Kultura i država
Kome treba jubilej Bitefa?
Kakve su realne šanse za opstanak alternativne/druge/nove scene u društvu koje, budući nesigurno u sopstvene vrednosti, insistira na slavljenju jubileja
Intervju – Dušan Mijić, jedan od osnivača i domaćin Salona
O jubileju, dijalogu i strahu
"Salon je počeo sa radom kada je nacionalizam bujao. Nacionalizam je po našem mišljenju ključ nesporazuma Srbije sa ostatkom regiona. Ja mislim da on danas nije nestao. Prema tome, slobodna razmena stavova, ideja na temu kako slomiti nacionalizam jednom građanskom, slobodnom individuom, i dalje je suština našeg rada. Mi se danas razlikujemo u pristupu kako se boriti protiv nacionalizma, ali ono što je zajedničko je traženje načina kako osvajati slobode za pojedinca"
Intervju – Srbijanka Turajlić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu
Populističko kupovanje vremena
"U Evropi postoje tri forme dualnog obrazovanja, u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji. Problem u tim zemljama, posebno u Austriji, jeste to što se sa deset godina polaže prijemni ispit koji određuje ko će u gimnaziju, a ko na dualno školovanje. To je sistem obrazovanja koji rešava problem dece gastarbajtera koji u tom uzrastu ne vladaju dovoljno dobro jezikom da bi položili prijemni ispit i nastavili školovanje u klasičnoj gimnaziji. To je duboko nepravedan sistem, ali je država rešila problem obavljanja poslova za koje se obično niko ne otima"
Žan Arp
Dadaland (Cirih 1915–1920)
Intervju – Lav Rubinštejn, pesnik
Čuvar značenja reči
"Pitaju me – kako je vaš rukopis došao do Francuske, a ja kažem – ne znam. Ja dajem tekst raznim ljudima da ga pročitaju, a šta oni posle toga urade sa njim, pojma nemam"
Intervju – Gabrijel Felc, novi šef-dirigent Beogradske filharmonije
Momenat povezivanja
"Reč je o snažnom, energičnom orkestru, a u isto vreme veoma strastvenom, i to je ono što posebno volim kod Beogradske filharmonije – tu strast, koju osećam kad stanem pred njih. Vidi se da ti ljudi ozbiljno shvataju i sa mnogo imaginacije doživljavaju notni tekst. To je čudesno"
Sto godina dade
Polazna tačka promena
"Poštenje, domovina, moral, porodica, umetnost, religija, sloboda, bratstvo nekada su odgovarali čovekovim potrebama. Sada od toga nije ostalo ništa, osim skeleta konvencija... treba usavršiti veliki negativan posao destrukcije. Mi moramo čistiti i prati", poruka je Tristana Care, jedna od brojnih dadaističkih poruka koje su ove nedelje prisutne u Beogradu
Intervju – prof. dr Stojan Radenović, matematičar
Za istraživanje granice ne postoje
"Dobri mentori nisu sebični, vole mlade, imaju dobrotu i ne ističu sebe, a loši su oni koji žele da iskoriste doktoranda da im on uradi sve, a da oni zarade novac. Matematika to ne trpi, po tome je bliža umetnosti. Matematičar mora da ima ljubav, kapacitet i radoznalost"
Dejmijan Herst
O novim singularnostima
Izložba "Nova religija" (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad) prvo je predstavljanje umetnosti britanskog umetnika Dejmijana Hersta u Srbiji. Herst je jedan od najuticajnijih, najinovativnijih i najuspešnijih svetskih umetnika. "Novom religijom" Herst, između ostalog, želi da suprotstavi nauku i religiju
Istorija, kultura, tradicija
Vizantija živi
Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje
Intervju – Slobodan Šijan, filmski reditelj, vizuelni umetnik i pisac
O podrumskim mračnim salama
"Čini mi se da stvaraoci uvek imaju potrebu da razotkrivaju neke nezvanične verzije naše zbilje – otud i ti filmovi koji se ne dopadaju delu javnosti. Međutim, taj isti deo javnosti bi se zgrozio realno prikazanom slikom o sebi samima. Oni sebe doživljavaju kao holivudski film"
Utisci sa Briona
Mediči u Britaniji
Vanesa Redgrejv i Ralf Fajns na gostovanju u Hrvatskoj sa večitim Šekspirom, koji nam priča da današnji svet nije naučio lekciju koju su iskusili njegovi sunarodnici još u petnaestom veku
Feljton – Igre u Olimpiji (4)
Obnova
