Kada je treći put Milenković ušao u zgradu Palate pravde, sudska straža uputila ga je u podrum, a tamo ga je čekala tužiteljka Željka Nikolaidis. Svoju kancelariju zamenila je dežuranom pored pritvorskih ćelija – inače, tu se saslušavaju uhapšeni. Milenković je tokom ispitivanja imao pogled na čelične pritvorske rešetke. Poruka o tome šta mu spremaju ne može biti jasnija
Inspektor Slobodan Milenković ponovo je odbio da odgovora na pitanja tužioca jer je pokrenuo postupke pred Ustavnim sudom i Zaštitnikom građana. Njegov advokat Zdenko Tomanović kaže da “ne postoji osnov” da se od njega zahteva da odaje službene tajne, kao i da se ne može “pojedinac žrtvovati zbog nečijeg kolektivnog interesa zvanog Jovanjica”
"Najveći skandal u modernoj istoriji Hrvatske i Srbije“, "igra sa jednom od najkrvavijih srpskih rana", „vlasti u Hrvatskoj mrze Vučića, ne samo jer je Srbiju učinio ekonomski jačom, već zato što bez zadrške uvek govori o žrtvama srpskog naroda“, „ustaše danas, članice Evropske unije, ne vole da ih se podseća koliko su dece poklali“, „skandalozan i provokativan čin“, „hrvatski beg u istorijski revizionizan i najgore neoustaštvo“, „anticivilizacijski i antipravni čin“…, neke su od rekacija koje se od juče neprekidno vrte u prorežiskim medijima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić hteo je privatno, sa televizijskim ekipama, da ode iz Republike Srpske u Jasenovac i zapali sveću Srbima stradalim u logoru. Nije smatrao neophodnim da kao predsednik države o tome treba zvanično unapred da obavesti Zagreb. Zbog kršenja procedura hrvatske vlasti mu nisu odobrile ulazak u Hrvatsku i iznele sumnje u njegove dobre namere. Kažu da je kratkoročno i indirektno najavio svoj dolazak sa namerom da ga ne puste u Hrvatsku da bi kod kuće mogao da glumi žrtvu. Iz Beograda stižu oštre rekacije
Režim više ne bira bira sredstva za obračun sa policajcem koji je samo radio svoj posao, nije podlegao pritiscima i odbio mito da se „dogovori oko Jovanjice“. Pravo pitanje zato glasi: ima li i jedne institucija u zemlji a da nije razgrađena do temlja
“‘Imamo obavezu prema našoj deci, bar deci u Srbiji i Republici Srpskoj, da im istinom otvorimo oči, ne maštajući o tome da ćemo promeniti mišljenje sveta‘, rekao Veučić pre dve godine u govoru povodom ‚Oluje‘. To znači da ćemo se mi držati svoje istine, ma šta svet o nama mislio, da ćemo slaviti naše junaka, makar ih svet smatrao zločincima, jer svet nas ne voli i naše suze ne razume, ali mi sada imamo svog roditelja i možemo da se na njegovim grudima isplačemo. Ovo nije neka moja ironija, nego skoro doslovna parafraza Vučićevih reči. A on je rekao – opet moram da ga citiram: ‘Ponosan sam jer srpska suza, posle mnogo decenija, ima roditelja’”
Mada toliko voli da se mota oko nogu pravih policajaca, Vulin ne dopušta jednom od njih da javno odgovori na javne optužbe protiv sebe. Razlog? Mogao bi da naljuti ortaka sa nanogicom i najvažniju braću u državi
Kao što je zadatak Aleksandra Vulina da u policiji očisti preostale kadrove Nebojše Stefanovića i druge neposlušnike, takav zadatak ima i Đukanović u pravosuđu. Na udaru su ipak prvo ljudi koji koliko-toliko drže do savesti i profesije. Definicija stanja u srpskom pravosuđu, kažu cinici, glasi: Đuka te tuži, Đuka ti sudi, Đuka te brani
Da bi osuda genocida trebalo da bude deo evropskih vrednosti vidi se još iz poziva Evropskog parlamenta iz 2009. godine svim evropskim državama da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Na poziv EU parlamenti gotovo svih država usvojili su odgovarajuće dokumente o Srebrenici. Među njima nije Bosna i Hercegovina zbog opstrukcija Republike Srpske
Novak Đokoković je u svom osmom finalu na Vimbldonu i 32. grend slem finalu u karijeri osvojio sedmi trofej u Londonu. To je ujedno i njegova 21. grend slem titula. U finalnom meču pobedio je Australijanca Nika Kirjosa sa 3:1 u setovima. Ovim povodom ponovo dajemo tekst Vladete Jankovića o Đokoviću „Najbolje što se Srbiji dogodilo u 21. veku“
Gotovo je nemoguće zamisliti Aleksandra Vučića kako saopštava svom rusofilskom narodu da Srbija uvodi sankcije Rusiji, ili priznaje nezavisnost Kosova koje bi se u Srba onda službeno nazivalo Kosovom bez „takozvanog“ i pisalo bez zvezdice, a Vulin bi Albance morao da prestane da naziva „Šiptarima“
Vest je da je, imajući u vidu ukupne rezultate republičkih izbora od 3. aprila, Kamberijeva koalicija u Bujanovcu ubedljivo pobedila Vučićev SNS rezultatom 6473:4415, čime može da se pohvali malo koji grad u Srbiji. Vest je i da je Ivica Dačić, taj notorni zaštitnik državnih i nacionalnih interesa, ispao prepodobni ljubitelj demokratije kada je obnarodovao da odustaje od prigovora na izborni proces
