Starosne i druge granice
Mmmmmmmf…
Tender za privatizacionog savetnika raspisan, a odmah potom otvara se još teži penzioni paket. Taj duh Vol strita ponekad zaista izgleda zloćudno
Skupština Srbije
Ombudsman po starom kalendaru
Skupština po ubrzanoj proceduri pokušava da se drži Agende 2012, da ispuni evropsku normu do 5. oktobra, kalemeći (na stari ustav) nove zakone, kao onaj o zaštitniku građana
Dva veka trčanja za evropskim vozom
Izborni manevri s ponekom žrtvom
Zapretivši koalicionim partnerima vanrednim izborima, koje oni očito ne žele, Koštunica je posle više glasanja o budžetu i o dosadašnjim rekonstrukcijama izveo zapravo šesti test opstanka svoje vlade, koja sada ima podršku 129 od ukupno 250 poslanika u srpskoj skupštini, a možda opet i 131 poslanika
Slučaj C-market
Ko će nas hraniti – Mišković ili Radulović
Pošto im Trgovinski sud nije dozvolio da ostvare svoje kuporodajne namere, akcionari C-marketa i slovenački Merkator reagovali su na različite načine. Akcionari su postali ortaci da bi zatim ortakluk prodali kompaniji Delta. A slovenački Merkator odustao od kupovine uz objašnjenje da u Srbiji postoji privatna berza preko koje se trguje akcijama, što ne obezbeđuje zadovoljavajuću pravnu sigurnost
Skupština Srbije i reorganizacija NIS-a
Sezona gorkih krastavaca
Vladin uspeh u protekli ponedeljak je dosta "tanak", pa se postavlja pitanje može li ona ove jeseni naći neki način da nastavi da "baulja" sa teretom očekivanih reformskih zakona na leđima, koji se od Srbije traže iz međunarodnih finansijskih institucija i Evropske unije
Penzije
Monetarni diktat
U pravu su i oni koji upozoravaju da će penzije biti manje, ali i oni koji tvrde da se to neće dogoditi. Nominalno nepromenjene, one će biti realno promenjene u zavisnosti od okolnosti: što veća inflacija, odnosno porast troškova života, to manje penzije
Privatizacija u izdavaštvu - Prosveta, BIGZ, Nolit, SKZ
Knjige, knjižare i poslovni prostor
Propadanje nekada najvećih i najznačajnijih ovdašnjih izdavačkih kuća – Prosvete, Bigza i Nolita – traje godinama. Njihova sudbina jeste ili će biti konačno određena tek nakon privatizacije. Naime, BIGZ je prošle sedmice prodat, i to po početnoj aukcijskoj ceni, Nolit će biti prodat uskoro, dok rat za Prosvetu izgleda još nije definitivno okončan
Medijska politika
Brže promena nego primena
Vlada je predložila izmene Zakona o radiodifuziji od kojih neke mogu da ponište suštinu demokratske transformacije medijskog sistema
Zastava i Fijat
Predbračni ugovor
Prve reakcije na vest iz Torina bile su, naravno, pozitivne, ali i preterane: nije to baš idilična priča
Univerzitet
Medicinski paket aranžman
Da li će i pored toga što nema dozvolu za rad biti otvoren još jedan privatni fakultet Medicinska akademija – US Medical School
Lukojl i Naftna industrija Srbije
Poslovno ili strateško partnerstvo
Poseta srpske delegacije Lukojlovim rafinerijama u Volgogradu i Permu pokazala je da je ruska strana spremna za saradnju sa našom naftnom industrijom – ali da će odluke o stepenu te saradnje tek biti donete na najvišem nivou
Evropsko prilagođavanje
Briselsko grožđe
Mandat za pregovore sa SCG, Nacionalna strategija za Brisel, crnogorski referendum, žuč u medu, francuski referendum i "vizantinske ponude"
Reorganizacija NIS-a
Otpuštanje dogovorne ekonomije
NIS bi trebalo da se dekomponuje u dve firme koje bi dugoročno ostale u državnoj svojini (dva javna preduzeća), u dve firme koje će očigledno prve u privatizaciju (uljne rafinerije) i u akcionarsko društvo, koje će državno vlasništvo napuštati prema modelu i u tempu koji odredi stopostotni akcionar – Republika Srbija
Intervju - Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije
Moj posao je da smanjujem a ne da ističem razlike
"Mnogi misle kako je važnije, makar i na štetu države, ostvariti unutrašnji politički profit iz činjenice da s nekim niste glasali. Time se insistira na poruci da građani Srbije nisu spremni da osude zločine, već da oko njih licitiraju."
