Nuspojave
Takva sorta
Hajde da to kažemo sasvim jednostavno: u Vukovaru uvek treba braniti ćirilicu, u Novom Sadu latinicu
Filmovi na vojvođanske teme – Izbor
Duh ravničarskog weltschmerza
Počeci filma u Vojvodini povezani su sa entuzijastima kao što je Aleksandar Lifka. Češkog porekla, Lifka je eksperimentisao sa pokretnim slikama još krajem devetnaestog veka, početkom dvadesetog je prikazivao filmove u Austrougarskoj i Srbiji, bavio se snimanjem gradova i ljudi u najranije doba kinematografije. Godine 1910. otvorio je bioskop u Subotici, i tu živeo sve do smrti 1952. Među kinematografskim entuzijastima sličnog kova je svakako i Ernest Bošnjak, koji je u Somboru otvorio prvi bioskop u Vojvodini, 1906. godine, i u razdoblju od 1909. do 1932. bavio se snimanjem igranih i dokumentarnih filmova – za zasluge u razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju i umro u Somboru 1963. Međutim, posleratni period je vreme kada vojvođanski film dobija na zamajcu, osnivaju se i producentske kuće kao Neoplanta film (kasnije Tera film) u Novom Sadu, i Kino klub (kasnije Panfilm) u Pančevu. Vojvodinu kao mizanscen, temu i inspiraciju, nije neophodno vezivati samo uz autore koji su na tom prostoru rođeni ili su tamo bili nastanjeni. U tom smislu smo odabrali nekoliko filmova koji su obeleženi ravničarskim temama, ili svojom poetikom zadiru u duh panonskog weltschmerza
Intervju – Franc Vajler, predsednik IO UNIQA osiguranja u Srbiji
Da građani sami brinu o svojoj budućnosti
"Još nema dovoljno poverenja stanovništva u finansijske institucije, a takođe ne postoji nešto što OECD zove ‘finansijska pismenost’ – ona predstavlja sposobnost građana da razumeju finansijske usluge na tržištu i naprave ispravne odluke za sopstvene finansijske potrebe"
Kriminal i policija
Žandarmerijski klan
Neočekivano učestala serija skandala u koje su umešani pripadnici Žandarmerije MUP-a Srbije dovodi vladu i ministra unutrašnjih poslova do veoma jasne dileme: hoće li i dalje zataškavati stanje u toj formaciji, sve u nadi da će proći – ili će konačno preduzeti nešto da se u Žandarmeriju uvedu osnovni red i disciplina svojstveni dobro uređenim državnim službama, da se ta služba depolitizuje i sekularizuje
Intervju – Mrđan Bajić, vajar i profesor
Iz komunističkog u konzumeristički raj
"Moja generacija je propustila tri krucijalne šanse 1990, 2000. i 2008. godine. Najpre da spreči ogromno krvoproliće, a zatim da izvede svoju zajednicu u red organizovanih i uređenih država. Malo smo na ivici da bi nas trebalo lustrirati daljeg petljanja u politiku. Možda se i htelo, al’ se nije umelo. A ništa gore od dobronamernih, a ne previše sposobnih"
Intervju – Ljubica Ristovski, upravnica subotičkog Narodnog pozorišta/ Narodnog kazališta/Népszínház
Trojezično pozorište
Srpsko narodno pozorište
Status i ugled
Osnovano 1861. godine, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu najstarija je profesionalna teatarska institucija u Srbiji koja kontinuirano radi od svog osnivanja
Pozorište na tlu Vojvodine
Kratak izlet kroz istoriju
Vojvođanska istorijska vetrometina na kojoj su političke interese imali Mađari, Nemci, Rusi, Francuzi, a na kojoj su se našli Srbi, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Bunjevci, Rusini i drugi, tokom vekova je postala svojevrstan alhemičarski kazan u kojem je nastajala teatarska legura dovoljno moćna da iznedri stožernu pozorišnu instituciju srpskog teatarskog života, ali i da van Vojvodine širi kreativne uticaje
Referendumska Hrvatska
Zašto kažeš peder kad misliš na ćirilicu
Hrvatski referendum otvorio je mnogo više pitanja nego što je javnost, njihova ili regionalna, uopšte svesna. Otvorio je pitanje svih budućih ljudskih prava i prava većine da ih ograničava referendumskim putem čak do najvišeg, ustavnog akta. Ovaj referendum otvara beskrajni i zatvoreni krug presije nad manjinama, bilo kojima
Zima naše netrpeljivosti
Nema zemlje za izbeglice
Zašto je zapaljena baraka u Obrenovcu namenjena tražiocima azila? Zašto se već treću godinu zaredom Srbija suočava sa problemom smeštaja sve većeg broja azilanata iz azijskih i afričkih zemalja
Start predizborne kampanje
Dinkićeva kontraofanziva
Postoji teorija da je Dinkića, ipak, nešto sada "poplašilo", kako se navodno izrazio Dačić, ali čini se da premijer nije mislio na to da i Ahila može poplašiti to što ga malo-malo zovu u policiju, istražuju katastarsku imovinu njegovog oca i preko tiražnih novina prete mu apsom svaki drugi-treći dan
Sirija – Kamo sa hemijskim oružjem
Ko će izvući Crnog Petra
Neke krize završavaju se apsurdno: ostalo je samo mesec dana do isteka roka za uništavanje zaliha sirijskog hemijskog oružja, a ništa se ne događa, jer nijedna država ne želi da se prihvati tog posla
