SPS je za prethodnih osam godina izgubio oko 40 odsto glasova, dok je SNS duplirao podršku. Ipak, Dačić je i dalje potreban Vučiću – danas zbog pandemije, ekonomije i Kosova, a još više će biti sutra, zbog predsedničkih i beogradskih izbora
"Ako u zatvorenom prostoru deset ljudi ima maske, a predstavnik naše vlasti je ne nosi – kakva je poruka koja se šalje javnosti? Mislim da građani treba da uzmu stvar u svoje ruke, da brinu o sopstvenom zdravlju, jer kapaciteti države svakako nisu dovoljni"
Prošlo je više od dve nedelje od početka protesta protiv uvođenja policijskog časa koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ti dani, prvih pet najviše, ostali su obeleženi suzavcem, hapšenjima i policijskom brutalnošću
"Postoji određeni broj ljudi koji su uvek spremni da izađu na ulicu. Naravno da postoji hiljadu potencijalnih problema, i Vučić koji će da ih označi standardnim etiketama – nasilnici, teroristi, fašisti, kako god – otprilike, sve ono što važi za njega, on pripisuje drugima. Ne treba previše da se obaziremo šta njegova medijska mašina radi. Ako budemo konstantno gledali šta će on da kaže, kako će on da nas okleveta, onda smo opet u njegovom vrzinom kolu. On hoće mirne proteste, hoće ovakve izbore, lepi etikete… Dok god budemo igrali po njegovim pravilima, mi ćemo gubiti. To je sigurno"
Iskusni policajci kažu da za najmoćnijeg čoveka u policiji slovi pomoćnik direktora Ivan Ristić. Inače, on je bio u poslednjoj generaciji "regruta" primljenih u Jedinicu za specijalne operacije u Kulu i "junak" njihovog spota kad se u trpezariji uoči ručka čita zakletva JSO. Posle raspuštanja Jedinice prebačen je u SAJ, a kasnije je dobio zadatak obezbeđenja američkog ambasadora, što je radio vrhunski i profesionalno, kako potvrđuju i svi novinari koji su u to doba pratili aktivnosti ambasade SAD
Ako se vlast ponaša prema svima kao "kolonijalni upravnik" i široko sprovodi "vaspitnu diktaturu", pendrecima, suzavcem, psima i konjima, pretpostavljam da je bolje da tome ne dajemo svoj doprinos
Jednu od najtačnijih ilustracija mladih i prethodnih događaja u kojima su oni bili glavni akteri predstavljaju reči mladića upućene direktno sa demonstracija: "Narod je nezadovoljan. To je sve što ja razumem. I ja sam nezadovoljan"
Kancelarka Nemačke Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron pokušavaju da ožive zamrle pregovore između Beograda i Prištine. Susret srpskog predsednika Aleksandra Vučića i premijera Kosova Avdulaha Hotija zakazan za 16. juli u Briselu u francuskim i nemačkim medijima stoji u dubokoj senci protesta u Srbiji, pred kojima će zapadnim političarima biti teže da i dalje ignorišu nenormalno stanje u srpskom društvu
Ne postoji opšti profil nekoga ko se našao ispred Skupštine. Jednostavno rečeno, svi su bili protiv Aleksandra Vučića i njegove vladavine, ali iz različitih razloga
Ovi protesti su ponovo pokrenuli spekulacije o državnim huliganima koji su napravili nerede i sukobili se s policijom. Nije li pokojni Miodrag Miki Rakić, nekadašnji šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, jednom napisao da je Vučić "politički autoritet" za milion aktivista spremnih "da se odazovu na poziv za bilo kakav skup: navijači, desničari, protivnici evropskih integracija"
Šta čini toksičnom atmosferu u kojoj stasavaju mladi u Srbiji? Kako je i zbog čega legalizirano policijsko nasilje? Ko je pravi baštinik najmračnijih radikalskih tekovina? Zašto u Srbiji, kao u Čileu i Argentini u vreme vojnih hunti, majke i očevi ispred zatvora pokušavaju saznati kakva je sudbina zapala njihove kćeri i sinove
Od početka demonstracija ispred Skupštine Srbije, najveću pažnju u TV ponudi izazivaju direktni prenosi jer gledaoci uživo gledaju istinsku dramu. Za razliku od režirane realnosti rijalitija gde se besomučne svađe i nervni slomovi glume, ovde zaista pucaju glave
Nisu samo desničari, nego i ono nešto "građanske opozicije" levo ili desno od centra, zapravo pokušali aproprijaciju inicijalnog protestnog pokreta protiv tipa koji je hteo da nam mazne i prisvoji ključeve od stanova i kuća
Da li se zaista u već drugde etabliranoj ali nestranačkoj ličnosti, koja bi stala na crtu Vučiću krije razrešenje naše situacije? Kakav bi taj čovek trebalo da bude? A šta o društvu govori ova težnja za spasiocem, bilo da se on vidi u episkopu Grigoriju (na fotografiji) ili Novaku Đokoviću? Da li je težnja za "neverovatnim likom ili silom koja se iznenada pojavljuje i rešava bezizlaznu situaciju" samo dobronamerno maštanje, odraz izvesne društvene nezrelosti ili, ipak, otvaranje vrata i početni korak posle kojeg će uslediti prave promene
