Imamo najboljeg i genijalnog premijera, koji niti pije, niti puši, niti kocka, a vredan je ko košnica pčela. Ali, ima jedna od Vuka Karadžića, koji je zabeležio narodnu pamet, koja kaže: Dobar konj ima sto mana, a loš samo jednu, ne valja ničemu!
Premijer je imao alibi. Nije bio u beogradskoj Areni. Dakle, nisu zviždali njemu. Ali zviždali su na pomen njegovog imena. To je još gore
Širok je i preširok dijapazon uvreda, konstrukcija i neistina koje su tokom 2015. bile upućene iz vrha vlasti na adresu zaštitnika građana Saše Jankovića. Vređan je i proganjan javno – sa skupštinske govornice, na naslovnim stranama, na konferencijama za novinare, u intervjuima. Istovremeno, Saša Janković je tokom 2015. dobio i najznačajnija priznanja za svoj rad: između ostalog, nagrađen je francuskim Nacionalnim ordenom za zasluge u rangu viteza. Svojevrstan je apsurd da se i jedno i drugo dogodilo s istim razlogom: zato što je radio svoj posao. Od 2007. kada je stupio na dužnost, Saša Janković se bez ikakvih ustupaka i izuzetaka bavio onim što je u opisu posla zaštitnika građana, ne brinući pritom koga će da naljuti, kome će da se zameri i ko bi to možda mogao pogrešno da protumači. To je naročito došlo do izražaja baš tokom 2015, kada je mnogima "stao na žulj", pre svega insistiranjem na nepravilnostima u radu Ministarstva odbrane i bezbednosnih službi. U obrazloženju odluke da Sašu Jankovića proglasi za Ličnost godine, uredništvo "Vremena" navelo je da je on u više navrata "postavljao ključna pitanja i nametao važne teme od javnog interesa za građane Srbije", da je "svoj posao radio beskompromisno i hrabro" i da je uprkos "medijskom i političkom linču kakav Srbija u svojoj skorijoj istoriji nije videla", njegova kancelarija i dalje radila visokoprofesionalno i u službi javnog interesa. U intervjuu za "Vreme" Saša Janković objašnjava kako mu je to sve pošlo za rukom, ko su mu najveći neprijatelji, šta su mu ciljevi, ali opisuje i svoj životni put – detinjstvo i mladost, odlazak na ratište, iskušenja, odluku da ne ode odavde, ličnu motivaciju. Bilo je tokom tog razgovora priča o ljudima koje pamtimo, o onima koji su još uvek tu, o onima koji misle da su jači od zakona, baš kao i o porodici, o jednom psu, muzici i pozorišnoj predstavi na koju će možda otići u društvu – Aleksandra Vučića.
Strategiju "rijaliti šoka" u informativnom programu protekle godine je na Televiziji Pink neprekidno koristio urednik "Informera", poznat kao Vučićević – Teška reč. On je sa familijom Rodić iz "Kurira" ušao u Prvi Srpski Rat Tabloida. U ovoj borbi kakicom su se mazali svakodnevno
Mada je vlast u 2015. mnogo puta pominjala "dinamični razvoj" kao put na koji je Srbija nepovratno izašla, ovaj "dinamični razvoj" biće dovoljan da sa projektovanih 1,75 odsto rasta bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji na kraju 2016. bude otprilike jednak onome na kraju 2013. godine
"Formalno gledano, sveštenici i crkveni poglavari su građani i kao takvi imaju prava da izražavaju svoje mišljenje, ali je problem što to mišljenje često ima veći uticaj od mišljenja drugih građana i ta mišljenja često pretenduju da imaju opštu, univerzalnu važnost. Taj formalno-pravni odnos crkve, države i drugih aktera u društvu je problem sa kojim se mi suočavamo danas u Srbiji, suočavaju se ili su se suočavala i druga društva"
Milošević nam je, ako ništa drugo, ostavio ustanovu, legat takoreći: Prijatelj Srbije
Ministarstvo finansija Srbije nespremno je dočekalo odluku američkih federalnih rezervi da poveća kamate na dolar i to će skupo da nas košta
Zašto je važno što je slučaj Jovice Stanišića i Franka Simatovića vraćen na ponovno suđenje
U medijsko-estradno-političkom trouglu Saša Mirković je poput velike železničke stanice na kojoj se može presedati sa jedne linije na drugu, pa volj’ ti u pevače, volj’ ti u političare. Najnoviji preokret u svestranoj karijeri ovog pravnika, menadžera i političara jeste prelazak u opoziciju i pozivanje Srbije na "buđenje iz sna"
Zli jezici su u danu kad se glasalo o tužiocima govorili da poslanici vladajuće grupacije nisu dobili "obavezno uputstvo" za glasanje za tužioca za ratne zločine, a jesu za tužioca za organizirani kriminal
