Politika štednje Srpske napredne stranke dovela je do višestrukog pada javnih investicija u gradovima i opštinama, koji naprednjaci pokušavaju da kompenzuju raznim javno-privatnim partnerstvima sklopljenim u korist privatnih interesa, a na štetu građana
Nakon smrti pacijenata koje je "savetovao", tužilaštvo i inspekcija proveravaju poslove Miroljuba Petrovića, najpoznatijeg srpskog teoretičara zavere i nadrilekara. "Vreme" je još pre šest godina raskrinkalo njegov prevarantski biznis, ali nadležni do danas ništa nisu preduzimali
Vest o hapšenju nesumnjivo je dobra. Međutim, svi oni koji su je pozdravili, morali su – u ime Ustava, zakona, demokratije – da napomenu kako u toj priči ima jedno veliko ali
"Reč je o slobodi da se izborimo za slobodu svakog pojedinca koja je uslov da se formira jedno demokratsko društvo. Bez javne rasprave o svim problemima koji se pojavljuju u društvu i traže rešenja ne može se govoriti o napretku. Kada se pojavi neki problem, ne može jedan čovek da presuđuje, osuđuje, ocenjuje da li je neko kriv ili nije, ne može sebi uopšte da dozvoli takvo pravo. Ja se pitam zašto taj sveznajući čovek nema hrabrosti da uđe u dijalog sa kritičkom javnošću Srbije. Zašto? U čemu je problem? On se pravi jako hrabar, ali hajde, izađite da razgovaramo kao ljudi, ne samo da izdajete naredbe i presude"
Izuzetna "dodata" vrednost ovog čina grupe profesora Filozofskog fakulteta je u njemu samom, odnosno u signalu koji se njime šalje u etar nad Srbijom
Privrženost dijalogu svakako je dobra stvar, samo što se postavlja pitanje da li je to posledica iskrenog opredeljenja ili nekog Vučićevog obećanja
Jedan od rezultata nedavnog susreta predsednika Putina i Vučića u Beogradu je razmena kulturnih dobara između dve zemlje. To je dobra vest, mada ima mišljenja da je srpska strana lošije prošla
"Smatram da je u pitanju građanski bunt uperen pre svega protiv opšte fašizacije društva, kao i želja ljudi da se smanji uticaj bilo koje stranke-sekte ili teškog bolesnika na naše živote. Narodu je prekipelo od toga da pojedinac mora da se učlani u neku stranku da bi dobio bilo koji državni posao. Ljudi više ne žele da gledaju Predsednika koji ih svakodnevno laže da žive u ‘zlatnom dobu’. Ovo je prvi put, posle mnogo godina, da se broj učesnika u protestima uvećava iz dana u dan. Tu karakteristiku sam želeo da predstavim na svojim fotografijama i zato sam počeo da se pentram po raznim krovovima kako bih mogao to da snimim"
"Jedan od razloga što smo na fakultetu pružili podršku je da ukažemo da protest može da se širi i na institucije ili makar delove tih institucija. Naša je ideja da pokušamo da proširimo podršku na ceo Beogradski univerzitet ili čak na sve univerzitete u Srbiji i ako se to desi to je jedan od načina da izvršite neku vrstu kontrapritiska kako bi se našlo rešenje i otvorio prostor u medijima i sve malo olabavilo"
Protest ulazi u treći mesec i vreme je za analizu stvari koje se čine ključnim: šta su zahtevi protesta i da li je uopšte važno da budu jasno formulisani; kuda dalje i da li se već sada može reći da su protesti uspeli
Hvala na prijateljstvu. Od najavljenog govora ruskog predsednika Vladimira Putina, hiljade okupljenih građana ispred Hrama Svetog Save moglo je da čuje samo te tri reči. Da li je zapravo bilo planirano da se Putin obrati okupljenima ili je posredi bila želja predsednika Srbije koju Putin svesno nije ispunio
"Ja sam dobro čula upravo ponudu Baneta Trifunovića da opozicija izađe sa konkretnim predlozima i da se u zajedničkom saglasju – do koga će, duboko sam uverena, moći da se dođe – dogovore dalji zajednički aktivizam, ciljevi, rokovi, nosioci politike i oni koji će biti odgovorni: ne samo za to kako će do nje da se dođe, nego i šta ako se ukazano poverenje ne opravda. Političari moraju da budu deo toga, zato što je politička partija ili političko udruženje stub parlamentarnog delovanja. Mi možemo da se bunimo zajedno jako dugo, nije problem, ali neko sutra to mora da iznese"
Kako je moguće da neko ko je tako formulisao temu "Sloboda medija u krizi" dovede na panele čoveka koji je stvorio atmosferu u kojoj je pristojnim medijima praktično nemoguće da rade, u kojoj je vređanje i medijsko čerečenje neposlušnih postalo sasvim normalna pojava, u kojoj novinaru neko zapali kuću
Već godinama, otkad su ploče rasklimatane i otkad su počele da pucaju, građani apeluju da se plato ispred Hrama dovede u red. Ali sve u skladu s maksimom "da ih je i pet miliona" niko se nije obazirao na ove molbe
