Dečak Hari Poter je pred svoj trinaesti rođendan saznao da je on, zapravo, čarobnjak. Što ga je učinilo neizmerno srećnim. Potpuno suprotno iskustvo doživela je Jelena Lečić, Riječanka, koja živi u Londonu. Jedno jutro se probudila i saznala da je ona, zapravo, „Lezbejka u Damasku“. I da je ceo slobodarski svet zabrinut za njenu sudbinu. A njoj nije ništa.
Dakle, pre izvesnog vremena pojavio se na internetu blog „A Gay Girl in Damascus“, čija je autorka izvesna Amina Araf. Pravo u metu, reklo bi se, Sirija vri, a možete da zamislite kako se u tom ključanju snalazi osoba koju društvo ne prihvata ni u vreme najvećeg blagostanja i mira. Amina se predstavila kao Sirijka rođena u Americi i na blogu je pisala o svojim iskustvima, naravno sve na odličnom engleskom jeziku.
S druge strane, Jelena je u Hrvatskoj završila prava i otišla za London, gde je mirno živela dok se pre neki dan nije probudila i videla da se njene slike nalaze na sve strane na internetu, čak i stilizovane za kampanju, a neke je objavio i ugledni „Gardijan“ kao ilustraciju za priču o tome da je hrabra sirijska blogerka kidnapovana na ulici, o čemu sada piše njena rođaka. Tačnije, zapomaže.
Jelena je odmah kontaktirala „Gardijan“ i demantovala da je na slikama nekakva Amina. To je priči dalo novu dimenziju. Da li Amina stvarno postoji ili je reč o lažnom liku, u kom slučaju nije ni kidnapovana? SAD su demantovale da u Siriji imaju državljanku sa tim imenom. A dobri poznavaoci interneta i posebno Sirije kažu da ko god da je u pitanju taj je definitivno homoseksualac i odlično poznaje Siriju i Damask. Dakle, barem je nešto autentično, naravno uz Jelenine slike, otprilike dvesta fotografija, koje su skinute sa njenog Fejsbuk naloga i stavljene na Aminin blog. Jedni su tvrdili da je to zato da bi Amina prikrila svoj pravi identitet. Drugi da je cilj bio da se lažni identitet što bolje utemelji, pa je izabrana devojka koja izgledom može da prođe kao da je iz Damaska. I niko neće da provali.
Sve u svemu, Jelena je izjavljivala da Amini želi sve najbolje i da se brine za nju, pod uslovom da cela priča nije izmišljena, ali je prilično konsternirana činjenicom da je postala poznata na ovaj način, što joj se ne sviđa. I da to pravi ozbiljne probleme i njoj i njenoj porodici. To jest, stavlja je u kontekst koji ona niti razume niti mu se raduje. A razmere su zastrašujuće.
A onda se izvesni Tom Mekmaster, oženjeni 40 godišnji Amerikanac, aktivista koji nešto studira u Edinburgu, prijavio kao jedini autor bloga, izvinjavajući se svima zbog gužve koju je izazvao. Kaže da je imao problema da ljudima objasni šta se dešava na Bliskom istoku kada im se obraćao lično, pa je izmislio Aminu i to se pokazalo uspešnim. Imao je u glavi Amininu „sliku“ i tumarajući internetom jednog dana je naleteo na Jelenu i pomislio „to je ona“.
Možda mu namere nisu bile rđave i možda nije očekivao ovoliki odjek (mada je nejasno zašto ju je „kidnapovao“), tek Mekmaster je, verovatno, napravio ogromnu štetu mnogim blogerima u diktatorskim režimima. Sada se svi oni stavljaju pod sumnju, dok vlasti imaju jak argument da sve što se na internetu napiše proglase lažima blaziranih Zapadnjaka.
Što znači da je Amina sada stvarno kidnapovana.