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
Zvonko Veselinović i Milan Radoičić imaju status neformalnih gospodara severa Kosova, napisala je početkom 2018. godine Jelena Veljković u istraživanju BIRN-a Srbija koje je „Vreme“ objavilo pod naslovom „Kamioni, cisterne, pumpe i šljunak“. Navela je tada da tek iz sudskih dokumenta saznajemo više o njihovim poslovnim aktivnostima u poslednjih desetak godina, o tome čime su se bavili, kako su se bavili i da li su bili lažno optuženi. Analiza njihovih iskaza pred sudom u Beogradu pokazuje da nije čudo što su oni u poslednjih nekoliko godina postali jedni od najvećih preduzetnika u Srbiji, razvijajući svoju poslovnu karijeru u oblasti građevine. Jedino što ne znamo kako su počeli i da li je sve što su vodili kao posao bilo do kraja legalno
Tatjana Lazarević smatra da Srbi na Kosovu organski ne podržavaju odluke Vlade iz Prištine koje imaju veze sa integracijom u kosovski sistem, pa ni onu poslednju o registarskim tablicama. Pitanje je samo koliko će glasno i u kojoj meri to izgovoriti, posebno oni na severu politički obezvlašćeni i kontrolisani iz Beograda
“U šumi u kojoj migranti borave, jedni drugima su neprijatelji, pogotovo što imaju svi novac uz sebe”, kaže izvor Vremena iz bezbednosnih struktura. “A što više novca imate, više se bojite drugih u okruženju i bolje oružje nabavljate." A to prema njegovim rečima nije problem u Srbiji – zavisno od vrste oružja, može se nabaviti u roku od par sati do par dana
Abazović je u dvodnevnoj poseti Srbiji. Razgovaralo se mnogo, i svašta se i dogovorilo. Za sada je pet prema nula za Crnu Goru u posetama. Vučić i Brnabić su dobili pozivnice iz Podgorice - valjda ispoštuju
Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dobile su i jasnu poruku da će se nadalje proces pregovora i pristupanja odvijati „ni po babu ni po stričevima“, već po reformama i zaslugama. Da nemaju razloga da previše slave, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Lideri regiona iz Brisela vratili su se praznih ruku
Vučićevi ljudi imaju samo dve kvalifikicije. Prava je metenisanje pred njim na severnokorejski način, a druga iskorištavanje tog javnog samoponižavanja za krajnje privatne i opipljive interese. Ko ne veruje, neka sasluša Hrkalović i Stefanovića
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
Podizanje optužnica protiv klana Veljka Belivuka, ali i državnih funkcionera, odnosno bivših šefova MUP Srbije sve više liči na otvaranje Pandorine kutije. Dok se za brojna ubistva optužuju pripadnici jednog klana, isplivavaju dokazi o zločinima koje su počinili suprotstavljeni klanovi. I kao da se sva zla hvataju u vrzino kolo, koje ruku pod ruku vode političari, policajci i narkodileri
Evropski parlament nedvosmisleno poziva Srbiju da uvede sankcije Rusiji i vrati zemlju na put ka Evropskoj uniji. Već drugu godinu zaredom srpske vlasti se pozivaju da reše slučajeve organizovanog kriminala i visoke korupcije
Aleksandar Vulin o najkrvoločnijim bandama, predsedniku svih Srba, sili velkih koji od Srbije traže sve, i zaborav, ali ne i oprost što su ubijali srpsku decu i bombardovali je
Prijemu u ambasadi Rusije povodom Dana Rusije prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić, ministri Siniša Mali, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Nikola Selaković, Anđelka Atanasković, Nenad Popović, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik..., pa onda Boško Obradović, Vojislav Šešelj i drugi opozicioni rusofili. Aleksandar Vučić nije bio jer je na službenom putu
Reakcije na otkazivanje posete ministra spoljnih poslova Rusije Beogradu ne prestaju da stižu. Ako je verovati glasovima iz Kremlja, desilo se nešto što nisu mogli ni da zamisle. Dok se čeka topogledno obraćanje Vučića naciji, Vulin je tu da za Lavrovim žali, premda je jasno kako bi njegova poseta Beogradu uticala na imidž srpske vlasti na Zapadu
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
"Posle oslobođenja Užica, na samom kraju Drugog svetskog rata, na Žitnoj pijaci – sad je to Trg partizana – održavao se miting. Sećam se da je na krovu pijačne vage, na kojoj su nastupali učesnici i govornici, profesor muzike Dragoljub Jovašević pevao: ‘Granuo je, evo, već i Prvi maj / Rusi u Berlinu sada piju čaj.’ Ja sam na tom mitingu, kao učenik trećeg razreda osnovne, recitovao neku satiričnu pesmu o okupiranom Beogradu. Zaboravio sam, davno, i tu pesmu, i ko je njen autor. Ali, gledajući šta se u Beogradu dešava poslednjih godina, setio sam se početnih stihova te satire: ‘Beograde, slavni stari grade / šta od tebe u ludilu rade!’"
