolu, neki evropski političari vide Zapadni Balkan kao tampon zonu prema Bliskom istoku, koji iz njihove perspektive počinje sa Turskom. Takvi smatraju da Zapadni Balkan treba zato oblikovati kao prostor gde bi se apsorbovali budući eventualni šokovi – izbeglički i svi ostali. A ako vam je cilj da na nekoj teritoriji, uslovno rečeno, imate potencijalni kamp, onda vam tu ne treba demokratija, već brutalni upravnik. To nikako ne može biti u interesu nas koji ovde živimo"
Živimo u zemlji u kojoj oni koji ne rade za Aleksandra Vučića ne mogu očekivati ništa dobro. Tačnije, takvi ljudi ne mogu računati na poštovanje bilo kakvih svojih Ustavom i zakonima zagarantovanih prava
Po leđima Srba na Kosovu i Metohiji su pucale sve pogubne politike Aleksandra Vučića u poslednjih 27 godina. Kako one u kojima je sudelovao kao saučesnik, tako i ove koje sam kreira. Unutrašnji dijalog koji on predlaže zapravo je – monolog
Nakon Bregzita jedina nuklearna sila, jedina stalna članica Saveta bezbednosti UN u Evropskoj uniji pokazuje ambicije da preuzme lidersku ulogu. Mladi, novi, ambiciozni predsednik Emanuel Makron vodi diplomatsku ofanzivu na steroidima, koja je, međutim, limitirana stanjem francuske ekonomije. Pitanje je kada će oduševljenje zbog izbornog hepienda zvano "makronmanija" početi da se topi. I dokle će udarni dvojac EU Emanuela Makrona i Angelu Merkel, od milja nazvan "Merkron" ili "Emangela", veslati u istom pravcu
