U silnom samoljublju Vučić prema svemu i svima gaji prezir i počinje da neguje tviteraški rečnik, samo što njegove opaske nisu ukalupljene u 140 slovnih znakova već ima sve vreme ovog sveta da nas ubeđuje kako nam nikad nije bilo bolje
Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je sitna riba u velikoj igri na relaciji Beograd–Subotica–Budimpešta. Veze i sličnosti između Srbije i Mađarske sve su jače i vidljivije
Paradoksalno je što će i nakon početka O2, još uvek ostati sajt B92.net. Izgleda da je jedino u sajber prostoru ostalo medijsko pamćenje i da je tu najteže programsku politiku promeniti preko noći jednostavnom promenom znaka i imena
On deluje kao čovek koji rešava sve probleme: od organizacije stranačkih, lokalnih, parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, ali i u susednim zemljama, do uklanjanja deterdženta iz beogradskih fontana. Ceni svoje prijatelje, ali se nimalo ne dvoumi, kad dođe trenutak, da od njih napravi neprijatelje. Bio je poslanik, savetnik, član i predsednik raznih upravnih i izvršnih odbora, uticajan u dve vladajuće stranke, kao i u Crvenoj zvezdi. Goran Vesić je gradski menadžer i njegovi nastupi izgledaju kao da se sprema za gradonačelnika Beograda
Otkud taj osećaj stida koji imam dok gledam kako ljudi mole za pomoć, a Palma im udeli milostinju?
Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju
Uprkos svim pričama o vodećoj ulozi u razvoju regionalne saradnje, Srbija je u zavadi sa gotovo svim svojim susedima
Premijerka jeste u dubokoj senci Aleksandra Vučića, ali je određenim političkim potezima, izjavama i gafovima na dobrom putu da promeni sliku o sebi kao bledoj tehnokratskoj figuri i postane jedna od retkih individua u Vladi Srbije. Recimo, poput Aleksandra Vulina
Kako smo sa preko četiri odsto rasta BDP-a pali na ispod dva u prvoj polovini godine i zbog čega ne gradimo kanal Beograd–Solun i replike egipatskih piramida
Kad su sve TV Mare pitale Mara pitanje, novinar "Vremena" se seti Vulina i kačenja slika, Predsednik to odbi kao hajku, koja samo doprinosi da narod više voli Vučića. Kad novinar ode, uslika "Živeo Vučić" papirić, Predsednik povika za njim: Odoše, smenili mi sliku!
Dobar deo opozicije i dalje veruje da biramo gradonačelnika i svakog dana nekog kandiduju za tu funkciju, što može da im pomogne koliko i privijanje prepečenog crnog luka na gnojnu ranu. Dakle, malo
Vučićevo banalno i stupidno razmetanje pred jednim dečakom otužna je slika jednog ne ličnog nego društvenog problema
Fundament osebujne čaršijske filozofije glasi: "Samo mrtav novinar ‘Vremena’ je dobar novinar ‘Vremena’"
Ja ću odmah priznati da sam glup, ali bih voleo da mi neko objasni zašto smo se posvađali sa Makedoncima
"Čudi me da se neko od kolega nije ranije pozabavio tom temom, jer sada, kada je sve propalo, možemo da se opustimo, premotamo film unazad i zamislimo šta bi bilo da se Jugoslavija nije raspala"
"Gore je nego devedesetih. Tada je postojao konsenzus o neprijatelju, o mračnoj sili koja nas gura u rat. Misleći ljudi su shvatali o čemu se radi. A sada, u potpunoj bedi (ne mislim samo na siromaštvo), taj broj ljudi se smanjio, većina je pobegla, a ovi koji su ostali dva puta su zaključali vrata svojih stanova i čekaju. Šta? Da neko drugi popravi njihov život? To se neće dogoditi"
Šta stoji iza naglog pogoršanja odnosa Beograda i Skoplja. Da stvar bude čudnija, razlozi koje su Vučić i Dačić naveli kao opravdanje jednostavno ne drže vodu
