Više čitalaca je reagovalo na tekst dr Boška Mijatovića "Vojvođansko pitanje: Ima li ozbiljnog temelja?" iz prošlog broja "Vremena". U ovom broju objavljujemo samo jedno pismo, kao uvod u polemiku. Pisma ostalih čitalaca objavićemo u narednim brojevima
Verujem da ne postoje ozbiljni objektivni razlozi za utemeljenje asimetrične autonomije ili, čak, republike Vojvodine. Subjektivan razlog – da znatan broj građana Vojvodine želi (umerenu) autonomiju – svakako predstavlja činjenicu koja se ne može zanemariti u političkom životu
Nije u redu da neki sumnjivi, poput ovog svedoka koji i sam za sebe govori da je učestvovao u nekim vrlo nečasnim radnjama, budu zaštićeni, a da istovremeno pošteni građani nemaju nikakvu zaštitu
Složeni identiteti ljudi na ovim Vetrometinama ne daju se svesti na koju god "etničku", "regionalnu" ili neku treću džidža-bidžu, patetično uzdignutu do Apsoluta
Ali zaista ozbiljnih pitanja je mnogo manje, možda jedno-dva, koja se odnose na teritorijalnu organizaciju vlasti i na položaj Kosova i Metohije u novoj srpskoj ustavnoj vlasti
Dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, odlučio se da iz politike i svih srpskih zemalja ode u istoriju. On obećava da će to biti izlazak na velika vrata, planira oproštajne mitinge i pravi konferencije za štampu svakog dana. On junački ide mečki na rupu, kao Miloš kod Murata na Kosovu, da razbuca taj Tribunal kao Georgi Dimitrov onomad u Berlinu oko one paljevine Rajhstaga – pa šta bude. On se ne nada pravdi od tog suda, on računa na istoriju koja će ga zapamtiti. Ili bar tako kaže...
