Posle usvajanja srpskog zakona o restituciji

Problem sa Mađarima

Vraćanje oduzete imovine je u Skupštini Srbije otvorilo problem domaćih "saradnika okupatora", jer to pitanje nije razrešeno zakonom o rehabilitaciji, koji je povučen sa dnevnog reda. Poslanici SDP-a, LSV-a, SDP-a i SPS-a ne prihvataju "izjednačavanje" okupatora i žrtava, a protive se i "kolektivnoj amnestiji" pripadnika okupatorskih snaga, ali i pripadnika kvislinških snaga Nedića i Ljotića. Zbog toga je Vlada povukla spomenuti amandman, pa su iz restitucije izbačeni ne samo strani već i domaći državljani koji su služili u okupacionim snagama

Književnost – Roberto Bolanjo, prvi klasik 21. veka

Duhovi grada

Nije živeo ni stotinu dana nakon svog pedesetog rođendana, a posle smrti je postao najveća ozbiljna književna zvezda dosadašnjeg toka dvadeset prvog veka. Roberto Bolanjo (1953–2003) i njegov opus najnoviji su dokaz da priče i romani o pesnicima i piscima ne moraju biti sterilni i dosadni. Njegov magnum opus, petodelni roman 2666, pojavljuje se pred srpskim čitaocima u izdanju Lagune i prevodu Igora Marojevića

Srbi u Libiji

Taoci građanskog rata

Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni

Nezaposlena

Portret savremenika – Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan

Između Meke i Brisela

Zbog recitovanja stihova "džamije su naše kasarne, minareti su naši bajoneti, a vernici vojska", Erdogan je 1999. godine osuđen na deset meseci zatvora, jer je sud smatrao da tom pesmom širi versku mržnju. Odležao je četiri meseca. Partija blagostanja i Partija vrline u kojima se politički angažovao zabranjene su zbog islamističkih stavova. Godine 2001. osnovao je Partiju pravde i razvoja (AK) i od tada ne zna za poraz na izborima. Vernik koji ne pije alkohol i ne puši, Erdogan se nametnuo kao globalni igrač i glas muslimana iz čitavog sveta

Kosovski lignit

U srcu Srbije, ugalj

Na Kosovu se nalazi oko 76 odsto od ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Kakav ulog predstavljaju, kako se koriste i koliko su u kosovskoj drami važne treće po veličini zalihe uglja u Evropi, koje bi vekovima mogle da obezbeđuju struju za ceo region

Dokumenti i tumačenja (3)

Milošević u očima Amerike

Upadljivo je da američki ambasador u Holandiji Kliford Sobel priželjkivanje brzog okončanja procesa, kojim više neće upravljati optuženi, ne pretpostavlja potrebi da suđenje zadrži legitimnost. Ambasadi je više nego Džefriju Najsu stalo da proces u očima javnosti ne izgubi na pravičnosti. Postoji stvarna, a ne fingirana američka briga za percepciju suđenja. I Sobel bi, doduše, voleo da se stvar brzo privede kraju, ali ne po cenu gubitka legitimiteta Haškog tribunala: zato su njegove depeše u znaku brige da će se proces haotično "raspasti", da prave odbrane neće biti i da će se to videti kao iz aviona

Zoom

Novo ubijanje Zorana Đinđića – I kakve veze s predstojećim izborima imaju Svetlana Vukajlović i ekselencija Aleksandar Konuzin

Možda je Vukajlovićka kriva, a možda i nije. Ne bih da se mešam. Ali nekako sam posumnjao u ceo predmet kad sam u novinama pročitao besmislicu, izdiktiranu u nekom od represivnih kabineta, da je Vukajlovićka "napustila zemlju krajem avgusta i čim se vratila (polovinom septembra) bila je uhapšena na vratima kuće na Dedinju". Kojim je to zakonom zabranjeno da se ode na odmor u prvoj polovini septembra

