SAD, prodaja Krajslera

06.мај 2009. Duška Anastasijević

Kad Fića proguta Džipa

Posle mnogobrojnih propalih pregovora Krajsler je bio osuđen na Fijat, za koga većina Amerikanaca do prošle nedelje nije ni čula, a još manje videla njegova vozila. Načelni dogovor sa Fijatom je postignut, ali sve pod uslovom da se stečajni postupak Krajslera završi na vreme i po planu

Pandemije

06.мај 2009. Slobodan Bubnjević

Strah od kuge

Varvari modernog doba kucaju na najmanja vrata – krijući se na mikroskalama, u neistraženom, divljem, neobuzdanom svetu koji je hiljadu puta manji do ljudske vlasi, patogeni mirkoorganizmi, bakterije i virusi povremeno prelaze granicu, haraju citoplazmom u unutrašnjosti, ubijaju antitela i probijaju se do jezgra, gde bestidno skrnave DNK. Najlukaviji i najotporniji među njima će pokušati da osvoje ceo svet, preteći pandemijom

Reforma političkog sistema

06.мај 2009. Vera Didanović

Šta je Tadić stvarno mislio

Da li je ideja o promeni Ustava, kojoj su se usprotivili i opozicija, ali i koalicioni partneri demokrata, zaista samo marketinški trik za privremenu upotrebu ili iza cele priče stoje ozbiljnije namere

Istorija tepiha

06.мај 2009. Goran Kosanović

Letećim tepihom kroz vekove

Tepih je jedan od nezamenljivih elemenata u dekoru i opremi svakog doma, pa je stoga kroz istoriju i njegova funkcija bila u zaštiti od niskih temperatura i prašine, ali i estetska, umetnička i dekorativna, da ulepšava prostor u kome provodimo vreme. Takođe, tepih predstavlja formu vizuelnog izražavanja koja je kod nepismenih nomada zamenjivala pismo, a u mnogim delovima Orijenta to predstavlja i danas. Osim toga, dobar i bogato dekorisan tepih oduvek je bio i stvar prestiža jer je odslikavao bogatstvo i moć njegovog vlasnika. Pošto je tepih, u odnosu na druga umetnička dela kao što su vajarska ili slikarska, načinjen od manje trajnih materijala, a i zbog svakodnevne upotrebe, broj sačuvanih tepiha iz najranijih vremena je veoma mali i uglavnom na nivou fragmenata ili posrednih dokaza. Tako mi danas imamo samo pretpostavke o nastanku i počecima izrade tepiha

Porodica Broz

06.мај 2009. Tamara Skrozza

Potomci i naslednici Josipa Broza Tita

Sve za šta se borio Josip Broz Tito ili se potpuno raspalo ili je do krajnosti problematizovano. Iz perspektive hiljada mrtvačkih sanduka, masovnih grobnica, razrušenih gradova, izgubljenih godina i uništenih života, slika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, maršala u belom odelu i zbratimljenih naroda, izgleda kao totalno promašena stvar

Nemačka, ofanziva Fijata

06.мај 2009. Andrej Ivanji

Ko nudi više

Otpor u Nemačkoj ne izaziva toliko konkretna želja Fijata da kupi većinski deo Opela, već po mnogima megalomanski projekat sa bankrotiranim Krajslerom. Na tome se već opekao Dajmler koji je panično raskinuo ugovor sa trulom američkom kompanijom

Štrajk glađu u "Partizanu"

06.мај 2009. Jovana Gligorijević

Problem koji nema ko da reši

Štrajk predugo traje, zdravstveno stanje radnika je iz dana u dan sve gore. Ono čega se svi najviše plaše niko u "Partizanu" ne izgovara naglas. Ako se nekom i omakne u prisustvu novinara, obavezno sledi: "Molim te, nemoj tako da napišeš"

Položaj radničke klase

06.мај 2009. Milan Milošević

Suvišni ljudi

Naš "divlji kapitalizam" nije proizveo efikasnu preduzetničku klasu, koja je inače i nastala iz srednjeg upravljačkog sloja iz socijalističkog perioda, a radnička klasa je skrhana, ruinirana i devalvirana

Avalski toranj

29.април 2009. Zoran Majdin

Povratak otpisanog

Bio je visok 202 metara i 87 centimetara, težak preko 4000 tona, a sa temeljima od svega metar i dvadeset dubine, jedini toranj te vrste koji "stoji" na tri "noge" i koji je u poprečnom preseku trougao, razume se ravnostrani. Remek-delo. Dizajnirali su ga arhitekte Uglješa Bogdanović i Slobodan Janjić, a inženjerski uobličio akademik Milan Krstić. Građen je od 1960. do 1965. godine, a srušen 29. aprila 1999. godine sa dva navođena avionska projektila. Očevici kažu da je pao tiho, kao da je legao da spava

Slučaj malog prsta

29.април 2009. Prvoslav Karanović

Ljudožderi u borbi za radnička prava

Radnik iz Novog Pazara koji nije primio platu od 1993. odsekao je sebi prst i pojeo ga. To je, kaže, učinio u ime svih nesrećnih i gladnih radnika. Šta još treba da se desi da bi otupelo društvo na nekoga obratilo pažnju

Intervju – Vladimir Gligorov, Bečki institut za međunarodne ekonomske studije

29.април 2009. Biljana Vasić

Država mora da sačuva potrošnju

"Ne vodi se računa o tome da socijalna dimenzija ima i makroekonomsku ulogu – razlog zbog čega imate socijalni sistem nije samo da ljudi ne umiru od gladi već zato što kada se uđe u recesiju, država želi da ima ljude koji troše"

Lisica i ždral

29.април 2009. Ljubomir Živkov

Par reči o Žarkoviću

Svak ima svoje snove: ja maštam kako ću pisanje unaprediti toliko da će se ono jednog dana dopasti G. Suši, N. Gaće, S. Biševac i D. Miklji, pa ću kupiti polovnu "fabiju karavan", moj bi urednik da deli odlikovanja

Socijalne politike u svetlu svetske ekonomske krize

29.април 2009.  

Šta činiti dok kriza ne prođe

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je da nema lakih i brzih rešenja za prevazilaženje krize, bilo da je ona izazvana krahom kapitalizma ili ljudskom pohlepom

Rodna ravnopravnost

29.април 2009. Majda Sikošek

Ogledalo krize

Čini se da je svetska ekonomska kriza došla kao zgodno opravdanje da se još jedanput pitanje rodne ravnopravnosti u zapošljavanju i preduzetništvu malo skloni u stranu, do nekih boljih vremena

Vreme uspeha

29.април 2009. Redakcija Vremena

Biznis

Republički geodetski zavod završio je katastar nepokretnosti na 80 odsto teritorije Srbije, a uknjižba preostalih nekretnina biće završena tokom 2010

Legendarni premijer Ante Marković ponovo među Srbima

29.април 2009. Dimitrije Boarov

Savršeno sećanje na nadu

Možda bi se mogla postaviti hipoteza da su simpatije prema Anti Markoviću samo izraz sada već potpuno sazrele svesti da je Srbiji bilo bolje u Jugoslaviji nego sada u državnoj samostalnosti, to jest "usamljenosti"