Osim gasa, srpsku javnost posebno privlače nabavke ruskog naoružanja
"Ovde je sistem tako napravljen da se mi plašimo države. Država je naš servis, mi plaćamo njih da rade. Aleksandar Vučić radi za nas, on je naš zaposleni. Da li se ijedan šef plaši svog zaposlenog? Zašto bi ga se plašio? Strah je kao i lepota – u očima posmatrača. To je tvoja odluka. Kad odlučiš ili kad si rođen tako da se ne plašiš, to je to. Evo, sad nemam posao, i šta ćemo sad"
Ideja o bojkotu bilo kojih narednih izbora potekla je iz Saveza za Srbiju nakon lokalnih izbora u Lučanima i od tada je tema raznih spekulacija. Sagovornici "Vremena", kako iz Saveza, tako i iz drugih opozicionih stranaka koje su saglasne da izborni uslovi u Srbiji nisu pošteni, ne slažu se oko ključnih stvari: da li je bojkot svrsishodan, kako proceniti da li je uspešan, šta bi rekla međunarodna zajednica... Neki, pak, ne isključuju ulicu kao legitimno "biračko mesto"
Ministarstvo pravde je krajem decembra formiralo Radnu grupu za izmene Krivičnog zakonika, koja se nijednom nije sastala, ali to svakako nije sprečilo predsednika da nam do detalja opiše za koja krivična dela se povećavaju kazne i kako se menjaju procesni zakoni koji stoje na putu naše svetle borbe protiv kriminala, nasilja i korupcije. Time nam je zapravo poručeno da predsednik nije zainteresovan za poštovanje ustavnih garancija koje još uvek važe u Srbiji
Ako pristanete da se izbori održavaju bez elementarnog pravno-političkog smisla i rezona, pristaćete i na sve drugo
Putin dolazi a ovi naši pokušaće od toga da naprave vrhunsku politiku s dugoročno štetnim posledicama za odnose sa ostatkom sveta
"Mi više nemamo priliku da sebi napravimo još jednu šansu – ovo je naša šansa. Da se ovaj sistem promeni, da ja počnem da se bavim isključivo svojim poslom, da ne moram više da pričam za ‘Vreme’ o ovim protestima jer to nije moj posao, niti će politika ikada biti moj posao – boli me dupe da se bavim politikom. Stvarno, nemam nikakve ambicije te vrste, osim što ne mogu da sedim kod kuće i ćutim"
Ako pogledamo dela Jorgovanke Tabaković i izbor suzimo samo na poslednjih šest i po godina dobijamo bukvalno foto-robota naprednjaka na visokoj funkciji: dovedena na izuzetno važnu funkciju po političkoj liniji, ima plagirani doktorat, a tokom boravka na sadašnjem položaju povezivana je sa korupcijom, nepotizmom i cenzurom. Ako ovoj slici dodamo i detalj iz prethodnog života, koji je otkrio BIRN – a to je stan od 144 kvadrata, koji je, kao ministarka u Vladi Srbije, tokom 2000. godine kupila pod izuzetno povoljnim uslovima i u potpunosti otplatila tri godine nakon što su njeni opet došli na vlast – slika je kompletna
Ubijen na radnom mestu, ispred sedišta svoje političke organizacije u Kosovskoj Mitrovici, Oliver Ivanović je za godinu dana postao simbol političkog otpora u Srbiji uprkos intenzivnom radu Prištine i Beograda da se puna istina o njegovom ubistvu nikada ne sazna. Jedini koji tvrdi da zna ko su ubice, to saznanje još drži za sebe praveći od istrage cirkus
Svaki dan već godinama Marko Somborac opisuje našu stvarnost u stripu koji objavljuje dnevni list "Blic". Markova putešestvija kroz srpsku političku i društvenu scenu uvek su duhovita, čak i kad bi čovek zaplakao nad stvarnošću koju crta. Na novogodišnjem prijemu u Vladi Srbije Ani Brnabić je poklonio majicu s likom Aleksandra Vučića kao stražara nad istinom zatvorenom u kavez. Premijerki nije bilo baš pravo. Ali, takav je Marko. Kad bi crtao ono što se njima dopada, ne bi bilo ni ovog intervjua. Postavili smo mu deset pitanja a on je odgovorio olovkom. A ova, kako kaže dečija pesmica, piše srcem.
"To što je uspelo u Šapcu, može da uspe u celoj Srbiji"
"Treba i u najgorem trenutku podići glavu i reći: ovo je moja zemlja, ja sam častan čovek, sve što sam radio, radio sam za dobro svoje zemlje – i fukara me neće oterati iz nje. Nisam izdajnik zato što volim druge narode i borim se za pomirenje. Domovina se brani životom, slažem se s čika Ršumom. Svime što radiš. Životom. Ne smrću. Ne zakrvavljenim očima uz ‘sto za jednoga’. Ne rđavim kašikama. Ne patološkom mržnjom. I sigurno ne prvo klevetanjem, pa onda i smrću Olivera Ivanovića. Nemam razloga da se bojim, svima će nam suditi istorija. Buduće generacije još kako će znati ko su bili izdajnici i mučitelji sopstvenog naroda"
Kao globalni šampion forme televizijske političke satire, Oliver je pouzdani glas marginalizovanih u vreme divljanja populizma, ali liberalne vrednosti zastupa ne podležući "politički korektnoj" sterilizaciji jezika i mišljenja
