EU poziva Prištinu da poštuje proceduru propisanu Ustavom. Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova kaže da premijer Kurti nije poštovao Ustav. Srpska lista, čiji je nekada bio član, Rašića naziva Kurtijevim Albancem. Rašić kaže da Kurti ima prava da postavlja ministre kako hoće
Nekadašnji specijalni izaslanik za dijalog u administraciji Donalda Trampa je rado i često viđen gost u Albaniji i Srbiji. Da rado dolazi u Srbiju može se videti na fotografijama iz noćnih izlazaka sa srpskim ministrom finansija Sinišom Malim. A kada je već ovda, u medijima uvek oplete po Aljbinu Kurtiju i vlastima u Prištini. Kaže da od srpskih vlasti nija za to plaćen
Tačno u ponoć 1. decembra otvorena je prijava za sve građane Srbije stare od 16 do 29 godina za novčanu pomoć države u iznosu od 5000 dinara. U prvih 12 sati se, prema podacima Ministarstva finansija, prijavilo 200.000 mladih. Prijava traje do 15. decembra
Tačno na današnji dan pre tri godine okončan je štrajk prosvetnih radnika u Hrvatskoj kada su ispunjeni svi njihovi zahtevi vezani za povećanje plata i plana protiv nasilja u školama. Kako? Tako što su ujedinjeni protestovali ravno 36 dana. Naši degradirani prosvetni radnici imaju svo pravo ovog sveta da štrajkuju, ali to čine razjedinjeni uz vidan manjak solidarnosti – i unutar profesije i u društvu
Nakon dva meseca pregovora i usklađivanja stavova, u sredu je zvanično postignut dogovor unutar EU. Od 1. januara 2024. građanima Kosova više neće biti potrebna viza za ulazak u prostor Šengena. Ostaje pitanje da li će vizni režim biti ukinut i za sprske specijalne pasošime, s obzirom da je Srbima sa Kosova koji imaju srpske pasoše za ulazak u EU potrebna viza.
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
Unija prosvetnih radnika obustaviće danas rad, a protestna okupljanja najavljena su u podne u 47 gradova i opština u Srbiji. Sindikati su, međutim, razjedinjeni, neke nastavnice i nastavnici će stupiti u štrajk, neki ne, neki su članovi sindikata, neki nisu, direktori pojedinih škola prete kaznama, a to čini i ministar prosvete Branko Ružić
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik...
Najnovije istraživanje Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku kaže da se u Srbiji poslednjih pet godina oseća pad demokratije, da provladini mediji dominiraju scenom, ali i da u Evropi i ostalom delu sveta nije bolje
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
“Nejednaka praksa prema izbeglicama, u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze, na jasan način je pokazala da i te kako može da se odgovori na dolazak većeg broja ljudi, što se pokazalo na primeru izbeglica iz Ukrajine, samo je pitanje da li se hoće ili neće. Očigledno je da za izbeglice iz Afrike, Azije i drugih delova sveta koji nisu Evropa to ne važi”
“Najveća inovacija bi bila eliminisanje polarizacije i ideologije kroz medije”, kaže Milan Zirojević. Ivana Petrović naglašava da “medijsko tržište kao takvo, pogotovo na lokalu, zapravo ne postoji”. A Nikola Lazić da mu se uopšte “ne sviđa priča da mediji, pored svoje osnovne uloge, treba da budu i neki preduzimači i biznismeni”
Socijalistički cionisti, koji su vladali u politici zemlje od 1947. do 1977. godine, sanjali su o modernoj državi koja prolazi kroz naučnu i industrijsku modernizaciju, sa visokim stepenom državne regulative i razvijenim sistemima socijalne zaštite. Sada Izrael prolazi kroz drugačiji proces transformacije pretvarajući se u nešto suprotno, što podseća na drevnu Judeju. Ali, istovremeno, to je još uvek zemlja startapova, visokotehnološke i odbrambene industrije, sposobne da proizvede najnovije oružje. Iako se a priori sofisticirano znanje i religijska zadojenost isključuju, ipak ne treba odbaciti ni scenario u kome se dopunjuju i koegzistiraju
