Matija Bećković, književnički akademik, povodom apela Društva nezavisnih književnjika Crne Gore da se u Ustav unese odredba o crnogorskom kao službenom jeziku. (Radio "Svetigora)
Primerak slikovnice Miki Maus godišnjak, broj tri na tržištu antikviteta prodaje se po fantastičnoj ceni od 54.000 dolara! Razlog: članak nedavno objavljen u "Njujork postu", kao i oglas aukcijske kuće Momentsintime.com, vrlo sugestivno naglašavaju Diznijevu rasističku prošlost, koja je vremenom bila potisnuta
"Prisustvujemo toliko dubokoj krizi vere u demokratiju da je zamisao po kojoj ćemo moći da rešimo ove probleme globalno, pre nego što im se posvetimo lokalno, suviše optimistička. Prvo treba ponovo probuditi veru u našu najosnovniju sposobnost da budemo tvorci sopstvene sudbine, a da bismo bili u stanju to da uradimo moramo početi od malog"
Trebalo je da prođu tri i po godine da se Kosovo vrati u srpski politički život. Da li je prerano ili prekasno da se razgovara o trajnoj promeni statusa pokrajine?
Uzbuna nije bez osnova: ako Izrael, država iskusna u tim stvarima, planira vakcinaciju celog stanovništva protiv velikih boginja, na primer, onda to nije bez neke. Jedanaesti septembar pokazao je da su pesimisti bili u pravu, kao i obično: nema nezamislivih strahota koje bi bile neostvarive. Ranije se smatralo da politički terorizam gradi sopstvene granice; videli smo da postoje vrste terorizma koje ne znaju za granice. Sve to, međutim, nema nikakve veze sa našom zemunskom hajdučijom
Decenije su prošle dok su se reditelji setili da u soundtrack ubace zveckanje izbačenih čaura; da primete kako akteri akcionih scena s pucnjavom treba povremeno da napune svoje oružje; danas od zveckanja čaura i izbacivanja praznih šaržera ne može da se živi. Seća li se iko da je Šon Koneri ikada menjao šaržer u svom pištolju?
Današnjem čitaocu, ako kojim slučajem dođe do primerka lista "Mika Miš" iz 1936. godine, verovatno će izgledati bizarno strip o Mikiju Mausu i Paji Patku koji iz Holivuda dolaze pravo u Beograd i u kafani "Kod Šiška" naručuju porciju od stotinu ćevapčića! Iako je to danas zaboravljeno, tridesetih godina su lokalne, "odomaćene" verzije Diznijevih stripova preplavile Evropu i neke latinoameričke zemlje
