Da li je pokretanje postupka protiv vođa kosovskih Albanaca znak da na Kosovu započinje primena standarda pravne države ili je reč o načinu da se osvedočeni ratni zločinci operu i nastave svoju političku karijeru
Brzo raspoređivanje ruskih mirotvoraca u Nagorno-Karabahu govori o rešenosti Moskve da arbitrira u konfliktima u tzv. bliskom inostranstvu
Da li će ishod američkih predsedničkih izbora promeniti medijsku politiku izrazito konzervativnog "Foks njuza"? Na koji način Rupert Mardok i njegova "Njuz korporacija" utiču na društvene prilike i menjaju politički pejzaž u zemljama u kojima posluju i zbog čega je bivši australijski premijer Kevin Rad ovu medijsku imperiju nazvao "mafijaškom organizacijom"
Donald Tramp je pobedio na Floridi. Džozef Bajden u Džordžiji. I tako redom, u državi za državom. Politička karta Amerike je podeljena na plave i crvene površine. Duboko podeljeno je i američko društvo. Više od 71 milion Amerikanaca glasalo je za aktuelnog republikanskog predsednika, više od 75 miliona za demokratskog izazivača. Četiri godine "trampizma", besomučnih laži, teorija zavere, pretvaranja političkih protivnika u neprijatelje, zloupotrebe položaja, degradacije institucije predsednika "lidera slobodnog sveta", izolacionističke politike, stvaranja neprijatelja širom sveta, pretvaranja politike u rijaliti šou nije odbilo gotovo polovinu Amerikanaca od Trampa. Naprotiv, iako odlazi iz Bele kuće, novonastala milionska armija "trampista" ostaje. Republikancima ostaje veliki problem da Amerikance koji su sledili Donalda Trampa vrate u okrilje partije od koje se on odmetnuo. Bajden stoji pred gotovo nepremostivim izazovom – da razjedinjenu Ameriku ponovo ujedini oko demokratskih vrednosti koje je Tramp razgrađivao gde je stigao. Čini se da obračun između Trampa i predtrampovske Amerike nije okončan pobedom Bajdena, već da tek počinje
Prva žena doktor nauka u modernoj Evropi bila Romkinja Sofija Kovalevskaja; autor jedne od najprevođenijih knjiga na svetu, Hodočasnikova putovanja, bio je engleski Rom Džon Banjan; Romi u svojim redovima imaju i dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Ovako se može nabrajati unedogled…
I vladike su ljudi, ali je malo ljudi koji su spremni da priznaju da su grešili, a još manje onih koji pokušavaju i sposobni su da se promene nabolje, naročito u odmaklim godinama
Ovi se filmovi obraćaju zreloj publici koja preferira serioznije sadržaje, a čini se da poslednjih nekoliko godina nisu plodno tle za ovu vrstu filmova koja je stalna tačka čežnje dela gledateljstva izmrcvarenog superherojskom halabukom
Predsednički izbori 2020. u Sjedinjenim Američkim Državama bili su poprište najdublje generacijske tranzicije od ranih osamdesetih godina prošlog veka, kada su bejbi bumersi istisnuli do tada najbrojniju generaciju Amerikanaca koja je postala punoletna tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata. Sada je na scenu stupila generacija digitalnih domorodaca koji su razočarani u demokratiju i neretko padaju u zagrljaj populistima, generacija koja je više od drugih utonula u novo globalno okruženje
"Nemci su ubili tromesečnog sina ženi koja je odbijala da kaže gde se nalaze partizanske baze u kojima se krio i njen muž. Potom su joj polomili i obe ruke. Sticajem okolnosti, i ja sam se u tom trenutku nalazio u tim bazama, pa je i meni spasla život. Ali to nije bio jedinstven slučaj, takvih herojstava je bilo mnogo. Mladi ljudi, skojevci, do kraja su se borili, niko se nije predao, niko. Jedan borac ili će pobeći ili će biti ubijen. Ali predao se – niko nije"
Ukoliko čovek ne teži da bude bog ili zver, ako je spreman da uči ili se priseća zaboravljenog, provincija će mu pružiti raskošan praznik potvrde identiteta
Bebi bumeri, generacija X, milenijalci… Danas su svi oni odrasli i formirani ljudi. Međutim, u protekle tri decenije svet se toliko promenio da ga neko ko je pao u komu 1990. i sada se probudio, verovatno ne bi prepoznao. Svet se promenio, a sa njim i ljudi. I ne, nije samo zbog interneta
Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"
