Da imam deset godina, učio bih programski, a ne engleski jezik. Ovim rečima se mladim Francuzima obratio prvi čovek kompanije Epl Tim Kuk, pojašnjavajući da je svakako dobro znati engleski (neka nastave da ga uče), ali znanje „kodiranja“ odnosno pisanja kompjuterskog softvera je veština koja će im omogućiti komunikaciju sa svih sedam milijardi ljudi na planeti.
Tim Kuk odmah je objasnio da se nijedan posao ubuduće neće obavljati bez kompjutera odnosno makar nekog poznavanja kako ta sprava radi, a to uključuje barem osnovno znanje programiranja to jest kodiranja. Eplove proizvode poput ajfona ne prave samo inženjeri, već i muzičari, slikari, dizajneri i svi moraju da znaju kako da svoju kreativnost tehnološki spakuju kako bi korisnik mogao da je kreativno raspakuje. Recimo, kaže Kuk, nekada vam je bilo skupo da unajmite profesora gitare i zato niste naučili da svirate, a danas imate aplikaciju koja vam u tome pomaže za svega nekoliko dolara. Zlobnik bi dodao da vam je potreban i nosač aplikacije, ajfon recimo, zašto da ne, koji košta tričavih hiljadu dolara. Koliko i gitara i profesor zajedno u nekim delovima sveta.
Ali, to sa sporazumevanjem uopšte nije metafora. I android i iOs nude fantastične aplikacije koje vam omogućuju da komunicirate sa tih sedam milijardi ljudi, koja milijarda gore – dole. Gugl translejtor je verovatno najbolji od svih, a jedna od boljih opcija je da uperite kameru u jelovnik u restoranu i da vam se na ekranu pojavi prevod ponude. Ponekad ume da bude komično, ali je beskrajno korisno. Prilično dobro prevodi znakovna pisma, kinesko, japansko i slična, a pritom je i besplatan!
Pravu revoluciju, ipak, najavljuje aplikacija pod imenom Pilot koja je još u fazi testiranja mada već može da se skine sa mreže. Za nju su vam potrebni ajfon (naravno) i dve slušalice, one bežične koje odgovaraju najnovijim modelima. Vi i vaš sagovornik stavite svako po slušalicu u uvo, a telefon između sebe. Svako govori na svom jeziku, a telefon prevod šapuće u uvo na jeziku koji ste izabrali. Ako bi to proradilo, učenje stranog jezika stvarno bi postalo beznačajno u odnosu na učenje programiranja.
Sreću nam je, ipak, pokvario australijski ministar u senci za digitalnu ekonomiju Ed Husik, koji je kolegama na vlasti poručio da digitalizacija i znanje kodiranja nije magično rešenje za sve probleme, kako se to tamo sada predstavlja. Husik (originalno Husic) kaže da je programiranje super, ali da deca treba da se uče rešavanju problema, umetnosti i ispoljavanju kreativnosti. Zapitao se šta će se desiti sa nama kada kompjuterima usadimo empatiju, ako već sada umeju da slikaju i komponuju.
Obrni-okreni, Australijanci su došli do otkrića da strašno zaostaju u STEM prosvetnim kadrovima. STEM je skraćenica za Science, Technology, Engineering, Mathematics tj. nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika bilo bi npr. MINT na srpskom. Broj učenika sa dobrim znanjima iz ovih oblasti, kao i nastavnika koji bi ga prenosili dramatično je opao u poslednje dve decenije, a poseban problem je broj devojaka među njima. Matematičko znanje nam je sve gore, vrište Australijanci, prestrašeni da u njihovom društvu, mimo kompjutera, uskoro neće biti nikoga da sabere dva i dva.
