Evropa i antisemitizam
Kad devojka vikne „vuk“
Neuravnotežena Parižanka želela je izmišljenom pričom da privuče pažnju i ljubav svojih roditelja. Umesto toga, izazvala je međunarodni skandal i zahlađenje odnosa između Izraela i Francuske
Intervju - Pol Oster, pisac
Pisac priča o ljudima samoće
Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.
TV manijak
Bahato nerazumevanje
Knjige - Odgođena demokratija
Lekcije o zdravom razumu
Milorad Belančić: Odgođena demokratija; Krug, Beograd 2004.
Stogodišnjica piščevog "dobrovoljnog izgnanstva" - Džejms Džojs i film
Džojs ide u bioskop
Pre jednog veka — 1904. godine — budući veliki pisac otisnuo se iz rodnog Dablina ka Evropi u potrazi za srećom. Posle višemesečnih nedaća konačno je stigao do Pule, gde je 1904. i 1905. predavao engleski u "Berlicovoj školi stranih jezika", da bi taj posao nastavio u Trstu od jeseni 1905. do polovine 1914. godine. Tu se slavni Irac susreo s pokretnim fotografijama...
Sudbina zadužbina
Kome je namenjeno a kome suđeno
Zašto ni pet godina posle smrti doajena novinarstva Predraga Milojevića nije zaživeo njegov fond i šta je sa drugim poklonima namenjenim novinarima u Srbiji
Kosovo posle etničkog čišćenja
Prelazak na opštu priču
Knjiga o kosovskoj multietničnosti je zaklopljena i teško da bi bilo ko sa osećajem za realnost pokušao da je uskoro otvara i čita na isti način kao što je to činjeno do sada. Osim možda predstavnika međunarodne zajednice koji su suviše mnogo investirali u jednu propalu politiku da bi sada tako lako mogli da od nje odustanu
Kulturna baština
Noć i plamen
U trenutku dok se hilandarski zidovi nisu pošteno ni ohladili, na Kosovu je izgorelo još bar 25 crkava i manastira. Posle toga, vatre su gorele u Nišu i Beogradu, Hari Holkeri je konstatovao da je izgorelo "par crkava", domaći zvaničnici bili su zgroženi, internacionalne organizacije za zaštitu kulturnih dobara neme. Čitava priča pokazala je da ovde, posle decenije ratova, ne vladaju ni Srbi, ni Albanci, ni međunarodni mirovnjaci, već ljudi s bakljama, bombama i puškama sposobni da unište ono što vekovima nikome nije smetalo
Međunarodna zajednica i Kosovo
Grubo buđenje
Kula od karata koju je UNMIK gradio pet godina srušila se za samo dva dana