Teheran
Kraj siledžijskog doba
Predlog zakona o odlikovanjima
Srpski orden na srpske grudi
Digitalna pismenost kao uslov napretka
Siromah plaća dva puta
"Ne ulaže se novac u obrazovanje, pa posle imamo kao posledicu smanjenu produktivnost poslovanja i greške u radu", naveo je Dragan Domazet za "Vreme"
Nuspojave
Lagumska posla
Nagradno pitanje glasi: kako se demokratska politika slaže sa etničkim čišćenjem zemunskih ulica
Intervju – Vladimir Paskaljević, reditelj
Uloga đavola u srpskoj tranziciji
"Većina domaćih reditelja koji su u komisijama za dodelu sredstava, pogotovo onih mlađih (takozvani pajkićevci), uopšte ne poznaje evropski film i ne priznaje ništa osim takozvanog žanrovskog filma. To je neka teorija koju favorizuje nekolicina profesora na Fakultetu dramskih umetnosti i tako vaspitava desetine generacija. To je kao kad biste studirali književnost na delima Mir Jam i Dena Brauna, a podsmevali se Andriću i Šekspiru. E, to jeste pravi horor"
Lični stav – Lekovi ili priča o trendovima novog doba
Prodavanje bolesti
Slučaj iz Slovenije nije priča o nekoliko možda podmićenih lekara, već priča o tome kako farmaceutska industrija globalno postaje vlasnik medicinskog obrazovanja i koristi edukaciju kao marketinški alat u cilju stvaranja profita u Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj, Americi, bez razlike
Oslobođenje Beograda
Naši tragični, slavni i veliki dani
U noći 19. na 20. oktobar 1944. partizan Mladen Petrović, dok su se još razmjenjivale granate i rafali, razvio je jugoslavensku trobojku sa petokrakom na tada najvišoj zgradi u gradu – palati "Albanija". Beograd je konačno bio slobodan
Intervju – Aleksa Đilas, sociolog
Nade i planovi zaboravljenih emigranata
"Mi oko ‘Naše reči’ nismo pripadali nikome osim samima sebi." Tim rečima poznati beogradski esejista tumači svojevrsni uticaj malog londonskog emigrantskog časopisa u razvoju opozicionog pokreta u predratnoj Jugoslaviji
20 godina od smrti Danila Kiša
Život i smrt izgovaram s fusnotom
Pre dvadeset godina, 15. oktobra 1989. umro je Danilo Kiš
Bukurešt
Rumunski scenario
Istanbul
Razvedravanje finansijskih oblaka
Lisica i ždral
Zla godina
Ma jesmo li ikad bili orlovi, Pope, ili bejasmo tek kopci koje nijedan vlastelin nije hteo da metne na porodični grb
Zoom
Aveti Petog oktobra – O svakoj godišnjici raste broj onih koji su s pokojnim Zoranom Đinđićem bili na ti, a Koštunicu nisu ni poznavali, ili sasvim obrnuto
Na mitsko pitanje "Da li je bilo šestog oktobra?" sada, devet godina posle, imamo vrlo kalkulantske odgovore u širokom rasponu: od negacije bilo kakvog napretka, društvenog ili ekonomskog, do razblaženih verzija koje se svode na obrazloženja da je došlo do privremenog odlaganja društvenog napretka
75 godina od ubistva kralja Aleksandra
Marsejski atentat
"Izgleda da se posle ovog jadnog događaja treba svega bojati. Treba strahovati od nasilja, razaranja, anarhije. U budućnosti više neće biti društva ni civilizacije koji će biti bezbedni" (Slobodan Jovanović)
Devet godina od 5. oktobra 2000...
…a dvadeset od 1989.
Peti oktobar je u Srbiji dan jednog istorijskog prevrata, koji neki nazivaju srpskom baršunastom revolucijom. U pamfletima taj događaj glorifikovan je kao dan kada je Srbija rekla "dobar dan" slobodi, demokratiji, pravnoj državi i svetu. Neki ga opisuju kao političku revoluciju
20 godina tržišne ekonomije u Istočnom bloku
Na koga je pao Berlinski zid
Činjenica da su Rumunija i Bugarska danas članice Evropske unije, a da Srbija i Hrvatska nisu, pokazuje da je članstvo u EU više stvar političke volje Unije, nego realnog ekonomskog stanja ovih zemalja
Irska – Istorijsko "da"
Strahom na strah
Irci su izglasali Lisabonski sporazum, ne iz ubeđenja da je to naročito dobro, već pre svega zbog straha od još većeg ekonomskog pada. Nekog povećanog entuzijazma u vezi sa Lisabonom, bar kod običnog naroda, nema
Italija – Protest za slobodu štampe
Žrtve političke lojalnosti
Ono što je nedostajalo na Pjaci del Popolo je jedan ozbiljan proces samopreispitivanja mejnstrim novinara. U stalnom ratu rečima sa vladom i potrebom da brane svoju ulogu i od vlasnika i sve većeg rasta internet medija, italijanski reporteri rizikuju da propuste šansu za sticanje uloge "čuvara demokratije"
Činovništvo Srbije
Reforma državnog plemstva
Oni koji se danas čude vesti da se u Ministarstvu finansija razmišlja da se zakonom ograniči broj činovnika na pojedinim nivoima vlasti, verovatno i ne znaju da je patent "brojnog ograničenja činovničke klase" ovde odavno primenjivan. Možda bi mu se doista trebalo vratiti da Srbija ne bi danas imala 30 ministara, 67 državnih sekretara, 112 pomoćnika ministara i 52 savetnika ministara – a da o pomoćnicima i savetnicima u agencijama, carini, poreskoj službi, sudstvu, zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji i drugim delatnostima i ne govorimo
Portret savremenika
Tolbuhin i drugi maršali
Da li je 20. oktobra 1944. Beograd bio oslobođen – ili je pao pod "komunističku okupaciju" – ostaje otvoreno pitanje za neke. Reč je, kao i u ovih šezdesetak godina, o klatnu političkih odnosa sa SSSR, pa sada sa Rusijom. Paradoksalno možda, ali Sovjeti, pa za njima Rusi, tu su bili dosledni i predvidivi, kako već priliči jednoj odgovornoj i planetarnoj imperijalnoj sili. Ovim našim nesrećnicima u Srbiji, međutim, teško pada da istovremeno vole Ruse i mrze komunizam, jer Rusi to nekako ne shvataju
TRIBINA
VREME IZAZOVA:KRIZA I SOCIJALDEMOKRATIJA
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Nebojša Čović, predsednik Socijaldemokratske partije, bili su gosti tribine koju su organizovali Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" u Centru za kulturnu dekontaminaciju 24. septembra 2009. Učesnici treće u seriji od pet tribina koje "Vreme" i "Fridrih Ebert" organizuju ove, osme godine projekta "Vreme izazova", govorili su, između ostalog, o tome kako srpske socijaldemokrate vide odgovor na globalnu ekonomsku krizu, da li u Srbiji postoji razlika između partija levice i partija desnice, osim u imenu, i da li su devedesete godine prošlog veka i vladavina Slobodana Miloševića i Mire Marković kompromitovale ideju levice. Tribinu je vodila Vera Didanović, novinarka "Vremena".
Srbija i EU – An EU-funded project
Razvoj opština i lokalne infrastrukture
Dobro razvijena infrastruktura služi zdravoj ekonomiji, koja utiče na podizanje kvaliteta života građana a takođe i na razvijanje industrije čitavih regiona. Zato je od najveće važnosti da i građani i industrija imaju pristup zdravom i modernom snabdevanju vodom, energijom i telekomunikacijama