Branka Black Rose, striptizeta:
„Nisam imala velike grudi. Ugradila sam silikone, nekom novom tehnologijom. Mogu da traju nekoliko stotina godina. Mogu da se prenose sa kolena na koleno. Mogla bih da ih ostavim svojim ćerkama da ih imam.“ („Blic“)
Aleksandar Vučo, psihoanalitičar, na pitanje da li je homoseksualnost u porastu, kaže:
„Veoma veliki broj ljudi tokom života ima homoseksualno iskustvo, 30 do 40 odsto, što ne znači da će posle toga ostati homoseksualci ili biseksualci. Svako ima svoj ukus. Javno pokazivanje svog homoseksualnog izbora je karakteristično za društvo koje pretrpi lom. Nešto slično se dešavalo u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata, kao i u svim društvima koja su preživela traumu.“ („Blic nedelje“)
Bogdan Tirnanić, svoju redovnu kolumnu posvetio Sajmu knjiga:
„Ovaj naš sajam knjiga je pravi fenomen. Svih sedam dana u najvećoj hali vlada neviđena gungula. Bićeš sigurno izgažen, uz drugu štetu na tekstilu. Neki dolaze da kradu knjige (to im je kao trening), ali ima i onih koji se prosto otimaju da plate. Uglavnom se prodaje nekurentna roba što decenijama truli po magacinima. Ali, nema veze, naš čovek voli da čita, naročito ono propušteno tokom školovanja.“ („Nacional“)
Marina Perazić, u rubrici „Muškarci i ja“, otkriva neverovatne detalje iz svog života.
„Oduvek sam se užasavala muškaraca koji su hteli da uđu u vezu sa mnom samo zato što je to garancija dobrog seksa! Znam da me ljudi pamte kao seks-simbol, zračim erotičnošću, ali ne podnosim da me neko tretira isključivo kao seksualni objekt! Takve ne puštam blizu.
Ulicama ovog grada hodaju mnogi muškarci koji se hvale da su imali tu vrstu odnosa sa mnom. Izmišljenim pričama podižu sebi rejting, ugađaju svojim sujetama. Nedavno mi je jedan prijatelj priznao da je pustio ljude da veruju da smo nas dvoje u vezi.
– Zašto kad to nije istina?- pitala sam ga.
– Kako zašto? Pa ti si Marina Perazić!“ („Sabor“)
Jovo Toševski, psihijatar, seksolog i stručnjak za žensku ćud, osvrće se na do sada nepoznate fenomene koji prate predizborne kampanje: „Naše žene TV duele doživljavaju kao film ili pozorište u kojima su akteri izloženi njihovoj proceni. Zato ih treba napraviti tako da se sviđaju ženama. Važna je scenografija, način odevanja, boja glasa, izražavanje, stav prilikom sedenja u stolici, svetlo u studiju… Za žene je najvažnije ono što bi se na ekranu od te predstave dobilo kada bi se isključio ton, a za muškarce je važnije šta učesnici u nadmetanju govore i šta obećavaju… Kada procenjuju bilo kog muškarca, žene uvek uzimaju u obzir da li je dotični upotrebljiv u ženske svrhe, dakle posredno upotrebljiv za nju lično, čak i ako ga nikada neće sresti.“ („Zdravlje i lepota“)
Petar Kapisoda, seksi rukometaš, o tome šta mu je važno kod žene: „Što se tiče prvog kontakta, mnogo mi je bitan fizički izgled, ‘karoserija’ kako ja to kažem. To je ono što me prvo privuče… Posle toga, bitno je kako je žena ispunjena, njen mentalni sklop. Mnogo mi je bitno da bude skromna, ne u materijalnom smislu. Sviđa mi se kada ne priča puno, ne volim lajave žene. Ali, takve upoznajem vrlo retko.“ („Zdravlje i lepota“)
Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta DHSS-a, o jednom potencijalnom kandidatu za funkciju predsednika Srbije: „Ministar inostranih poslova je bolesno ambiciozan čovek koji nenormalno priželjkuje predsedničku fotelju. Ipak, nije toliko blesav da ne zna kako to sada ne bi prošlo. On je mlad, perspektivan, i čekaće svoj trenutak. Pa on svaki dan pita: ‘Ogledalce, ogledalce, prijatelju moj, reci kada ću postati predsednik Srbije.“ („Nacional“)
Miodrag Isakov, potpredsednik republičke vlade, komentariše izjavu Jožefa Kase da bismo, kada bi Mađari birali predsednika u ovoj zemlji, dobili evropskog predsednika: „Ovo nije ni tačno u slučaju Kase, jer ako je on taj koga Mađari biraju, a predstavlja primerak evropskog lidera, onda je to katastrofa. U Evropu se ide sa zakopčanom kragnom, a njemu je uvek gornje dugme košulje otkopčano!“ („Nedeljni telegraf“)
Nenad Čanak, predsednik vojvođanske skupštine, o kući kojom rukovodi: „U trenutku kada sam preuzeo rukovođenje Skupštinom Vojvodine, ona je bila potonula do te mere da je prema njoj i Titanik izgledao po održavanosti kao jahta sultana od Bruneja.“ („Nedeljni telegraf“)
