Pojavio se vođa i rekao bih da je većini laknulo. Vučić je svestan kakvu je ulogu prihvatio i čini mi se da mu to nimalo ne smeta. Dolazi do suštinskog zaokreta od parlamentarnog ka predsedničkom modelu upravljanja državom, a ne mislim na Tomislava Nikolića
"Na poslednjem konkursu Filmskog centra Srbije, konkurisao sam sa tekstom Svetislava Basare Diskopatija. Odbili su me, izabrani su neki drugi filmovi, svaki put te ćušnu za neki drugi put – malo me to i zamara. Zamara me i pitanje ‘kad ćete da snimite novi film’, stavlja te u neku luzersku poziciju. Ne želim da budem u toj poziciji, zato sam se i prihvatio tih drugih poslova, pisanja knjiga, izložbi i, verujte, da se mnogo bolje osećam. A film, ako nekom treba biće ga, a ako ne... "
Vučić deluje nekako osveženo. Kao da je doleteo s Floride, recimo. Inače, da je bio tu, ne bi ono dete iz bujice spasavala braća, niti bi se Ivica Dačić pravio važan, već bi bujične poplave po Srbiji rešavao mandatar kako i dolikuje novom supermenu svake srpske politike
Danas važi jedno tužno pravilo – što je Zoran Kesić zabavniji i gledaniji, to lakše i brže nestaje sve ono zbog čega smo voleli B92 i verovali njegovom informativnom programu
"Samo budale mogu da kažu da su srećne, tako nešto i ne pomišljam da izgovorim. Umesto toga, kažem da sam zahvalan okolnostima i ovom društvu koje me je do te mere prihvatilo, pruživši mi šansu da radim nešto što volim. Dakle, imao sam sreću, ali ne mogu da kažem da sam srećan. Pogotovu živeći u ovakvom užasnom svetu"
Partizan juri sedmu vezanu a Zvezda svoju 26. titulu u istoriji, prvu od 2007. godine. Tokom sezone među navijačima se stvorilo uverenje da je čitava stvar nameštena, dogovorena i urgirana sa samog vrha srpske države i da je procena da Zvezda mora da bude prvak ovog proleća. Zbog takvog uverenja teško je predvideti i kontrolisati sve moguće sukobe brojnih navijačkih odreda i pododreda koji se u pripremi ovog aprilskog derbija mlate i sačekuju i po Srbiji i po Beogradu
Cilj Foruma Srbija Nemačka, između ostalog, jeste i to da građani Srbije bolje upoznaju Nemačku, da Nemci saznaju više o Srbiji. Jer, neznanje dovodi do predrasuda, a predrasude koče razvoj
Izvodi iz govora na svečanom otvaranju Foruma Srbija Nemačka, 10. aprila 2014.
Možda neki Mali Perica rezonuje da je jednostavnije i jeftinije da svi mislimo i glasamo isto, ali to s parlamentarnom demokratijom nema blage veze
Pre nešto više od dvanaest godina napustio nas je poslednji Miloševićev republički ministar unutrašnjih poslova, Vlajko Stojiljković. Njegov prethodnik Zoran Sokolović napustio nas je godinu dana ranije. Obojica su nas napustili svojevoljno i sopstvenom odlukom: pucali su sebi u glavu. Treba li država čija dva uzastopna ministra unutrašnjih poslova pucaju sebi u glavu, a jedan vršilac dužnosti ministra, baš nekako između njih dvojice, bude ubijen u piceriji (počinilac nepoznat) da se malo zabrine?
Odlučivši da samo šest od 17 mesta u vladi rezerviše za naprednjake, kako je bar najavljivano poslednjih dana, Vučić je pokazao da nema nikakvu obavezu prema svojoj partiji. Čemu se, onda, nadaju ostali
Ima li sličnosti između Viktora Orbana, mađarskog premijera, Redžepa Tajipa Erdogana, premijera Turske, i Aleksandra Vučića, novog premijera Srbije? Sva trojica su na skorašnjim izborima ostvarila ubedljive pobede. Orbanova stranka Fides zadržala je dvotrećinsku većinu u parlamentu; Erdoganova Stranka pravde i razvoja na lokalnim izborima uverljivo je trijumfovala; lista koju je predvodio Vučić na martovskim izborima osvojila je 158 od 250 mandata u parlamentu. Osim toga, sva trojica političara imaju naglašenu mesijansku ulogu u vođenju svojih država, svaki na svoj način
Makar je to hrvatsko/regionalno izdanje čuvenog mesečnika, kad je Bosna osvojila naslovnicu "Rolling Stonea", ne oklevam da za ovu priliku pozajmim naslov knjige/zbirke novinskih tekstova Danka Plevnika, s podnaslovom Vodič u Haag za autostopere (Naklada Jesenski i Turk, Zagreb ‘97). Jer još od izbijanja Novog primitivizma pre nekih 30 godina, od Kongresa i Sch do Letu štuke čekamo da novi kvalitet s rokerske scene BiH probije marginu i ostvari značajan uticaj i u glavnoj struji
"Čujem kritike na račun gospodina Vučića da se meša u sve i svašta – verujem da se i on susretao najčešće sa floskulom ‘nisam nadležan’. A nadležan neko mora da bude, imenom i prezimenom"
Od novembarskog "curenja" do martovskih hapšenja: da li je reč o obračunu sa korupcijom ili o kozmetičkom "brisanju" palih i prilično onemoćalih
Šta u ekonomskom i političkom smislu znači izjava Aleksandra Vučića o raspodeli profita s većinskim partnerom NIS-a
Obnovljeni medijski sukob Nebojše Čovića i Duška Vujoševića pretvorio se u rutinu. Svi čekaju kako će presuditi Aleksandar Vučić. Ili bar tako misle
Građanima Srbije se plasira da prava i autentična moć ne leži u zakonima i institucijama, već da je imaju oni koji su u stanju da od bilo koga za dan naprave superheroja ili najgoreg kriminalca – sve u zavisnosti od toga kakvi su njihovi trenutni interesi. Svako od nas samo za dan može da bude zaodenut u odelo heroja ili da bude izvrgnut ruglu kao "antiheroj nacije"
Pojavila se ideja o opštoj amnestiji za sve zablude i zločine i ko će se usprotiviti ideji da su Sloba i Mira sve to pobili, a da oni, korisnici tog ubilačkog režima, nemaju veze s tim
Kako je zamenik direktora BIA sebi mogao da dozvoli da ga uhvate kako sedi sa licem osumnjičenim za traženje i primanje mita, da zatim pristane na poligrafsko ispitivanje kod konkurencije, pa onda na njemu padne? Svačega smo se nagledali u našoj državnoj bezbednosti, ali ovo je nezapamćen slučaj
Stranka Aleksandra Vučića, preko visokog partijskog funkcionera Gorana Veselinovića, ušla je u prostor medijskog oglašavanja nakon dolaska na vlast 2012. godine, potiskujući demokrate koji su suvereno vladali ovim tržištem, saznaje BIRN
Prošle nedelje nije se birala vlast, jer je ona već bila de facto izabrana. Glasanje je više bilo rasprava o interpretaciji novije istorije