"Unutrašnji dijalog" o Kosovu je u medijima na nemačkom predstavljen baš kako Vučiću odgovara – kao stvar istorijska, a on kao vizionar. Bilo je to odstupanje od mahom kritičkog tona koji štampa u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj obično neguje prema Vučiću
Trenutna slika o odnosu vlasti i opozicije u Srbiji izgleda ovako: Vučić baci kosku kojom nudi opoziciji saradnju i, kao, priliku da se ponaša konstruktivno. Lideri opozicije naivno zagrizu i počnu oko te koske da se glože, a vladajuća klika dobije priliku da kaže: "Eto, pogledajte kakvi su"
Neophodno je da se uloži mnogo više truda od jednog političkog čina ("ponude državljanstva") kako bi Srbija dobila efikasan i delotvoran sistem azila koji bi mogao da pruži zaštitu i malom Pikasu iz Avganistana, ali i mnogim drugim ljudima koji su napustili svoje zemlje porekla, ne da bi našli posao u Nemačkoj ili Holandiji, već da bi sačuvali goli život
Otvaranje robne kuće najvećeg svetskog prodavca nameštaja i kućnih džidža-bidža poslužilo je vlasti za veliku reklamu sopstvenih dostignuća, a sa druge strane izazvalo odijum u delu javnosti koji bi se otvoreno radovao tom događaju do pre neku godinu. Za obične ljude to je još jedno mesto gde mogu da potroše neke pare, ako ih imaju, i da veruju da jesu "deo sveta"
Rezervni delovi i oprema za vojne helikoptere gazele koji se nalaze u fabrici "21. maj" stavljeni su van upotrebe nakon što je lanac drogerija Lilly privatizovao fabriku 2012. godine. Vrednost opreme je označena kao "poverljiva", a u međuvremenu je fabrika prešla u ruke preduzeća Treća petoletka. Vlasnik oba preduzeća je narodni poslanik Mladen Grujić
Poziv predsednika Vučića na unutrašnji dijalog o Kosovu zasad daje mršave rezultate
Kada se podvuče crta, za samo tri godine Srbija je subvencijama i otpisima dugova Er Srbije prema Aerodromu pomogla "nacionalnog avio-prevoznika" sa ukupno 194,12 miliona evra. Ukupna neto "dobit", ako je uopšte vredi pominjati, za ove tri godine bila je 7,4 miliona evra. U prevodu, da država nije "iskeširala" Er Srbiju, ona bi za ove tri godine ubeležila neto gubitak od oko 62 miliona evra – godišnje. Ali to nije sve. Kada se saberu svi troškovi, država je u ovo, do sada, "uletela" sa cirka pola milijarde evra, u zamenu za 51 odsto kompanije. Etihad je dao zajam od 40 miliona dolara i know how za 49 odsto
Nikad nije loše ponovo čitati Maksa Vebera. No, uvek je loše čitati ga na preskok ili bez razumevanja, a čini se da ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo tako čita. Iznenađujuće za jednog pravnika…
"Sve što se dešavalo prethodnih pet godina, svi ugovori, sporazumi, dogovori, sva komunikacija sa javnošću i društvom, svodili su se na monolog jednog čoveka. Izvolite objasnite porodicama nestalih sa Kosova i Metohije kako će ta srpska lista čiju pobedu Marko Đurić proslavi uz trubače ući u vladu Ramuša Haradinaja, tvorca Žute kuće. Vidite kako surovo izgleda kada sila natera one velike patriote iz kafane da oni odrade najprljaviji posao"
Da li zbilja bilo ko iz izvršne vlasti može kredibilno da govori o borbi protiv korupcije, kada maltene svaki ministar shvata državu kao privatno vlasništvo? Na primer, tender za nabavku opreme za KC Niš nije bio u skladu sa zakonom, ali Ministarstvo zdravlja pozvalo se "na nacionalni interes"