Politika i forenzika – Potraga za grobom Draže Mihailovića

Tri kutije i sedamnaest čaura

Šta se zapravo skriva na lokaciji iza severnog zida nekadašnjeg zatvora na Adi Ciganliji, gde se očekivalo veliko otkriće groba Draže Mihailovića

Bliski istok, Severna Afrika i turska ekspanzija

Rasplamsavanje starih sukoba

U Kairu su demonstranti zauzeli izraelsku ambasadu. Ankara preti da će njena ratna mornarica probiti pomorsku blokadu Izraela u pojasu Gaze. Turska i Izrael zamrzli su vojne i sve druge sporazume i opozvali ambasadore. Ankara preti da će turski ratni brodovi sprečiti i postavljanje platformi za eksploataciju gasa ispred kiparske obale, u kojima učestvuju i izraelske firme. Atina najavljuje odmazdu ukoliko dođe do "napada na Kipar". Turska se sve više ponaša kao regionalna sila i lider muslimanskog sveta i sve jasnije napušta ideju o približavanju Evropskoj uniji. Izrael gubi ono malo partnera koje je imao u regionu, u kome zveckanje oružjem preti da preraste u oružane sukobe

Intervju – Mišel Kvile, zamenik direktora Europola

Primerna saradnja niskog intenziteta

Saradnja Europola i Srbije je primerna u okviru postojećeg strategijskog sporazuma. Ključno za produbljivanje saradnje i potpisivanje operativnog sporazuma koji podrazumeva veću razmenu informacija je ispunjavanje evropskih standarda o zaštiti ličnih podataka

Intervju uoči Bitefa – Jovan Ćirilov

Gorka, surova i usijana poezija

"Nove pozorišne tendencije Bitefa tematski se vezuju kao da su na usijanom limenom krovu. To znači da su teme vruće, a obično su vruće teme političke i društvene. Sve predstave iz regiona su zaista takve zbog osvrtanja na prošlost i razračunavanja sa prošlošću i savešću zbog svega što se dogodilo u poslednjim ratovima"

Novogovor

Nesvrstani

Intervju – Mohamed el Fatatri, osnivač Muxlima, najposećenijeg muslimanskog portala

Mi nismo protiv Amerike i demokratije

"Ja ne govorim svetu da treba da gleda na nas pozitivno zato što smo muslimani, već samo da na nas ne gleda negativno zbog toga. Priča je jednostavna. Neki od nas rade nešto dobro. Neki nešto veoma loše. Mi više patimo zbog te nekolicine loših, kojih ima manje od jednog procenta...Nas pretresaju na aerodromima, na nas gledaju kao na kriminalce... Ali ovo što se danas dešava u Evropi je samo faza. Odbijanje, bes, prihvatanje. Evropa danas je refleksija tog besa. A kada se prašina slegne, ljudi će shvatiti da ne možeš sve muslimane svesti pod talibane"

Kultura sećanja – 11. septembar 2001.

Dan koji je šokirao Ameriku i svet posle njega

Kako je grupa fanatika "s kraja sveta" i obrazovanih zelota udarila na Ameriku na vrhuncu njene moći, kada su Amerikanci slavili pobedu u hladnom ratu s mešavinom zadovoljstva i opuštenosti i nesvesni da su postali svetska nadmoćna meta divljenja, zavisti i okrivljavanja. Usledili su negovanje pijeteta prema žrtvama i bezimenim herojima, gajenje sećanja, zahtevi da deca u školi uče o tome, ali i tehnološka, bezbednosna, psihološka preispitivanja, karakteristična za organizovana društva. I ratne avanture koje još traju

Lični stav – Kina

Tajna kineskog kapitalizma

Suštinska razlika između protestantske etike koja stoji u temeljima zapadnog kapitalizma i etike kineskog kapitalizma, nastale iz bogatih kineskih religijskih tradicija, jeste da je prva izrazito individualistička, dok je druga umereno kolektivistička. Tako se pred našim očima rađa ono za šta smo, ubeđeni da kolektivizam asociramo sa komunizmom, a individualizam sa kapitalizmom, mislili da je oksimoron – "kolektivistički kapitalizam"

