Intervju – Branko Kukić, urednik
Prozor na haos
"‘Gradac’ se trudio – i u tom mutljaku nije bio jedini - da pošalje lažnu sliku kako se ovde tobože događaju umna i tvoračka čuda. Kad ono sve sam mutlak, tutumrak, brlog i šatori u tamo nekoj Jaruzi"
Intervju – Gorčin Stojanović, reditelj i scenograf
Slika građanina u ogledalu
"Ja se u pozorištu stvarno ne mogu baviti izborima u Srbiji. To je tako malo i dosadno i nebitno. Ali ono u šta se svet pretvara pred mojim očima poslednjih 20 godina, to je ono o čemu ja ovde govorim. O porazu slobodoumlja"
Uspomena – Lazar Stojanović (1944–2017)
Zakleti borac za istinu
Filmski reditelj, publicista, pacifista, jedan od osnivača nedeljnika "Vreme", Lazar Stojanović, preminuo je 4. marta u Beogradu
Intervju – Vladislav Bajac, pisac i izdavač
Sećanje i privatna istorija
"Svi intelektualno nastrojeni pojedinci moraju da sumnjaju jer je sumnja odraz poželjnog nivoa inteligencije. Samo nedovoljno pronicljiv čovek može sumnju pogrešno da razume kao nesigurnost, umesto kao potrebu za kreativnim i novim saznanjima. O sebi, o drugima, o svetu"
Kultura i država
Sve po zakonu
Namera ovog teksta je da obrazloži pokrenutu inicijativu za povratak osnivačkih prava Doma kulture Studentski grad (DKSG), sa Vlade RS na Univerzitet. Inicijativu su pokrenuli zaposleni u DKSG-u, a nakon odluke Ministarstva prosvete i nauke da ih spoji sa Studentskim kulturnim centrom, i na taj način – ugasi
Intervju – Milan Jovanović, urednik izdavačke kuće Darkwood
Nov život
"Meni lično, kao ljubitelju stripa, bilo bi tragično da se ‘Stripoteka’ ugasila. Kao kada bi se ugasio ‘Politikin Zabavnik’, na primer. To su kulturna blaga, i mi nemamo mnogo takvih stvari koje izlaze po 50 ili 70 godina"
VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016.
Intervju Vremenu – NATO nema alternativu
"NATO INTERVENCIJA 1999. POCEPALA JE I PODELILA LJUDE NA NEKOLICINU KOJA JE SMATRALA DA JE ODLUKA O INTERVENCIJI PAMETNA I DA BI I LIBERALI I KOMUNISTI TREBALO DA JE PODRŽE, I NA VEĆINU KOJA JE SMATRALA DA JE INTERVENCIJA NEOSNOVANA, DA JE ONA PROTIV SRBA I SRBIJE I DA SRBIJA IPAK IMA PRAVO NA KOSOVO. U PRVOJ GRUPI BIH MOGAO DA NABROJIM SAMO NEKOLIKO IMENA MEĐU KOJIMA SAM I JA, A TO SU SONJA BISERKO, BORA ĆOSIĆ, MOJ BRAT VOJA STOJANOVIĆ, BIO JE POKOJNI SRĐA POPOVIĆ, NATAŠA KANDIĆ, IVAN ČOLOVIĆ, SVETLANA SLAPŠAK... SVAKAKO IH IMA VIŠE HILJADA, ALI VRLO MALO. NA DRUGOJ STRANI NAŠAO SE NIZ UTICAJNIH, UGLEDNIH KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, KOJI SU TOKOM RATA U BOSNI BILI ANGAŽOVANI NA BOSANSKOJ STRANI. NAKON BOMBARDOVANJA, ONI SU ZAUZELI JAKU PATRIOTSKU KRITIČKU POZICIJU. ZA NACIONALISTE TO NIJE NEOČEKIVANO, TAJ POvodom smrti reditelja, publiciste: STAV IMALI SU I RANIJE. ALI KAD GRAĐANSKI LIBERALI PRESTANU DA PREPOZNAJU VREDNOSTI KOJE SU DO JUČE ZASTUPALI I POČNU DA BRANE ZLOČINE DRŽAVE SAMO ZATO ŠTO SU NJENI PODANICI, TO JE TEŠKO SVARITI"
Intervju – Petar – Peca Popović
Kada je muzika bila pitanje časti
"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)
Topola – Otmeno ispijanje vina
Noć je tamna, a ja zakasnio…
Iz stolice se iskobelja Dvojka, počeša iza oba uveta, protrlja resice, vidi gde se nalazi, proba ustane, smandrlja se nazad, dohvatiše ga dvojica, i dok je ovaj batrg’o nogama, izneše napolje
Lisica i ždral
Osramoćeni avion
Nije li Vučić otelotvorenje onog oca kod Duška Radovića koji na roditeljskom sastanku zavapi: "Dajte vi meni neko dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja roditelj!"
