Izbacivanje balasta

Evropski posrednik Havijer Solana i njegovi domaći partneri pronašli su verovatno jedini put za raspad srpsko-crnogorske zajednice, kroz sporazum o njenoj rekonstrukciji

Crnogorski ugao

Saldo i računice

Gašenje imena Jugoslavije nikome nije donelo olakšanje. Sporazum o formiranju nove zajednice uzdrmao je političku scenu Crne Gore, zabrinuo srpske ekonomiste, uznemirio kosovske Albance i zbunio prognostičare

Državna televizija

Gašenje Haga

RTS je odlukom o prekidu prenosa pokazao neverovatnu inerciju da primeti važnost onoga što dobar deo sveta s jakim razlozima naziva suđenjem stoleća

DOS na samrti

Skadarlijski mandat

Da li je oduzimanje mandata DSS-u pucanj iz prazne puške i šta je sledeći čin u izbornoj 2002. godini

Srbija i Crna Gora

Tržišta ili država

Srbija neće prihvatiti ništa manje od onoga što postoji u Evropskoj uniji, a to je zajedničko tržište koje podrazumeva jednu valutu, carinu i bankarski sistem. Ako se prihvati virtuelna zajednica, onda paritet ne može biti 50:50, nego 70:30 u diplomatiji i međunarodnim finansijskim institucijama. Bez toga nema dogovora. Ukoliko neko pokuša da Srbiji nametne loše rešenje koje će je skupo koštati, tražiće se raspisivanje referenduma

Policija, mafija i politika

Ministar na službenom odmoru

Dušan Mihajlović uvredio se prošle srede na Zorana Đinđića i otišao u Valjevo da se izduva. Odmah su krenule priče o: ostavci, bežanju od opasnih zadataka, zakulisnim radnjama, korupciji, izdaji i intrigama na liniji DS-DSS. Da je Zoran Đinđić malo bolje pročitao ono što su mu gurnuli pod nos, cele ove uzbune i drame možda ne bi ni bilo

Diplomati i vojnici - Ratna pisma 1913-1916. (3)

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.

Izjava nedelje

„Kada bi ti, Đinđiću, zbilja voleo Srbiju i Srbe, izabrao bi drugu zemlju da u njoj budeš premijer.“

Aleksandar Tijanić, novinar, u pismu povodom tužbe koju je pokrenuo protiv Đinđića zbog klevete u aferi Delimustafić

Lični stav

Rešenje zahteva objašnjenje

Poslovi zaštite moraju biti odvojeni od tehnoloških procesa, inače se gubi osnovni kriterijum, a to je nezavisnost kontrole, odnosno zaštite koja se na osnovu nje sprovodi

Bombaški napad na sedište DSS-a

Dorćolska prangija

Teško da se aktuelnim političkim sporovima može objasniti bombaški napad na sedište DSS-a. Da li će ovakvi incidenti bojiti najavljena prolećna politička previranja

Vrh ili podrum

"U red za medalju"; "Vreme" br. 581

Diplomati i vojnici: Ratna pisma 1913-1916 (2)

Sudbina o koncu

Neočekivano brz i veliki ratni uspeh protiv Turske doprinosi da među balkanskim saveznicima u prvi plan izbiju pitanja teritorijalnih pretenzija i međusobnog razgraničenja na osvojenim (oslobođenim) teritorijama. Nikola Pašić nastoji da obezbedi čvrstu podršku Rumunije u srpsko-bugarskom sporu oko Makedonije