Istraživanje

Kosovski junak ubio Murata

Saradnici Centra za studije mira u Beogradu analizirali su udžbenike istorije iz kojih uče ovdašnji đaci i njihovi vršnjaci na Kosovu

Zoom

Nacionalna klasa – Boris Tadić i Mlađan Dinkić u odvojenim posetama ženevskom salonu automobila i kad je vreme da cvetaju visibabe

Posao sa multinacionalnom kompanijom Fijat više nas, u svakom smislu, približava Evropi nego kačenje zastava po banderama, kao što je nesporno da su i Tadić i Dinkić videli šansu da ženevsku promociju iskoriste za izbornu kampanju

Žene i muzika u Srbiji

Slušanje drugim ušima

Priča o ženskom pismu u muzici u Srbiji je uzbudljiva – mnoštvo je različitih muzičkih jezika koji ostvaruju živopisan kontrast znatno ujednačenijoj "muškoj sceni". Tokom oko dva veka delovanja kompozitorki i muzičkih autorki u Srbiji, muzika koju su kreirale prešla je dug put od romantizma do raznih vrsta medijskih, stilskih i konceptualnih raznolikosti savremenih muzičkih jezika. Srednja i mlađa generacija kompozitorki ostvaruje proboj na internacionalnoj sceni, a neke od kompozitorki poput, Ljubice Marić ili Ludmile Frajt, odnosno u popularnoj muzici Margite Stefanović i Radojke Živković, gotovo su kultne figure na lokalnoj sceni

Fikret Abdić, jedna karijera

Uspenje i sunovrat krajiškog Babe

U petak, 9. marta 2012. godine, iz zatvora, nakon odsluženih deset godina robije, izlazi Fikret Abdić Babo, jedna od najživopisnijih – ne samo političkih – ličnosti iz vremena jugoslovenske krize i ratnog raspada. Petnaest godina nakon što je optužen za izdavanje čekova bez pokrića, Abdić je osuđen za ratne zločine. Kakva je baština čoveka kojeg u zavičaju ili mrze ili su mu već četvrt veka bespogovorno lojalni, političkog lidera koji je jednom prilikom izjavio: Ne zagovaram nikakvu opciju, nemam nikakvu ideju i pristajem na sve

Srbija i evrointegracije

Muke jednog kandidata

Srbiji status kandidata za člana, Kosovu fusnota i Studija izvodljivosti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i regionalno predstavljanje: slede šest-sedam godina dugi pregovori o 35 poglavlja evropskih pravnih tekovina

Vređanje inteligencije i dostojanstva

"Poboljšanje života"; Vreme 1103

Intervju – Čarls Grant, direktor Centra za evropske reforme u Londonu

Hladni rat u usijanom regionu

"Biće puno gore, pre nego što bude bolje", kaže Grant osvrćući se na stanje u Siriji. Rusija ima naviku da podržava gubitnike, a Kina je po ustaljenoj praksi u SB UN stala iza Rusije. Odnosi Vašingtona i Moskve mogli bi dugoročno da se pogoršaju. Na Bliskom istoku preti izbijanje regionalnih sukoba. Izrael bi mogao da započne rat protiv Irana i dovede Baraka Obamu i SAD u veoma neprijatnu situaciju

Mađarska pod sankcijama EU

MMF, CNN i ostali neprijatelji

Po prvi put Evropska komisija je kaznila jednu državu članicu EU zbog budžetske nediscipline, Mađarsku, i uskratila joj skoro pola milijarde evra iz fondova za privredni razvoj. Ali nisu samo ekonomski faktori uticali na ovu odluku bez presedana

Feljton

Staljingradska bitka

U izdanju "Vremena" upravo je izašla nova knjiga Stanka Cerovića Vrijeme je krv – Umjetnik u Civilizaciji Smrti. U dva nastavka "Vreme" će objaviti delove ove knjige. U ovom broju donosimo odlomak u kome se govori o jednom od najdramatičnijih trenutaka u Drugom svetskom ratu – Staljingradskoj bici

Vojislav Šešelj i predizborna Srbija

Ožalošćena porodica

Kakva je politička moć Vojislava Šešelja, devet godina posle pompeznog odlaska u Hag i bezmalo četiri godine otkako je dvojac Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić urušio radikale

Intervju – Veselin Jevrosimović, predsednik ComTrade Group

Kapital ne dolazi preko noći

"Bez jake ekonomije nema jake politike, i obrnuto. Ali nema ni jake ekonomije bez jake informatike. To je danas činjenica"

Intervju – Dušan Živković, direktor Sektora za investicije Elektroprivrede Srbije

Kriza nam ne ide naruku, ali ne odustajemo

Privatizacija u smislu unapređenja poslovanja je nešto o čemu treba i razgovarati i razmišljati, mada privatizacija nije nešto što treba Elektroprivredi Srbije, niti se igde pokazala kao smisleno rešenje

Temperatura i zdravlje

Kad toplomer kaže »37 sa 2«

Čemu tolika nauka oko merenja temperature? Šta nam govori temperatura našeg tela i u kojim granicama se smatra idealnom