Tranzicija – prolazno vreme
75 belih slonova
Kako je Srbija dospela u tranzicioni paradoks u kome su oni koji bi trebalo da budu gubitnici tranzicije – i loše partije, i radnici u lošim firmama i državni monopoli koji loše funkcionišu – postali dobitnici
Vojna ustanova "Karađorđevo" na tenderu
Lov na izgladnelog muflona
Ovdašnji tajkuni koji merkaju da kupe ovo nekada prekrasno šumsko-agrarno dobro, koje je hranilo pola "velike" jugoslovenske vojske, možda imaju na umu da bi s vremenom i sami mogli ovde priređivati sjajne zimske diplomatske lovove i novogodišnje dočeke političke elite, smenjivati vlade i razna stranačka rukovodstva, primati političko-privredne delegacije iz zemlje i sveta, i uz sve to, u društvu lepotica i umetnica, snažno udisati "miris istorije" gajeći čuvene trkačke konje
Malo i nisko
"Cern u Vinči"; "Vreme" br. 752
Osma sednica DSS-a
Pretendent za kandidata
Bura u DSS-u zbog toga što Koštunica nije predložio Drakulića za potpredsednika stranke. Srpska formula: biznis i politika ili - biznis ili politika
Privatizacija naftne industrije
Favorit sa istoka
Uticaj Međunarodnog monetarnog fonda i Srpske pravoslavne crkve na poslove NIS-a i način privatizacije javnog preduzeća
Privatizacija osiguravajućih društava
Lek za budžet, šteta za državu
Moglo bi da se postavi pitanje opravdanosti i nužnosti "prodaje državnog kapitala" u osiguravajućim društvima u situaciji nesređenog i slabo razvijenog tržišta
Nafta, država i privatnici
Još samo dinar, ministre
U narednih godinu dana iz prerađivačkih kapaciteta preseliće se 17,5 miliona dolara državnog novca u privatne džepove – optužuje Vladu Srbije menadžment pančevačke rafinerije. Da li posle ministarske galantnosti možemo očekivati da srpski šeici cisternama zaposednu i državne naftne bušotine
Umiranje Bora
Na ivici velike rupe
Ako se u Bor ulazi sa južne strane, putem koji ga povezuje sa Koridorom 10, utisak je da je to grad pravljen po meri čoveka: izrazito je urban, sa dobrom infrastrukturom, širokim ulicama i lepim drvoredima. Utisak je malo drugačiji kad se priđe centru grada nad kojim se uzdižu dva ogromna fabrička dimnjaka kao simboli industrijskog napretka. Zgrade su prekrivene odbojnom patinom, svojstvenom svim industrijskim gradovima. Nekoliko stotina metara od centra prema severu zjapi ogromna rupa prečnika desetak, a duboka skoro pola kilometra, neuklonjiv spomenik stogodišnjoj eksploataciji bakarne rude, napušteni kop koji je bukvalno progutao polovinu starog gradskog jezgra. Obod rupe se i dalje urušava, vukući u provaliju kuće u blizini koje su eksproprisane i stanari raseljeni, ali u njima trenutno žive romske porodice koje boljeg smeštaja nemaju. Pejzažom dominiraju, dokle pogled dopire, žuta boja sumpora, siva jalovina i crna šljaka