Nemačka formula za uspeh

Kad se radi, radi se

Statistički dokazi su potvrdili da Grci rade godišnje 2119 časova, Španci 1654, Francuzi 1554, dok Nemci rade samo 1390 sati. A ipak je nemačka privreda najproduktivnija, držeći se principa "raditi manje, a zarađivati više ", ili, kako to kaže kancelarka Angela Merkel, "manje radnika, a više performansi". Nemački radnici prave upola kraće pauze od južnoevropskih radnika i ne prekidaju posao da bi zapalili cigaretu

Dokumenti i tumačenje

Srbija u očima američke ambasade

Depeše koje su procurile posredstvom Vikiliksa nepresušan su izvor saznanja o američkoj politici prema Srbiji, ali možda još više o srpskoj domaćoj političkoj sceni. O čemu su sa američkim diplomatama razgovarali general Momčilo Perišić, Saša Vukadinović, Siniša Važić, Vladimir Vukčević, Miki Rakić, Dragan Šutanovac, Borko Stefanović, Čedomir Jovanović, Vesna Pešić, Vojislav Koštunica, Boris Tadić i mnogi drugi

Nuspojave

Kapuljače i pokrovitelji

Nevolja je u tome što jajare i barabe uvek dobiju patetične "ideološke zaštitnike", bilo s leve ili desne strane

Uzduž i popreko

"Sveto (us)trojstvo"; VREME 1077

Drugo suđenje Ramušu Haradinaju

Krunski svedok pod amnezijom

Šefćet Kabaši uhapšen je i predat Tribunalu po ranijoj optužnici za nepoštovanje suda, zato što je odbio da svedoči na prvom suđenju Haradinaju. Kabaši je bio stražar u logoru OVK u selu Jablanica 1998. Jedan je od dva ključna svedoka koji su odbili da svedoče na prvom suđenju, potom na slobodi u SAD čiji je državljanin; po drugi put je odbio da svedoči protiv Haradinaja u novembru 2007, sada se ničega ne seća

Šesti, antipartokratski Sajam šljiva u Osečini

Šljiva po šljiva

Ajde pomoćnica ministra Pindžo, ali otkud Ministar kulture, i to Informaciono društvo, među šljivama, pa još u Osečini? Otkud Piloti, taj Kiki, glupo i takoreći partokratsko pitanje

Portret savremenika – Stiv Džobs

Genijalni egomanijak

Otac kompjutera odlazi sa mesta prvog čoveka kompanije Apple

Intervju – Andreas Hajdentaler, trgovinski savetnik pri
Ambasadi Austrije

Sledimo dugoročnu strategiju

"Niko neće da investira u nekoj zemlji samo zato što je poreska stopa nešto niža nego u drugim državama. Investitori uvek imaju pred očima celokupnu – globalnu sliku"

Belo

Misterije

Bolest ludog meda

I pored toga što je poznato da njegovo konzumiranje dovodi do niza negativnih posledica, ludi med se u narodnoj turskoj medicini preporučuje za lečenje čira na dvanaestopalačnom crevu. Veruje se takođe da poboljšava varenje i da deluje kao afrodizjak. Zbog ovog poslednjeg, najviše žrtava trovanja potiče iz populacije sredovečnih muškaraca

Poseta Angele Merkel Beogradu

Kad kancelarka gleda na sat

Za vladu i predsednika Srbije neočekivano, a, kako tvrde nemački mediji, posve neplanirano, tek posle odlaska nemačke kancelarke iz Beograda na stolu ostaju tri zahteva Berlina ne bi li Srbija do kraja godine dobila status kandidata: da se ostvare konkretni rezultati nakon obnavljanja dijaloga sa Prištinom, da se pravnoj i policijskoj misiji EU na Kosovu Eulex omogući da može "pristojno da radi", to jest da se ukinu paralelne srpske strukture na severu Kosova