U ovoj fazi kampanje ima čini se više međusobnog osporavanja i omalovažavanja, nego obećavanja. Laže se i ovog puta dosta, mada nijedan naš još nije slagao kao Hilari Klinton o sletanju na tuzlanski aerodrom 1996.
Jugoslovenska narodna armija (JNA) otkrila je sa nedopustivim zakašnjenjem da je bila zamišljena, zasnovana, razvijena i obučena u svim aspektima svog mogućeg delovanja kao odbrambena vojska jugoslovenske federacije, a ne armija građanskog rata. U opkoljenim kasarnama Slovenije i Hrvatske JNA je otkrila da je pretpostavka njene efikasnosti podrška lokalnih resursa: ljudstvo, logistika, transport; u Srbiji je otkrila da se rat ne može voditi bez konsenzusa celog stanovništva. Ili, kratko, da nema nikakvog rata bez dva neophodna i par excellence politička preduslova – jasno definisanog ratnog cilja i nacionalnog konsenzusa oko tog cilja
Prof. dr Dragan Simeunović govori o položaju naše zemlje u odnosu na Evropu ("Politika")
Nervoza je očigledna i sasvim razumljiva: u poslednjim danima pred drugi krug predsedničkih izbora, ni ruski energetski zagrljaj ni evropska (kržljava) šargarepa ne deluju kao argumenti koji bi prognozu izbornog ishoda učinili bar donekle uverljivom. Kampanja je, zato, zaoštrena – puca se iz sveg raspoloživog oružja, pa makar i ćorcima
Oni analitičari, koji smatraju da se u tranzicionim zemljama niko ne može obogatiti bez pomoći "nadležnih unutrašnjih i vojnih službi", ne odustaju lako od teze da je i naš junak svojevremeno trgovao širom sveta (ili bar davao kišobran svoje firme za takvu trgovinu) ne samo metalnim loncima nego i nečim "gvozdenijim"
Maki, koji je na procenat prodavao knjige za akvizitera Mila, kaže da je mušterijama japanerom dostavljao knjige, bio je to pravi komunizam – ljudi su uzimali komplete po boji, Kami je bio žut, a išle su i plave i oker knjige – svi su pazarili, niko nije plaćao
Ove godine šampionsko postolje pripalo je akademiku i piscu Dobrici Ćosiću, sa tri izjave. Prošle godine prvo mesto ravnopravno je podelilo čak sedmoro aktera sa najviše izjava nedelje. Drugo mesto podelila su petorica kandidata: Aleksandar Tijanić, Dragan Jočić, Ivica Dačić, mitropolit Amfilohije Radović i Tomislav Nikolić. I ove godine, kao i prošle niko nije osvojio treće mesto
"Dobro sam upoznao hor svojih prijatelja, suviše uplašen da rizikuje u borbi, suviše nepošten da ne bi varao i podvaljivao, suviše gramziv da medalje za zasluge ne bi krao od drugih... Naravno, moja je krivica što su mi takvi bili i leva i desna ruka. Plaćao sam i zbog svoje uobrazilje da sve što kažem mora biti kazano na poseban način... Bilo je toga... U želji da budem zabavan i zajedljiv omakla mi se i ona glupost kad sam posle posete Miloševiću rekao da je ‘predsednik šarmantan i duhovit čovek’"
Tokom petnaest meseci crnogorske samostalnosti državni čelnici iz premijerove partije upadljivo su izbegavali bilo kakve kontakte sa predstavnicima Crne Gore
Mihajlović misli da je njegov najveći uspeh to što je "u 38. godini života spoznao istinu da nemam drugih neprijatelja osim sebe". Političke "magle" oko svog lika i dela Mihajlović nije uspeo da rastera ni dvotomnim memoarima i ovih dana "ima saznanja koja su mu nedostajala" pa u dnevnim novinama dopisuje nove stranice svojeg žitija
"Toliko o doslednosti"; "Vreme" br. 854
Gruba procena govori da u Srbiji između 10.000 i 12.000 ljudi vidi šansu za promociju i isto toliko vidi sebe u senci nove metle koja je preuzela stara ministarstva, javna preduzeća, razne agencije, kancelarije i preduzeća o čijoj se sudbini pita država. Još će se nova ministarstva popuniti "svežom krvi" novopečenih državnih službenika
