Pre sto godina rođen je Robert Džonson. U svoje vreme bio je prihvaćen, ali ne preterano slavan bluzer. Mnogo kasnije ispostaviće se da je reč o jednoj od ključnih figura rokenrol mitologije
Tužilaštvo za ratne zločine odavno zna ko je pružao logističku podršku nekim haškim beguncima, ali je nakon upozorenja, pretnji, najava i obećanja da će oni biti izloženi progonu, pitanje da li su ti predmeti zastareli
Sa jedva 36 godina, Oliver Dulić, uz nekoliko većih grešaka, uspeo je da postigne ono za šta je nekima potreban ceo život: svirao je tamburu, bio profesionalni vaterpolista, lekar u Urgentnom centru, ortoped, preduzetnik i trgovac, studentski aktivista, predsednik Skupštine, ministar i suprug
Za Lazarevčane medijsko ukazivanje na nepravilnosti u "Kolubari" nije nikakvo otkriće, jer su za većinu krađe i lopovluci u tom "srcu srpske energetike" ko dobar dan, zato mnogi sumnjaju da će od svega nešto biti, pre su uvereni da iza svega stoje neki politički aranžmani
Vlada Srbije ima još deset dana da smisli šta će sa policijskim sindikatima. Jedan im je već u štrajku, a svi ostali sačekaće do 18. februara. Ako se do tada ne dogovore, imaćemo skoro pa generalni štrajk policajaca
Bilo je u Srbiji ranijih godina i težih vremena, veće inflacije, više štrajkova i uličnih demonstracija nego što svega toga ima početkom ove 2011. godine, ali je ovoga puta izrazito raširen sveopšti osećaj velike krize. Zašto? Pitanje je teško, a odgovor nešto lakši. Ovoga puta vladajuće snage nemaju ni priču sa kojom bi mogle bar primiriti nezadovoljni narod
Kada je Mirko Cvetković obrazlagao sastav vlade, nije rekao da su ministri pošteni ljudi. To se valjda pretpostavljalo. Govorilo se o njihovoj stručnosti, znalo se da stranačka pripadnost i privrženost, još u većem broju slučajeva, diktiraju sastav kabineta, ali poštenje niko nije pominjao. Sad ispade da se među njima, najzad, pojavio i jedan pošten
...vi biste rekli da to nije zvezda.«
Tomica Milosavljević,
ministar zdravlja u ostavci, o razlozima svoje odluke
("Politika")
"Povratak u Mostar"; VREME 1047
"Nijedan strani konzul nije uspeo da uspostavi tako prisne odnose sa bilo kojim srpskim vladarom u XIX veku, kao što je to učinio Hodžes"
Kako je Miljenko Jergović postao "četnik", i to baš zahvaljujući "Vremenu", i kako je zla "beogradska čaršija" postala mesto u kojem se ne može uspeti bez hvaljenja Draže Mihailovića
Pokorno priznajem, nisam bio u pravu, jer da jesam, čuli bi se i drugi slični glasovi u javnosti, a ne bi usledilo gromoglasno ćutanje, zar ne, zaglušeno tek medijskim fanfarama i šampanjskim čepovima sa svečane dodele NIN-ove nagrade? Da sam kojim slučajem bio u pravu, ne bi valjda posle svega zagrmeli ni pravednički glasovi nekih članova žirija, jer bi to onda zapravo bilo besramno i nečuveno, je li tako, g. Spaić-Pavkoviću?