U omiljene dvorske zabave spadale su igre loptom, što je glave koštalo bar jednog vizantijskog cara, Aleksandra, koji je posle jedne žestoke utakmice odigrane 6. juna 913. godine dobio izliv krvi i umro dva dana kasnije. Ponešto od stare tradicije atletskih nadmetanja može se naslutiti u običaju povremenog priređivanja borbi rvača i pesničara za zabavu cara i njegovih pratilaca
Intervju – Ljubiša Ristić, reditelj
Nikolaj Velimirović je bio crnorukac
Organizacija "Ujedinjenje ili smrt" pokrenuće čitav jedan istorijski proces koji je u isto vreme i oslobodilački i teroristički i anarhistički. On je, takođe, povezan i sa svim mogućim agenturama – austrijskim, ruskim, svakojakim
In memoriam – Ljuba Popović (1934–2016)
Zlatna grana Ljube Popovića
Mravinjci – Peti Sabor na Povlenu
Da Srba kao mrava ima
Multimedijalni Milutin uze predstavi gospođu "koja se bavi izradom narodnih nošnju", Beli Marković na tu nošnju samo reče, Jaštaht, u to ime nazdravi sa reporterom sa neku brlju
Brazil – Olimpijske igre
Na marginama sportskih bojišta
Brza traka kroz favele. Druga Olimpijada predsednika Nikolića i deficit drugih predsednika država i vlada. Ko kome zviždi i aplaudira. Sportska brazilska nacija. Pogled sa Glave šećera koji oduzima dah. O arhitekturi "prestonice" estetske hirurgije, imidžu Srbije koju vezuju za Novaka Đokovića, o Petropolisu i snahi Karađorđevića iz brazilske džungle, o propustima domaćina i Plavom orkestru na Kopakabani
Mediji sa muzejima
U potrazi za publikom
Rezultati nedavne ankete sprovedene u 28 gradova otkrili su da 40 odsto ispitanika nije posetilo nijedan muzej tokom protekle godine, što je bio alarm muzealcima da tu situaciju promene
VREME | BR 1141 | 15. NOVEMBAR 2012.
LJUBA POPOVIĆ: Logika vrednosti
"EVO I REČENICE KOJA OBJAŠNJAVA SVE: ČUVENI LEO KASTELI, KOJI JE BIO OTAC MODERNE U NJUJORKU, KAD SU GA PITALI DA LI VERUJE U MODERNU, ON JE REKAO, NE, JA SAMO VERUJEM U JAKE LIČNOSTI. NIJE DOVOLJNO SAMO SLIKATI"
»Liceulice« pred gašenjem
Na ivici opstanka
Pre šest godina u Beogradu su počele da izlaze ulične novine "Liceulice", sa idejom da se ranjive grupe pomere sa margine. Sada je opstanak lista doveden u pitanje
Intervju – Vladan Matijević, pisac
Anđeo, deficitarno zanimanje
"Društvo koje se neprestano boji da im se potomci ne preuče, da ne nauče nešto što im u životu neće trebati, nema perspektive. Mora se imati u vidu da sistem obrazovanja jasno pokazuje čemu neka država teži na duže staze. Da li želi jeftine sluge, da li bespogovorne ratnike, da li graditelje zidova, ili možda ipak mostova"
Feljton – Igre u Olimpiji (2)
Publika
Do Olimpije se u stara vremena moglo doći putevima sa severa iz Elide, sa istoka preko Arkadije putem koji je vodio prema Megalopolisu i drugim delovima centralnog, jugoistočnog i istočnog Peloponesa, i sa juga, iz Mesenije. Olimpija se danas nalazi na oko 12 kilometara vazdušne linije od zapadne obale prema Jonskom moru; nekada je to rastojanje zbog drukčijeg oblika obale moglo biti za oko trećinu kraće. Ondašnji putnici, za razliku od današnjih, mogli su do svetilišta stići sa zapada i vodenim putem, ploveći uz Alfej
Arhitektura
Savremena prošlost, istorijska budućnost
U tekstu Elize Hodže, mlade arhitektice, o sadašnjem izgledu Prištine i Skoplja i društvenim i istorijskim okolnostima koje su ga kreirale, "lako je prepoznati Beograd i bilo koji drugi grad u Srbiji"
Izložba
Počelo je u Parizu
Prijateljstvo kolekcionara i umetnika ispričano izložbom Pavle Beljanski – prijatelj umetnika: Stojan Aralica
Nasleđe Nemanjića
Istorijski putokazi
Nedavno je u Muzeju istorije Srbije otvorena izložba o Svetom Savi. Čeka se na snimanje serije o dinastiji Stefana Nemanje, strpljivo se radi na pripremama filma Otac, objavljeni su i romani sa istom temom. Uskoro dolaze godišnjice, osam vekova od kada je Srbija postala kraljevina, kao i od godine kada je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost. Koje su autentične vrednosti koje je svojim životom i delom predstavljao Sveti Sava, a koje bi, prevedene na jezik današnjice, mogle da nam služe kao uzor