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora
“Naša večita dilema je da li intelektualac gubi identitet ako ponudi usluge vlastima, odnosno da li tada prestaje da bude intelektualac. Mislilo se da je ovaj problem nestao, ali nije. I sirene koje zavode intelektualce su danas lukavije nego ranije, mehanizmi su nevidljiviji. A intelektualac, naročito kome barem mala doza cinizma nije strana, lako nalazi alibi. Izvanredne su danas šanse da se postane kvaziintelektualac”
Nema ni nagoveštaja da će političari voditi pregovore o primirju sa planom da to i ostvare. Rat se nastavlja i artiljerija je ostala glavni adut obeju strana. Pitanje je samo ko ima više municije
Reprezentacija Srbije je na premijeri u Kataru potpuno nadigrana od Brazila, dok je u susretu sa Kamerunom dobrim delom zaličila na svoja izdanja iz kvalifikacija i Lige nacije, stekla dva gola prednosti i bila na korak do pobede, ali onda joj se igra neshvatljivo raspala. Uspela je tek da sačuva bod, tako da u poslednjoj utakmici u grupi mora da pobedi Švajcarsku kako bi se plasirala u osminu finala, a izgleda da i pozicija selektora Dragana Stojkovića zavisi od tog rezultata
Ovo je vrlo dobar mladi film jasne arthaus provenijencije, prenaglašen ali nekako u pravoj meri, baš kao i upečatljiv pokazatelj veština i ambicija Gluščevića i Zorića, čime se snaži junačko-podvižnički ešalon kreativnih snaga nedavno pristiglih u savremeni srpski film
Vilijem Šekspir: Magbet; režija Jagoš Marković; Narodno pozorište
Radu Pavel Geo: Disko Titanik; prevela Ljubinka Perinac Stankov; Partizanska knjiga, Kikinda 2022.
U znak sećanja na velikog nemačkog pesnika i esejistu objavljujemo skraćenu verziju pogovora za njegovu knjigu Šaka anegdota, koja uskoro treba da se pojavi u izdanju Lagune
Mi smo smatrali da je potrebno da u ovoj raspravi damo glas onima koji danas ostaju na ulici, koji nemaju načina kako svojoj deci da obezbede krov nad glavom, onima koji u očajanju ostaju budni noćima dok im politički komesari opsene slobodnog tržišta i svetosti privatne svojine nude nadobudne poruke da je to tržište, da to tako mora da bude i da se sele negde drugde ako nemaju da plate
Kao i dobar deo zemalja regiona Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ni Crna Gora nema zvaničnu statistiku o broju žena ubijenih u porodično-partnerskom kontekstu. Organizacija Centar za ženska prava (CŽP) vodi svoju evidenciju, prema kojoj je u prvoj deceniji 21. veka, od 2001. do 2011. godine, u Crnoj Gori u porodično-partnerskom nasilju stradala 51 žena
Tužno je da profesori prava, koji su (uzgred budi rečeno) građansko-liberalno orijentisani i zalažu se za zapadne vrednosti, među kojima zapaženo mesto imaju pravna sigurnost i zaštita privatne imovine, svojim predlogom da se zakonski ograniči cena zakupa nekretnina idu na ruku pravnom nasilju nad tom imovinom. Jer šta drugo predstavljaju odredbe koje predlaže Ne davimo Beograd, a kojima se predviđa primena novih, administrativno uređenih zakupnina
Aleksandar Šapić smatra da su individualna ložišta najveći zagađivači u Beogradu. Deo opozicije smatra da je prebacivanje odgovornosti na građane znak nemoći vlasti da reši problem. Na sutrašnjoj sednici Skupštine grada razgovaraće se o smeni Šapića
