Nakon što su ubijena trojica izraelskih dečaka, vlada u Tel Avivu naredila je "ciljano" bombardovanje palestinskih teritorija i najavljuje "istrebljenje" palestinske organizacije Hamas. Hamas uzvraća pretnjama o radikalizovanju napada na Izrael. Kao da su svi samo čekali na povod da napuste i onako jalove mirovne pregovore
Petro Porošenko je nastavio oružanu akciju na istoku Ukrajine. Vladimir Putin je povisio ton i najavio da će braniti Ruse u bliskom inostranstvu, naglašavajući pravo na "samoodbranu". Ratne sukobe, politiku "optuživanja" i "uzdržavanja" prate gasna kriza i socijalno i privredno urušavanje Ukrajine
"Znate li Subinu verziju Thanks Mr. Rorschach ili 10 ambijenata na muziku Erika Satija? To smo radili tako što sam ja svirala, a Suba je sedeo i onako otprilike zapisivao šta mu prvo padne na pamet i pravio asocijacije da bi ih kasnije razvio u studiju. I kad sam tu prvu Satijevu Gnosijenu svirala, on počne neki tekst iz Koštane da govori: ‘Hadži-Mitke, žal za mlados...’ – to mu je bila prva asocijacija. Kasnije je upravo tu stavio deo Mitketovog monologa, jedan stari snimak. Bilo nam je tada smešno da Satie zvuči kao narodnjak..."
Belgijski režiser Tomas Belink postavio je u okviru Bečkog pozorišnog festivala izložbu o Evropskoj uniji iz perspektive budućnosti. Reč je o sablasnoj viziji njenog fiktivnog raspada 2018. godine, koja podstiče na razmišljanje o negativnim tendencijama njenog aktuelnog razvoja
Sam pojam "brazilska muzika" ne znači ništa, jer je muzika iz Brazila autentična i žanrovski raznolika do te mere, da se opravdano može smatrati potkontinentom u slušalačkom iskustvu. Srce ovog potkontinenta pokret Tropicalia, koji je svoj vrhunac imao od 1968. pa do otprilike 1975. Pred vama je izbor najboljih ploča ovog pokreta
Master rad Tomislava Nikolića ima sedamdesetak strana podeljenih na uvod, četiri poglavlja i zaključak. Citirani su Tanja Miščević, zatim Vladimir Međak i Vladimir Pavićević iz zbornika koji je uredila Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, pa nekoliko stranih autora prevedenih na srpski, tekstovi sa portala NSPM-a, "Novog standarda"... Pridevi pisani velikim slovom, poput Evropskih ili Evro, provlače se kroz ceo rad, a Balkan je i u uvodu i u naslovu poglavlja napisan malim slovom
Uz ljubazno sasluživanje Mila Đukanovića obavešteni smo da je danas vreme kao 2003. i da se valja plašiti najgoreg. Premijer Vučić i predsednik Nikolić razvikali su se o vezama narko-barona sa policijom; Darko Šarić ukazao je na svog "generala Papaju", a ministar unutrašnjih poslova dr Stefanović požalio se da je sumnja u njegov doktorat kod Megamiće napad na reformu policije koju on samo što nije počeo da sprovodi; rutinska kuknjava policijskih sindikata proglašena je za "napad na državu". Vučić je onda posmenjivao vrh MUP-a, a jedini zadovoljan u svemu tome ostaje Darko Šarić
Ovih dana, kada se u Srbiji govori o cenzuri sadržaja na internetu, često se provlači teza da je internet nemoguće cenzurisati. Čitava knjiga „Saglasnost umreženih" mogla bi da bude odgovor na tu tezu. Rebeka Mekinon njom poručuje: tačno, nemoguće je, ali to ne sprečava države, korporacije i interesne grupe da svakodnevno pokušavaju da ga cenzurišu i zloupotrebe
Dečko koji obećava, reformator, medijski manipulator, ili kako se nada socijaldemokrata pretvorila u "Bušovu pudlicu"
Tradicija i inovativnost – tako se najkraće može opisati Hemofarm, lider na domaćem farmaceutskom tržištu i naš najveći izvoznik lekova. Kompanija koja delatnost razvija na temeljima ključnih vrednosti – brižnosti, kvalitetu, dostupnosti i poverenju – portfolio konstantno obogaćuje novim proizvodima najnovije generacije. Pažljivo prateći sve zahtevnije potrebe tržišta, ali najpre pacijenata kao fokusa delatnosti, Hemofarm nastoji da unapredi celokupan zdravstveni sistem snabdevanjem srpskih apoteka i zdravstvenih ustanova lekovima i farmaceutskim preparatima istog kvaliteta kao u najrazvijenijim zemljama, samo cenovno pristupačnijim
S jedne strane Sao Paulo je skuplji od Londona, sa druge maloletne devojčice prodaju se za pet dolara. U zemlji ogromnih socijalnih razlika nije pitanje zašto ima protesta i nereda za vreme Mundijala, već zašto nisu mnogo veći