Intervju – Roberto Čuli, reditelj
Pogled stranca
"Razumljivo mi je samo po sebi da su takozvane izbeglice dobitak za jednu zemlju, jer susret sa stranim nas vodi dalje. Ali izgleda da društvo još nije spremno da razmišlja iz ugla građanina sveta umesto da se drži svog nacionalnog identiteta"
Intervju – Kralj Čačka
Bluz margine i snova
"Za mene je svet – svet. Gledam ljude, pojedince. Ne znam. Suština problema je uvek ista, bili ovde ili onde. Bude trenutaka, naravno, kada pomislim da je možda trebalo otići iz Srbije ili da ću otići. Bude iskušenja. Sa druge strane, ne znam gde bih otišao"
Melburn, ili – gledalac je prisutan
Biti gologlav(a) u Teheranu
Esej o jednom poljupcu kojeg nema, o marami koje ima, i o Bogu koji jako voli da se meša u scenario
Izložba
Sedma republika
"Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče", aktuelna izložba Muzeja Jugoslavije, problematizuje i preispituje naše predstave o gastarbajterima, kao i uobičajena shvatanja o ulozi i mestu muzeja u društvu. Naime, u našoj muzejskoj i kulturnoj praksi retko se posvećuje pažnja "običnim" ljudima koji, smatra se, nisu činioci istorije. Ova izložba predstavlja rezultate dužeg istraživačkog rada i važna je tačka u razvoju nove koncepcije muzeja koja podrazumeva bavljenje društvenom istorijom, i dinamičan pristup baštini. Kroz tri celine – "Tragovi", "Ljudi" i "Samoistorizacija" – izložba predstavlja različite izvore, dokumente, artefakte i glasove, razne diskurse, kojima se određuju gastarbajteri i gastarbajterstvo. Poseban prostor dat je samim gastarbajterima i gastarbajterkama da govore o svom životu i iskustvu. Autori izložbe su Aleksandra Momčilović-Jovanović, Ljubomir Bratić i Tatomir Toroman. Tekst koji objavljujemo rezultat je istraživanja, jednog od polazišta izložbe "Jugo, moja Jugo"
Povodom jubileja
Drsko pozorište
Prvi posleratni gradski teatar, Beogradsko dramsko pozorište, za koji dan ulazi u sedamdesetu godinu postojanja uz, čini se, imperativ koji je pre dvadesetak godina, tad na mestu upravnika, Miloš Krečković definisao kao potrebu za "dugim, mirnim periodom burnog unutrašnjeg (kreativnog) života"
Na početku karijere
Kreativna zanimanja opstaju
O čemu razmišlja, kako piše i šta vrednuje najmlađa generacija naše dramaturške i scenarističke scene
Još jedna priča o izbeglicama – Beg Hajnriha Mana i Franca Verfela preko Pirineja
Put do plavetnila
Uveren sam da će kroz pet ili deset decenija negde na svetu stajati spomenici velikanima koji su početkom XXI veka bežali od smrti i bede iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Pakistana. Oni će biti usamljenici među milionima čija imena neće biti zapamćena. Neki od njih su možda upravo prošli kroz našu zemlju ili čekaju da ih krijumčari prebace u Mađarsku ili Hrvatsku, preko kojih će stići nekuda, gde će se proslaviti
Intervju – Saša Janković, kandidat za predsednika Srbije
Okončaćemo vladavinu straha, laži i nasilja
"Srbiju vidim kao zemlju pristojnog života i slobodnih ljudi, u kojoj se znaju pravila i ona važe za sve. U kojoj se kaže "hvala", "izvinite" i ustaje da stariji sedne, gde se leči uz knjižicu, a ne mito, i zapošljava uz zasluženu diplomu, a ne stranačku knjižicu. I kojoj se plaća porez, a ne reket; u kojoj se političke ideje nadmeću u parlamentu, a ne u tabloidnom blatu. U kojoj deci ne kupujemo karte u jednom pravcu i ne stidimo se prljavih ulica, polupanih izloga i izanđalih liftova kad nam dolaze gosti. U kojoj njive pripadaju seljacima, a ne strancima. Vidim nas kao svoje na svome, bez grča na licu i šaputanja za stolom. Bez straha. Vidim kako se ne stidimo državnih funkcionera"
Sajam umetnosti
Sfinge, Pikaso i ostali
Šezdeset drugo izdanje Brafe u Briselu je završeno, evo šta ste (smo) propustili
Portret savremenika – Martin Šulc
Harizma u medveđem krznu
Martin Šulc preuzima kormilo nemačkih socijaldemokrata i izaziva Angelu Merkel na izborima u septembru – u martu će partijski kongres to formalno potvrditi. Još se ne zna kakav je program dosadašnjeg predsednika Evropskog parlamenta, ali je izvesno da Šulc svojom biografijom priča arhipriču socijaldemokratije, onu o usponu otpisanog malog čoveka
Osuđeni za ratne zločine i javnost
Veliko povampirenje
Ako Veselin Šljivančanin može da bude ne samo član SNS-a nego i aktivan promoter njihove politike, ako Momčila Krajišnika prima predsednik Srbije, onda se vladajuća garnitura nije, kao što pokušava da nas ubedi, promenila ni za nijansu u odnosu na one razularene radikale kakvi su bili devedesetih
Najnovije iz Narodnog pozorišta
Vlada koja ćuti
Iako je 16. januara ove godine u Prvi osnovni sud stigla tužba protiv Narodnog pozorišta zato što je nezakonito raspisalo najnoviji konkurs za upravnika, Upravni odbor tužene kuće objavio je ovog ponedeljka, i Ministarstvu kulture i informisanja dostavio, listu sa četiri kandidata za novog upravnika. Time je prećutno potvrđeno da je izbor upravnika Narodnog pozorišta prestao da bude prevashodno tema kulture ove države
Razgovori na Kustendorfu
Film je priča, emocija, san
Kako i o čemu razmišlja najmlađa generacija domaćih reditelja
Intervju – Vladislava Vojnović, književnica i scenaristkinja
Moćno je biti pisac
"Toliko uživam u pisanju da čak pomalo i razumem zašto smo tako malo plaćeni: pa zato što se dobro zabavljamo dok pišemo! Skoro da bi mogli i da nam naplate tu zabavu"