Ukrajina – Između EU i Rusije
Zašto kažeš Julija, kad groši ne da’еš
Ukrajina je obustavila pripremu Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. EU nije odustala od zahteva da se Julija Timošenko pusti na slobodu. Iza sporova o sudbini bivše predsednice vlade teku zakulisni pregovori teški 164 milijarde dolara
TV manijak
Ravna Gora
Program za »Podršku razvoja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji« – ACCESS (GIZ)
Privreda Srbije ima potencijal
"Pokušavamo da se fokusiramo na stvari koje svojim iskustvom iz Nemačke možemo da unapredimo ovde. Koncentrišemo se, pre svega, na infrastrukturu kvaliteta, koja je dobro razrađena u Nemačkoj, na inovacije u poslovanju, omogućavamo transfer znanja, doprinosimo stvaranju poslovnih mogućnosti da motivišemo ulagače da investiraju u Srbiji i spajamo nemačke investitore kojima trebaju dobro obučeni ljudi sa privrednim preduzećima u Srbiji koja odgovaraju njihovim zahtevima", kaže rukovodilac Programa dr Stephen Heieck. Program finansira nemačka savezna vlada kroz nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju – GIZ
Opština protiv Đokovića
Komunalni kup
Kako se dogodilo da se u pregrupisavanju na srpskoj političkoj sceni pokrene i pitanje preduzetničkog pozicioniranja porodice najpoznatijeg živog Srbina
Filipini – Život posle tajfuna
Glad beskućnika
Centralna filipinska ostrva tajfun Haijan zahvatio je kada je bio najsmrtonosniji. Tela se i dalje broje i pohranjuju u masovne grobnice. Lokalni zvaničnici polaze od preko 10.000 mrtvih. Raseljeno je milion ljudi, četiri miliona je ostalo bez krova nad glavom, šteta se procenjuje na četrnaest milijardi dolara, a struje će u čitavoj zemlji verovatno biti tek krajem godine
Politika ucena
Spinovanje Radomira
Da se od besmislica dadu napraviti senzacije – to znamo, hvala. Te senzacije po pravilu kratko traju, tabloidi se zasite, neka se svrha postigne ili (češće) ne postigne, pa šta onda. Kad se, međutim, neka besmislica, zgodna i seksi, vuče nedeljama – e to nije bez neke. Takav smo slučaj imali sa ucenama i pretnjama Radomira Markovića do pre neki dan
Kultura sećanja – Sedamdeset godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a
AVNOJ bez naših dana
Nijedna od odluka revolucionarne skupštine od 29. novembra 1943. više nije na snazi. Nema ni Jugoslavije. Ali, one buktinje sa grba prvi put okačenog u Sokolskom domu u Jajcu i dalje svetle u tmini. Obasjavaju ljude i vreme u kome su narodi koje sve spaja, a gotovo ništa ne deli, krvavo izborili pravo na postojanje, dostojanstvo i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini
Kultura sećanja
Kratka hronika porodice Ribar
Karlovac, Kolašin, Kupinovo, Glamoč, Zagreb, Jajce, Beograd neki su od gradova i mesta što su obeležili istoriju porodice Ribar, porodice kroz čiju se povest može ispričati i istorija Jugoslavije u obe njene inkarnacije. Devedeset pet godina je prošlo od utemeljenja prve Jugoslavije, čijom je Ustavotvornom skupštinom predsedavao Ivan Ribar, isti čovek koji je 29. novembra 1943, pre tačno sedamdeset godina predsedavao na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Dva dana ranije, poginuo je njegov stariji sin, čuven po hrabrosti, pre nego je skupio snage da oca izvesti o smrti drugog njegovog sina, svog mlađeg brata
Knjige – Antigona u Njujorku
Briljantan prikaz »postkoma« splina
Dve sjajne drame Januša Glovackog pravi su primer kako je vredan dramski tekst ipak prvo dobra literatura, pa onda sve ostalo
Lisica i ždral
Sabrana nedela II
Kad im mine mladost, a za njom mic po mic i sredovečnost, počinju se ljudi suočavati sa onim što su postigli, kod mene i to ide naopako: radim na katalogu mojih propalih ideja
TV manijak
Šinjel
Intervju – Dušan Petričić, karikaturista
Poezija crteža
"Ja volim da, možda malo neskromno, poredim karikaturu sa poezijom. Mislim da je način kreacije karikature vrlo sličan načinu kreacije pesme. Ima svoju logiku, svoj uzdignuti ritam, unutrašnju strukturu i zahteva izuzetnu preciznost"
Hrvatska – Godišnjica pada Vukovara
Зоки, дођи на кафу
Na dan kada su iz vukovarske bolnice pre dvadeset i dve godine odvedeni ranjenici, kasnije pobijeni na Ovčari, gradom su prolazile dve kolone: jedna državna i jedna "stožeraška", koja je preprečila put "uljezima" iz aktuelne vlasti, sačinjena od onih koji inače lupaju ćirilične table. Začudo, nije im zasmetala parola ispisana ćirilicom okačena negde usput: Зоки, дођи на кафу
Nuspojave
Beda palanačkog filosofiranja
Nikada ne možeš biti dovoljno mrtav da te nacionalisti ne bi prisilno mobilisali za njihovu stvar