Kratak prilog urbanoj utopiji, to jest kako je uređenje Cvetnog trga moglo da postane prekretnica u odnosu vlasti i Beograđana, nezavisno od toga šta ko mislio o sterilnom betonskom belilu na početku Njegoševe
Građanima Srbije pravo na besplatnu pravnu pomoć garantovano je Ustavom iz 2006. godine. Odredbom koja se nalazi u okviru dela koji se odnosi na ljudska prava kaže se da će ona biti propisana posebnim zakonom. Zakona i dalje nema, pa je građanima već devet godina uskraćeno ostvarivanje ovog prava, čije je ostvarivanje predviđeno kao šesnaesti cilj Agende za održivi razvoj Ujedinjenih nacija (UN) do 2030. godine, koju je Srbija potpisala
I sadašnji i bivši vrh Demokratske stranke kao da je podlegao Štokholmskom sindromu i odustao od demantovanja hiljadu puta izrečene laži
Nogu pred nogu i mic po mic, Srbija je otvaranjem prvih poglavlja došla na prag EU, ali kada će se vrata otvoriti
Dosta osnovano bi se moglo zaključiti da SNS zaista polako (o)pada, ali da na drugoj strani i dalje niko ozbiljno ne raste. Naprednjaci se trenutno kreću negde na samoj ivici od 40 odsto opredeljenog biračkog tela (22–24 od ukupnog), što svakako jeste astronomski rezultat, pogotovo kada se uporedi sa rejtinzima ostalih političkih subjekata. Ali ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da je i Milošević u trenutku pada imao podršku od 35 odsto glasača
Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Čini se da se nekom iz naprednjačkih redova nije dopalo da u Savet REM-a sada bude izabran neko ko se neće pokoriti vladajućim medijskim silama, ignorisati bezakonje u etru, praviti se gluv i slep na političku propagandu koju na nacionalnoj frekvenciji plasira Željko Mitrović, biti hladnokrvan prema rijaliti prostaklucima, donositi kontroverzne odluke o dodeli frekvencija i, uopšte, činiti sve ono po čemu je Savet REM-a do sada bio poznat
Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski
Cela je Srbija pretvorena u danonoćni trandebal u stilu "Vesela braća, žalosna im majka"
Ko upravlja Srbijom – zna se dobro. Međutim, o poslovima onih s kojima se savetuje i druguje, šapuće se samo po kuloarima, a svako javno iznošenje podataka iz te oblasti uvek dodatno ražesti predsednika Vlade. Ko su ljudi od njegovog najvećeg poverenja i kakve su njihove uloge u aktuelnoj vlasti
Dok se bizarne priče umnožavaju na dnevnom nivou, a medijska scena postaje nešto što je normalnom čoveku teško i da posmatra, na javni interes i na pravo građana i građanki da budu blagovremeno, istinito i potpuno informisani teško da iko više i pomišlja. Prostački, seksistički i bahati istup Bratislava Gašića (na slici) u Trsteniku ovde je samo vrh ledenog brega
Spremnost Srbije da menja svoje navike i zablude izgleda manja nego ikad
Iza kulisa evropskih napora da se suprotstave ruskoj propagandnoj mašini
Paradoksalno je što, ma koliko se upinjao, sem Nebojše Krstića i Petra Lukovića Vučić nije dobio nijednog novog "građanističkog" glasača. Što će reći da je osuđen na one staroradikalske – plus onih par stotina hiljada novoupisanih članova SNS-a, koji su se upisali samo zato jer su u tome videli način da reše svoje lične materijalne i statusne probleme. Zna i Vučić vrlo dobro da od njih nema neke velike vajde. I zato neprestano grdi i kritikuje "stručnjake" i ("samozvanu") elitu što neće da ga podrže u njegovim "reformskim naporima", ne primećujući da svojim grdnjama, svojim postupcima i svojim saradnicima direktno ponižava i odbija svakog ko iole drži do svog profesionalnog i ličnog integriteta
U Srbiji Cincari imaju status etničke i kulturne manjine, a uprkos zahtevu cincarske zajednice, nedavnom odlukom Vrhovnog kasacionog suda, država je odbila da Cincarima prizna status nacionalne manjine. Ko su Cincari, kakav su trag ostavili u istoriji Srbije i kakva im je kultura
"Činjenica da neki sudija u Srbiji, posle potvrđivanja optužnice, traži autentično tumačenje propisa na kome je zasnovana ta potvrđena optužnica, zvuči dosta ekstravagantno, čak i kada su u pitanju sudovi u Srbiji", kaže za "Vreme" advokatica Branislava Isailović