Dragan Todorović, ekspert za navigaciju i vazduhoplovstvo koji je radio u Iraku, prepričava detalje o izgradnji podzemnih aerodroma i vazduhoplovnih baza u gradu Baladu. Priča o radnicima iz republika bivše Jugoslavije izgleda ovako: „Test je pokazao da su Slovenci najbolje uradili posao, jer su njihova skloništa ostala netaknuta. Naša srbijanska su malo naprsla, a bosanska su se raspala, jer su Bosanci krali na cementu. Iračani su zato odlučili da plate Slovence i da im ponude važne i skupe poslove. Molili smo Janeze da nam daju formulu njihovog betona, ali nisu hteli. Tražili su ogromne pare. Onda smo se odlučili za srpsku varijantu poslovanja. Jedne noći smo ogromnim viljuškarom podigli, faktički ukrali dva slovenačka kontejnera sa kancelarijama i kompjuterima, u kojima su bile šifre i formule tog specijalnog betona. Sledećeg dana Slovenci su nas molili da mi njima prodamo formulu.“ („Nedeljni telegraf“)
„Ekskluziv„, u prošlonedeljnom izdanju piše o rođendanskom slavlju Elene Mijatović. Elenin udvarač Jugoslav Karić priredio joj je iznenađenje angažujući Borisa Novkovića da zabavlja zvanice, ali se i Boris, prema „Ekskluzivu“, zainteresovao za slavljenicu: „…I stvarno, sve drugo je postalo nevažno, već sa prvim akordima. Plam je obuzeo neobičan trio. Uvek smeran, Boris je u zanosu udarao bubnjeve dajući ritam kojem se veselio i Sergej Trifunović. Kada raspoloženje ponese, postaje nevažno ko je pobednik u dvoboju za pažnju atraktivne plavuše. Boris je ranom zorom morao da napusti poprište. Odvezao se istim putem, o kojem je Bajaga pevao u pesmi 442, ostavljajući Elenu da reši enigmu: kom carstvu se prikloniti, a kom srce pokloniti. Doduše, ostao joj je i skupocen prsten koji joj je poklonio Jugoslav.“
Boris Tadić, potpredsednik DS-a i „političar bez predrasuda“, odgovara na pitanje da li je u ljubavnoj vezi ikada bio „onaj treći zbog koga je veza bila tajna“: „Ne umem da odgovorim na to pitanje. Ja sam najpošteniji muškarac u ovom gradu.“ („Ekskluziv“)
Vlado Georgiev, pop zvezda, o ženama i bežanju od njih: „Žene su evolutivno starije i verovatno im je mozak na višem nivou. Kao noviji model računara… Bežim od četiri miliona žena. A bežim i zato što nisam spreman da dam onoliko koliko želim da uzmem.“ („Ekskluziv“)
Zoran Kalezić, folk pevač, nastavlja medijsko vajkanje o teškom životu estradnih umetnika. U tom smislu, zaključuje: „Da sam živeo u doba Viktora Igoa, Jadnici bi izlazili kao dnevne novine“. („Ekskluziv“)
Jovana Balašević, glumica i ćerka Đorđa Balaševića, o nekim elementima svog imidža: „Ne obraćam pažnju na boje koje mi dobro stoje, već je mnogo bitnije da ja dobro stojim njima… Ne nosim veš, osim u retkim prilikama – kada moram… Ja sam ružno pače u odličnom pakovanju“. („Ekskluziv“)
Rambo Amadeus, muzičar, o sebi i svom radu: „Suština mog rada ne treba da bude puno različita od rada ostalih, samo što ja koristim onaj alat koji je meni Bog dao. Ja ne mogu da koristim duge noge, velike sise, lijepu glavu ni prijatni vokal. Mogu da koristim samo ono ostalo što imam. A imam samo neke neobične ideje… Ko zna gdje bih dogurao da sam se prihvatio nekog poštenijeg posla. Očigledno sam se pogrešno odlučio za zanimanje gdje sam hendikepiran sa svake strane i onda zbog toga ljudima djelujem neobično. Vjerovatno se pitaju šta će ovaj na estradi i misle – ako ružno pjeva, ako tako bezveze izgleda, onda mora da je mnogo pametan. Onda mora da je ‘andergraund’.“ („Blic nedelje“)
Božidar Đelić, republički ministar finansija, ima različite načine za ocenu uspešnosti svog programa: „Kada smo počeli sa poreskom reformom, blizu Sava centra, na jednoj tarabi – ja sam živeo na Novom Beogradu i svakog jutra sam prolaziopored te tarabe – pisalo je ‘Porez na moju pokojnu ujnu’. To je bila neka vrsta beogradskog šmeka i odgovora na onu debatu oko poreza. Možda smo to loše uradili, možda smo loše komunicirali, ali bar sa druge
strane vidim, kad su i beogradski šmekeri počeli time da se bave, da smo na dobrom putu.“ (Radio B92)
Ivica Ilijev, fudbaler, ne bi se slikao za Playgirl, jer:
»Neke detalje mogu da sačuvam samo za sebe i za svoju devojku, a ne da ih pokazujem širokom auditorijumu.« (»Ekskluziv«)