"Građanski Beograd, onaj sada tihi, što ga nema po prijemima i fotosima sa banketa posle modnih revija i ne znam kakvih već skorojevićkih korzoa za prikazivanje, onaj Beograd što čita knjige, koji uživa u dobrim prevodima, kog je stid da bude deo opšteg socijalnog neukusa, onaj razočarani Beograd, čestiti, koji zna šta je data reč, koji ima memoriju a ipak prašta, koji je nekada stajao u redovima ispred Kinoteke zbog Viskontija i Bergmana i Tarkovskog, koji je voleo i pamti Nedu Spasojević na primer, koji nema novaca sada, ali je duhom zamašan, taj Beograd zna koliko bole Glembajevi – na više razina"
Dok je Krleža okružen javnim prezirom tonuo u zaborav, povampirili su se junaci iz njegovih dela i ustali jedan po jedan iz svojih književnih grobova, aktuelni, živi i prepoznatljivi kao u doba kada su nastajali. Kada se bog Mars preselio u Irak i Avganistan, a zvanice se razišle sa krvavog Banketa u bivšoj Jugoslaviji, Gospoda Glembajevi su uputili čvrst pogled u ogledalo, popravili kravatu, pogledali na roleks i izašli na prijeme, u počasne lože fudbalskih stadiona, na modne revije i proslave vlastitih jubileja u strogo kontrolisanim klubovima
Kad ovaj broj "Vremena" bude u čitaočevim rukama, Miroslav Mišković, nesporno najbogatiji srpski privrednik, priređivaće gala ručak u beogradskom Interkontinentalu, a povodom jubileja, dvadeset godina Delte. Biće zanimljivo ko će doći na proslavu, a možda još zanimljivije saznati koga domaćin nije zvao na slavlje
U toku je jedan od najmasovnijih štrajkova u obrazovanju poslednjih godina. Dok sindikati ne popuštaju zahtevu za povećanjem plata, stav Vlade Srbije bi se mogao opisati rečima: Da li profesori zaslužuju više? Da. Da li je posao naporan? Veoma. Da li je ostvarivo i "na mestu" povećanje zarada za koje se bore? Ni u kom slučaju
Svedok sam revolucije egipatske mladosti i crnih noći na Nilu, dok mi suzavac štipa oči čitam parole upućene predsedniku Hosniju Mubaraku: "Faraone, odlazi! Dosta nam te je." Sa sigurnošću mogu da odgovorim na pitanje u čemu je tajna uspeha ovih mladih ljudi: prvi put, posle stotina i stotina godina, u Egiptu se zajedno, rame uz rame, bogataš i siromah bore za iste ciljeve i traže da im se vrate dostojanstvo i ponos kojih nije bilo u ovoj zemlji u proteklih 30 godina dok je vladao zakon o vanrednom stanju
Severnom Afrikom i Bliskim istokom ovog januara širi se talas "jasmin revolucija", socijalno političkih pobuna protiv autokratskih režima koji se raspadaju poput kula od karata, skoro kao oni 1989. u Istočnoj Evropi. U Egiptu s velikom energijom nastupa mlada, pobunjena Fejsbuk generacija, ali u arapskom svetu je sve mnogo komplikovanije
Ne samo da nemamo zakone o zaštiti podataka u nekim izuzetno važnim oblastima, nego se i neki novi zakoni mogu nazvati kontroverznim
Zadaci su prvi put prilagođeni standardima za kraj osnovnog obrazovanja, koji su usvojeni prošle godine, a utvrđeni su nezavisno od reforme završnog ispita. Okosnica standarda je definisanje ciljeva i ishoda, to jest šta se očekuje da đaci zaista znaju kada steknu obavezno obrazovanje
Zemlja rizikuje da postane žrtva sve većeg nasilja nakon sukoba između policije i pristalica opozicije u kojima je troje ljudi poginulo i desetine povređeno. Premijer Sali Beriša i gradonačelnik Tirane Edi Rama međusobno se optužuju za prošlonedeljno krvoproliće
Prosvetari traže od vlade povećanje budžeta za prosvetu za 24,5 odsto, odnosno 26 milijardi dinara, isplatu jubilarnih nagrada za prethodne dve godine, novac za otpremnine kolegama koji su još pre godinu dana otišli iz prosvete, kao i da odmah započnu pregovori o izmeni uredbe o koeficijentima zaposlenih u prosveti
