Zbog toga što je premijer Srbije Miloš Vučević imao sastanak sa ruskim ministrom predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odlučila je da se na sastane sa njim
Ministarstvo odbrane Republike Srbije saopštilo je da su pripadnici kontingenta Vojske Srbije, angažovani u mirovnim operacijama na Bliskom istoku, bezbedni i da nisu bili direktno ugroženi u trenutnoj složenoj bezbednosnoj situaciji
Novi nalazi Demostata, o kojima „Vreme“ piše u idućem broju, pokazuju da su građani nepoverljivi prema svim političkim institucijama osim predsednika, da su nezadovoljni svim aspektima vlasti, ali da su, načelno, zadovoljni svojim životom
Ni posle 20 godina ne zna se šta se desilo u gardijskoj brigadi na Topćideru kad su poginuli vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović u vreme obavljanja stražarske službe. Prenosimo tekst iz broja 728 o tom događaju
“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima
Ovogodišnji Bitef je od samog otvaranja počeo veoma dinamično i bio je ono što mislimo da Bitef treba da bude – festival koji okupljanja kreativne, inovativne i društveno osvešćene umetnike i umetnice koji promišljaju odnos pozorišta i savremenog društva
U novoj eskalaciji sukoba na Bliskom istoku, Iran je lansirao balističke projektile na Izrael nakon izraelske kampanje protiv libanskog Hezbolaha. U Jerusalimu i drugim izraelskim gradovima čuju sirene za vazdušnu opasnost. U južnom delu Tel Aviva, Jafi, došlo je do pucnjave u kojoj ima nekoliko poginulih, javlja Tajms of Izrael. Iranska revolucionarna garda potvrdila je napade i upozorila da će, ako Izrael uzvrati, odgovor Teherana biti „razorniji i pogubniji", prenosi iranska državna televizija. Iran je protekle noći ispalio 181 balističku raketu na Izrael zbog čega je skoro deset miliona ljudi potražilo zaklon u skloništima
“To nije običan marš motornih vozila od kasarne do poligona i obratno, ovo je veliki marš skoro između 250 i 300 km u jednom pravcu”, kaže za “Vreme” pukovnik u penziji Najdan Vojinović i, između ostalih, postavlja sledeća pitanja: “Ko je bio sa vozačem u kabini; ko je bio komandant kolone; koliko su vozači bili opterećeni u Batajnici na pripremi tog cirkusa od prikaza; da li su imali redovnu hranu i vodu te lekarski pregled; da li su vozila bila ispravna...” Do izlaska ovog broja “Vremena” nema odgovora. Nadležni na svim nivoima vlasti – civilnoj i vojnoj – ćute. Niko to ne zaslužje, pogotovo ne pet žrtava tragedije kod mesta Ušće koju je izazvalo vojno oklopno vozilo
“Paravojske su, da bi djelovale, ovisile o puno različitih institucija, mahom lokalnih, ali su Ministarstvo unutrašnjih poslova i službe bezbjednosti Srbije bili ti koji su to koordinirali i osmišljali”, kaže Iva Vukušić, autorka naučnog rada i knjige o ulozi srpskih paravojnih formacija u raspadu SFRJ
Bilo kakva virtuelna trka u naoružanju oduzima regionu mogućnost razvoja i troši nasleđe mlade generacije. Kupovine poput aviona “rafal” ili artiljerijsko-raketnog sistema HIMARS predstavlja samo budžetski trošak koji suštinski ne doprinosi nivou bezbednosti, a oduzima mogućnost razvoja u mnogim drugim oblastima. Ove nabavke aviona daleko prevazilaze finansijske mogućnosti i Hrvatske i Srbije
Borba protiv organizovanog kriminala fokusira se na otkrivanje ilegalnih plantaža marihuane, trgovinu kokainom, pranje novca i trgovinu ljudima, ali rezultati ostaju mršavi. Iako je Albanija formirala Specijalno tužilaštvo, EU zahteva više akcija u borbi protiv narkotika i konfiskaciju imovine povezane s organizovanim kriminalom. Političke tenzije između vladajuće stranke i opozicije takođe su zabrinjavajuće jer često ometaju rad parlamenta
Devetog oktobra navršiće se 90 godina od kako je u Marselju ubijen Aleksandar Karađorđević, kralj Jugoslavije. Nakon atentata, njegovi spomenici su nicali širom Kraljevine Jugoslavije, ali i Francuske u kojoj je kralj ubijen. Devet decenija kasnije spomenici u Francuskoj stoje na mestima na kojima su postavljeni, nisu ih sklanjale ni nemačke okupacione vlasti 1940–1944, dok sudbinu statua i bista po gradovima bivše Jugoslavije prate brojne kontroverze i nepoznanice