Jubilarni Fest

Čudo neviđeno

Na trideset devet prethodnih Festova prikazano je skoro 4000 značajnih svetskih i domaćih filmova, koje je videlo oko četiri miliona gledalaca. Na jubilarnom, četrdesetom po redu Festu, koji počinje 24. februara, biće prikazana još 73 filma

Intervju – Stanko Cerović, pisac

Na svojoj strani

"Od kada su se završili ratovi na području bivše Jugoslavije, da ti pravo kažem, najodvratniji su mi oni koji su se tada, zajedno sa mnom, borili protiv rata, a sad to naplaćuju i sve rade da produže to ratno stanje, jer znaju da je njihova slika tada bila najljepša. Kad god ih čujem, povraća mi se. Ni tada ih nijesam cijenio, osim par najbližih prijatelja, znao sam sa kim imam posla, i među našim ljudima i raznim zapadnim hijenama, ali istorija vas obdari saputnicima kakvim hoće, tu nema spasa. Najgora je ova pomisao: možda smo ih zaslužili"

Nemačka – Ostavka predsednika

Treća sreća

Nemačka će početkom marta dobiti i trećeg predsednika u poslednje tri godine. Prva dvojica kandidata po volji kancelarke Angele Merkel podnela su ostavku, treći joj je nametnut. Kancelarka je pretrpela politički poraz, pobedu je odnela pravna država

Građanski rat u Siriji

Već viđeno

Verske grupe, režim i pobunjenici jedni druge optužuju za progon i smrt. Rezolucija Generalne skupštine UN traži zaustavljanje režimske "smrtonosne mašinerije". Rusija i Kina se protive zauzimanju strane. Al Kaida šalje oružje i borce pobunjenicima, na šta Zapad gleda blagonaklono. Ubijanje se nastavlja, sve podseća na Irak i Libiju, dok se čitav Bliski istok trese od napetosti zbog mogućeg sukoba oko Irana

Film, mediji i dnevna politika

U zemlji krvi i jeda

Četrnaestog februara, na komercijalno obljubljeni Dan svetog Valentina, u sarajevskoj dvorani Zetra održana je premijera filma U zemlji krvi i meda, režiserke i scenaristkinje Anđeline Džoli. Sav kontekst oko pomenutog filma najmanje je filmski, tako da su se u celi slučaj dubinski uključili mediji i (dnevna) politika. Koliko god režiserka deklarativno bežala od toga, njen film je više politička, nego ljubavna priča

Novogovor

Tumači

Izraelsko-iranski Armagedon

Priča o uništenju i istrebljenju

Kako je persijski pesnik Hafez pevao o ljubavi i vinu. Kako ajatolah Hamne i propoveda o uništenju. Zašto je politika SAD i Izraela prema Iranu pogrešna i zašto je moguće zamisliti nuklearnu pečurku koju vetrovi sa Bliskog istoka nose ka Evropi

Kriza i izbori

Vlade na giljotini

Dvadeset primera odlaska s vlasti zbog rastućeg nezadovoljstva mladih nezaposlenih ljudi. Glasači ističu leve zahteve, a glasaju za desnicu. Bankari moćniji od političara

Postrevolucionarni Egipat

Krvavi fudbal i sumnjive NVO

Zašto je na fudbalskoj utakmici stradalo 79 ljudi. Palestinski faktor i "subverzivne" nevladine organizacije

Intervju – Milan Ristović, istoričar

Istorija i svakodnevica

"Balkan treba braniti, on je specifičan i komplikovan, ali on je deo Evrope, bez njega nema Evrope. Trajan Stojanović, poznati američki istoričar, s punim pravom je napisao da je Balkan prva Evropa. Bez Balkana Evropa bi bila sakata, kao što i Balkan ne može da se razume bez Evrope"

Električna kriza

Kad Srbija stane

Neefikasno grejanje koje je, pored velikog bogatstva u uglju, još jedna od ključnih energetskih karakteristika Srbije, zapretilo je da na temperaturi od minus petnaest stepeni Celzijusa uruši elektroenergetski sistem. Kako se boriti protiv restrikcija struje

Bujanovac

Albansko-srpska koalicija u krizi

Kriza, bezbednost i putevi oružja – Hladni rat u Savetu bezbednosti

Ko ima dozvolu za ubijanje

Ko koga ubija? Ko koga naoružava? Zašto se koplja lome na Siriji, sukob šiita i sunita i šta će biti posle režima Bašara el Asada

Intervju – Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova

Veliki sneg i sitna politika

Kada je Vlada Srbije donela odluku o dodeljivanju nafte iz robnih rezervi od 14 opština samo je četiri preuzelo naftu. Zašto je to tako? Nisu mogli da se dogovore kako naftu da podele. Ne postoji, naime, cisterna koja može da nosi 2,4 tone nafte, već postoje od 3, 5, 10 ili 20 tona, pa je potrebno bilo da politički neistomišljenici iz susednih opština podele tu naftu