Izložba "Efekat Tito" u Muzeju istorije Jugoslavije, po rečima autorke Marine Dokmanović, predstavlja provokaciju koja bi mogla da otvori novo poglavlje u proučavanju istorije i kulture SFRJ
Budući da je trenutni ustav nedefinisan i protivrečan, te da neke odredbe vuku ka "čistom" parlamentarnom, a druge ka polupredsedničkom sistemu, valjalo bi da se novim ustavom (ili reformisanjem postojećeg) krene ili u jednom ili u drugom smeru, umesto da se ostane u nedefinisanoj sredini
U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata
U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".
Krizni menadžment za čas posla se izrodi u politički program i treba očekivati da će s jedne strane na srpskoj političkoj sceni da raste arbitarnost jednih političkih aktera a da će s druge strane da se osveži malaksali populizam drugih aktera koji će za sve teškoće nuditi jeftine utehe u nekoj novoj mitomaniji
Robert D. Patnam: Kuglati sam: slom i obnova američke zajednice, Mediterran, Novi Sad 2008.
Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, postao prvi srpski političar koji je ušao u kuću Velikog brata ("Blic")
Republika Irska je godinama važila kao raj za investitore, idealna država za život, sa malom stopom nezaposlenosti i velikim potencijalom. Poslednjih meseci Irsku svakodnevno potresaju štrajkovi radnika i studenata, otpuštanja, skandali, pljačkanje banaka. Čak je i IRA ponovo zapucala
Sve do slučaja Stanišić Jovice znao sam tačno šta treba da osećam prema našima a šta prema sudu koji je produžena ruka da ne kažem čija
Finansijska kriza i veliki pad cene nafte do srži pogađaju rusku privredu. Broj nezaposlenih ubrzano raste. Stale su proizvodne trake, plate se smanjuju. Čak i oligarsi iznenada stoje ni pred čim. Na kraju bi država, koja velikodušno interveniše i boji se socijalnih protesta, najviše mogla da profitira od velike preraspodele bogatstva
Predrag Ejdus je podneo neopozivu ostavku na mesto upravnika Narodnog pozorišta zato što je nakon nekoliko sastanaka sa ministrom kulture Nebojšom Bradićem uvideo da nema neophodne saradnje i komunikacije u rešavanju nagomilanih problema, kako trenutnih tako i principijelnih
"Usvajanje ili neusvajanje ostavke ne znači ništa. Vlada treba da dâ odgovor šta će biti sledeći prioriteti u kulturnoj politici. Da li je prioritetno da država stane iza svojih nacionalnih institucija ili da finansira privatne producente, vašare, parade, jedan potpuno populistički pristup. Nije ovde reč o ekonomskom pitanju, ovo je pitanje političke odluke, da li je ovoj zemlji potrebna institucija kao što je evropski uspešna filharmonija ili joj nije potrebna"
Boris Tadić ne mora previše brinuti za svoju političku budućnost... Ali ne bi smeo ni da se baš previše kocka. Politička fortuna se ponekad zna okrutno poigrati čak i sa svojim dojučerašnjim miljenicima
Predlog zakona o zabrani diskriminacije povučen je iz procedure, a o tome da li će i kada biti vraćen u Skupštinu nema pouzdanijih informacija, osim pretpostavki i nagađanja pojedinih predstavnika vladajuće koalicije
Koliko je ostalo onih kojima bi osnivač Socijalističke partije Srbije, dugogodišnji predsednik Srbije i Jugoslavije i neosuđeni haški optuženik i danas mogao da poruči: "Volim i ja vas!"
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u januaru smanjene za 166,8 miliona evra i na kraju tog meseca su iznosile 7993,6 miliona evra
Predsednik Sarkozi podržao je mere za ublažavanje krize u pisanim medijima koje će francusku državu koštati po 200 miliona evra godišnje u naredne tri godine
Ekonomski savet Demokratske stranke Srbije, sa Nenadom Popovićem na čelu, predstavio je svoju strategiju za izlazak Srbije iz ekonomske krize. Iz DSS-a navode da je najbitnije razvijati domaću privredu i povećavati njenu konkurentnost, jer je u uslovima krize ekonomski protekcionizam nužna mera
"Uvek sam bio za kompromise, ja sam muzičar po vokaciji, nisam policajac", Jovica Stanišić u razgovoru sa haškim istražiteljima 19. novembra 2001.
Svedočanstva sa skupštinskih sednica iz vremena Kraljevine Srbije, a potom i SHS, pa Jugoslavije, pokazuju zabrinjavajuću sličnost sa ovim današnjim: odgovori vlasti na poslanička pitanja svedoče o nemoći, neuspehu i odsustvu želje za rešavanjem problema onih kojima je to posao, ali i o sklonosti onih koji postavljaju pitanja da priliku iskoriste za ličnu promociju
U predvečerje donošenja odluke o daljoj sudbini kancelarije visokog predstavnika u BiH, mnogi dramatično upozoravaju da je ova zemlja gotovo pred raspadom, a ne isključuju ni oružane sukobe
Jedan rat na granici između prava i morala
U martu se obeležava i godišnjica smrti Slobodana Miloševića i godišnjica ubistva Zorana Đinđića. Već vidim kako se ikonoborci sukobljavaju oko dva mitska imena srpske nove politike, dve sudbinski tragične figure, s potpuno različitim predznacima a s istom merom pragmatičnosti primenjene na realizaciji dve suprotne političke opcije