Vlast u svojoj osionosti opet zaboravlja da je sama naglo proglasila pobedu nad koronom, iz čista mira, zaboravlja da je slavlje zbog izborne pobede u štabu SNS-a bilo jedan od rasadnika virusa, ima u svojim redovima zaražene, ali im to ne smeta da krivicu za epidemiološku katastrofu svaljuje na građane, studente, demonstrante
Protesti su još jednom iscrtali paradoksalnu političku sliku Srbije, zemlje u kojoj ogroman broj građana ne može očima da gleda svog totalnog predsednika i njegove saradnike, a ovi pritom imaju potpunu, apsolutnu političku moć i stravičnu većinu u parlamentu. Ako ćemo da budemo realni, reći ćemo da situacija ne bi bila mnogo drugačija ni da je celokupna opozicija izašla na izbore, i to ne samo zbog naprednjačkog "izbornog inženjeringa" već i zbog toga što bi mnogi antivučićevski glasači, nezadovoljni političkom ponudom, ostali kod kuće
Poslednjih sedam dana pokazali su da je između režima devedesetih i ovog sada najneuporediviji jezik kojim se Vučić i njegova političko-pretorijanska garda obraćaju građanima. Tek u tom domenu stižemo do one često ponavljanje teze da je Milošević bio pravi "gospodin" i "državnik" u odnosu na Vučića
Postoje snimci i fotografije osoba u bermudama, koji su prvo napadali policijski kordon, a potom kasnije hvatali i savladavali učesnike protesta. To je autoru ovog teksta potvrdio policijski inspektor iz unutrašnjosti, sa sve fotografijom trojice likova snimljenih u policijskim redovima ispred Skupštine, njihovim imenima i kriminalnim biografijama; oni su njegovi stari "pacijenti" a angažovani su za po 200 evra
Poslednjih decenija antifašističko spomen-obeležje u Ljubišu bilo je zaraslo u šikaru, meštani su tu istovarivali smeće. Niko nije vodio računa o njemu dok ga se nije setio penzionisani pukovnik, pilot helikoptera Srećko Prentović. A kada je sredio spomenik, vandali su polupali spomen-ploču. Nadležni nisu reagovali
"Korona je pokazala da se njome ne može tako lako manipulisati, da ona ume da se oglasi grubo i nekontrolisano, da se pohvali brojem mrtvih i zaraženih, nezavisno od toga šta o njoj i njenom radu govore mediji i takozvana struka u službi vlasti. Vlast nije uspela da je neutrališe i ućutka, kao što je to uradila sa opozicijom. A posledica njene neuspele političke i medijske manipulacije koronom je upravo u tome što je epidemija danas u Srbiji prestala da bude prioritetno medicinski problem koji traži borbu celog društva da se on reši, i postala pre svega politički problem, i dovela do novih podela. Ogolila je autokratsku i manipulativnu prirodu režima. Izazvala nepoverenje u institucije vlasti i kod onih koji su im verovali"
Zbog nezasićenih apetita nezamenjivih političara, prema nezahvalnim analogijama, nad Sandžakom živa vatra seva. Dvostrukog porekla, od virusa korona i izbornog lavirinta, do pobedničke žurke i samoukidanja Kriznog štaba. Posle igre žmurke i raspada zdravstvenog sistema, ostao je još oslonac na ličnu odgovornost
Predsednik Srbije sve više deluje kao neko kome situacija polako ali sigurno klizi iz ruku. Građani Šapca su uskraćeni za informaciju koliko je sugrađana smešteno u bolnicu, a rezultati testiranja za nekoliko stotina građana ovog grada i dalje nisu dostupni. Definitivno je na sceni zataškavanje ogromnih razmera, sve sa ciljem da se obesmisli proglašavanje vanredne situacije i kako bi se SNS što pre dokopao vlasti u ovom gradu
Opet imamo navrat-nanos uvođenje mera, opet ne znamo kada će početi njihova primena i kako će biti sprovođene, nije nam jasno da li nam je zdravstvo najbolje u Evropi ili je sistem kolabirao pred brojem obolelih od korone
Aleksandar Vučić predugo je tražio kavgu. Rano je za donošenje suda o događajima ispred Skupštine. Ipak, ostaće upisan u istoriji kao prvi posle Slobodana Miloševića kome je narod upao u Skupštinu
Šta pokazuju neredi u Beogradu? Kako su postali jedini i najvažniji rezultat izbora od 21. juna? Zbog čega se glas naroda jedino može čuti na ulici? I zašto pendrečenje građana ništa ne može rešiti
Iako nemam iluziju da je hrvatska demokracija čista i bezgrešno začeta, baš naprotiv, mediji naročito tokom izbora imaju priliku da je prikažu u što realnijem svetlu
Da li će Marija Obradović postati novi ministar odbrane? Hoće li Nebojšu Stefanovića u MUP-u naslediti Miloš Vučević? Sprema li se Marko Čadež za ministra spoljnih poslova? Kako se Aleksandar Vulin snašao u sendviču između Stefanovića i Vučića, preciznije – koga se odrekao? Da li će Anu Brnabić u fotelji premijerke zameniti Branislav Nedimović ili neko treći? Odgovori na ova pitanja zavise od puta koji će Aleksandar Vučić odabrati – racionalnog makijaveliste ili bezumnog diktatora
