Izjava nedelje
»Kada ste mladi i kada negde doputujete prvi put, mnogi se iznenade kada vas vide. Oni su znatiželjni da čuju šta imate da kažete, zato što ste različiti.«
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, o prednostima mladosti ("The New York Times")
Domaćin Dragan Marković Palma
Sobe za mladence
Internet u Kini
Google u potrazi za dušom
Google je već na pragu PR katastrofe i potencijalno ozbiljnih dugoročnih posledica po poslovne rezultate u Kini i bilo bi pravo iznenađenje da američka firma zaista istraje u nameri da se potpuno povuče sa lukrativnog kineskog tržišta
TV manijak
Od Filipina do Kuršumlije
Izbor patrijarha Srpske pravoslavne crkve
Sveti duh na tajnom zadatku
U poslednjoj nedelji mesojeđa, dva dana po Saboru svetog Jovana Krstitelja, sabraće se episkopi Srpske pravoslavne crkve na Izbornom saboru da, uz sadejstvo Svetog duha, među sobom izaberu prvog među jednakima – novog patrijarha srpskog
Devizni kurs, plate i štrajkovi
Pitanjima na odgovore
Cela "opera comic" oko deviznog kursa dinara možda bi se najbolje mogla razumeti u kontekstu svojevrsne "raskrečenosti" Vlade Srbije između dogovora koje je utanačila sa svetskim institucijama i ovdašnjih realnosti – koje karakterišu štrajkovi u javnom sektoru i čitave regionalne "narodne bune"
Lisica i ždral
Rezolucija za svačiji ukus
Kako je dosadna međunarodna zajednica: svake se pete godine navrze da osudimo zločin u Srebrenici, i tako nas podseti na silesiju slučajeva gde smo pobijeni bili lično mi
Intervju – Miodrag Kostić, predsednik MK Group
S planine na more
"Brzina reagovanja koja je potrebna u biznisu negativna je osobina za bavljenje politikom. Brzina odlučivanja najsporijeg člana važnija je u politici. U deset godina bavljenja politikom pretrpeo sam dosta štete, a neke koristi, osim javne prepoznatljivosti, nisam dobio"
Izbor "Vremena"
Ličnost 2009 – Milica Delević
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izabrana je za ličnost 2009. godine većinom glasova članova uredništva nedeljnika "Vreme." Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapređenju društvenih institucija u javnom interesu
Grip
Izvlačenje iz štete
Šta uraditi sa viškom vakcina i kako sprečiti ekonomsku propast postalo je, očigledno, važnije pitanje od onog "a šta ćemo sa pandemijom"
Ratni zločini
Toplo – hladno
Blokade
Nova gerila
Možda će ti mučni performansi na prugama i putevima Srbije onih "koji više nemaju šta da izgube" nekome i zasmetati. Samo, treba znati da je blokada njihova poslednja reč, jer su sve druge već izgovorili
Ličnosti
Prvi i najstariji
U ne kratkoj, ali prilično haotičnoj istoriji srpske prosvete, nije malo onih koji su doprineli, često i na silu, sukobljavajući se sa vlastima i nailazeći na nerazumevanje, tome da se obrazovanje u Srbiji institucionalizuje. Redovi koji slede podsećanje su na najznačajnije ličnosti za institucije obrazovanja u Srbiji
Svetska kulturna baština u Srbiji
Upotreba brige o kulturi
Od 890 spomenika na Uneskovoj Listi svetske kulturne i prirodne baštine, sledeći se nalaze na teritoriji Srbije: Stari Ras i Sopoćani, Studenica, Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, crkva Bogorodica Ljeviška i Gamzigrad-Romulijana
San i java malog Koče
"Godina u kojoj je vreme za nauku"; VREME 991-992
Pozorište
Novi Burgteatar
Desetak najznačajnijih pozorišta na nemačkom govornom području, od Beča, preko Berlina do Hamburga, otpočela su ovu sezonu s novim direktorima. O trci za prestiž svedoče nesvakidašnje ambiciozni programi, takođe u bečkom Burgteatru
Crna Gora – Novi pravopis
Njegošev je CRNOGORSKI jezik (sic!)
Sada je pravilno reći i celina i ćelina. A ako neko kaže da ga je zabolelo ćeme i zatraži ćenovnik, ništa nije pogrešio. Sve je po pravopisu
Deset godina od ubistva Željka Ražnatovića
Arkanova ostavština
Kada je ubijen, Arkan je imao četrdeset osam godina i devetoro dece. Govorio je najmanje tri svetska jezika i proveo bar deset godina u zatvoru. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih paravojnih komandanata i najmoćniji mafijaški šef u regionu. U trenutku smrti, Arkan je bio lice sa crvene poternice Interpola i Tužilaštva Haškog tribunala
Izjave nedelje za 2009. godinu
Šampion
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije ovogodišnji je šampion sa četiri izjave.
Budućnost – Evolucija
Vrli novi svet
Alternativna istorija
Strah u tami
Moguće je zamisliti kako bi izgledalo doba u kome su zaboravljeni Njutn, Kopernik i Galilej, gde nije bilo rođenja moderne fizike, hemije i astronomije, kao ni razvoja bioloških nauka, potonje industrijske revolucije i uvođenja naučnog obrazovanja u škole, koje je inicirao britanski filozof Tomas Haksli. U duhu discipline koja se naziva alternativnom istorijom, što je takozvani "What if" ili "Šta bi bilo kad bi bilo" specijalitet među načinima na koje istoričari razmišljaju o prošlosti i budućnosti, pokušaćemo da vas, u jednoj mogućoj spekulaciji, odvedemo u vreme bez nauke
Knjige – Dejvid Džejms Smit, One Morning in Sarajevo
Sanjari izgubljenog sna
Vinston Čerčil je nekoć sarajevsko slavljenje Principa proglasio sramotnim dodavši da su sramotni i Principov akt i narod koji ga slavi te je Sarajevo, u tom smislu, sprovelo samokritiku. Ipak, sam Smit kao da se do kraja ne slaže s Čerčilom, možda upravo zbog promene konteksta, jer mu se, izgleda, čini da su dečaci koji su se borili za slobodu i za Jugoslaviju umrli uzalud. Na jednom mestu u knjizi, on doslovce kaže: U jednom istorijski kratkom periodu, od pedesetih godina dvadesetog veka do Titove smrti i osamdesetih, Jugoslavija je, kao ujedinjena federacija socijalističkih republika, bila trijumf naroda i ostvarenje snova sarajevskih zaverenika. Gavro bi, mislim, bio ponosan na tu zemlju, kao što je i Jugoslavija, u to vreme, bila ponosna na Gavru
Kultura sećanja i umeće življenja
Televizija i ljudi na vulkanu
Za "Vreme" o emisiji koja je tresla Jugoslaviju u predvečerje rata govore Mirjana Bobić-Mojsilović, Suada Kapić, Aleksandar Tijanić i Dragan Babić
Kako je nastao multimedijalni projekt o kome se priča
Montevideo, Bog nas video
Sve se složilo: ideja, ljudi koji su je prepoznali i podržali i, iznad svega, okolnost da su Radomir Antić i njegovi "orlovi" poleteli put Južne Afrike