Zoom

Ekonomija vrbovog klina – Vujovićeva ostavka i pitanja za budućnost

Siniša Mali je očigledno vešt s parama, o čemu postoje mnogobrojni dokazi, mada bi Mali voleo da ih je manje, odnosno da je manje tih dokaza stiglo do javnosti

Rekonstrukcija i druge slike

Dekonstrukcija vlade

Rekonstrukcije vlade će biti, u to nemajte sumnje, rekonstrukcija je uvek na stolu jer o čemu bi se pričalo kad se već pretresu aktuelne godišnjice iz devedesetih, Bljesak, Dobrovoljačka, i usput rehabilituje Vojislav Šešelj u Hrtkovcima? Ima li bolje teme od rekonstrukcije kad se štamparije zamore od svih diplomatskih i nediplomatskih nota sa Hrvatskom, BiH i Kosovom? Rekonstrukcija vlade je samo još jedan "zadatak" u rijalitiju "Srbija" pošto se slegnu sve psovke i čerupanja što zbog stihova iz radne sveske za peti osnovne što zbog gej slikovnice, a sve to da bi se zataškale kompromitujuće fotografije predstavnika "Srpske liste" na zabavi povodom 18 godina od osnivanja Haradinajeve stranke, na kojoj su se "Acini Srbi" veselili i vino pili sa kosovskom političkom elitom. Jer, lepo reče predsednik, prvo treba da se razreši "kosovski čvor"

Nemačka – Novi antisemitizam

Stara mržnja u novom ruhu

Desničari mrze muslimane. Muslimani mrze Jevreje. Desničari se tiho raduju antisemitskim napadima muslimana, ali pozivaju Jevreje da se priključe njihovoj borbi protiv islamskih izbeglica. Neki predstavnici jevrejske zajednice u Nemačkoj pozivaju Jevreje da za svaki slučaj prikriju svoj identitet, drugi da upravo sada, kada se ređaju antisemitski napadi, prkosno istaknu jevrejske simbole. Ko bi rekao da će u Nemačkoj Jevreji ponovo morati da strepe za svoju bezbednost samo zato što su Jevreji

Na početku karijere

Dugi koraci kratkog filma

U Srbiji se, samo na Fakultetu dramskih umetnosti, godišnje realizuje oko 300 kratkih filmova. Retki među njima stignu do publike

Koncert

Šta ako mašinama uradimo ono što su one uradile nama?

Povodom koncerta njujorškog sastava The Nerve, koji je potčinio tehnologiju u korist stvaralaštva (25. april, Dom omladine Beograda)

Povodom Beldoksa

U traganju za Veljkom Kockarem

Ovogodišnji međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks otvoriće 7. maja domaći naslovi Poslednja avantura Kaktusa Bate i Slatko od Ništa, a slediće ga još 96 filmova u 14 programa i 10 bioskopskih sala. Bio je to povod za priču o filmu Poslednja avantura Kaktusa Bate

Hrvatska pozorišna scena

Devet izabranih

Slika aktuelne pozorišne scene u Zagrebu, kakva je ponuđena na nedavnom "Showcaseu"

Intervju – Kokan Mladenović, reditelj

Opisoarimo se za lepše sutra

"Ako ste detinjstvo proveli na ‘Farmi’, a prvi eksplicitni seksualni čin videli u ‘Zadruzi’, ako u ‘Slagalici’ nikada ne biste povezali Orvela i Velikog brata, ako, uz sve to, vlast u vašoj zemlji čine keramičari, tabletomani i grandomani, teško je da ćete, naprasno i ničim izazvano, sa nekih osamnaest godina poželeti da odete na balet ili u operu, da posetite izložbu, koncert klasične muzike ili ozbiljnu pozorišnu predstavu"

Novi Sad 2021

Kako je to bilo kod vas

Za svaki evro uložen u projekat vratilo se 2,5 evra, povećali smo vidljivost Vroclava na mapi Evrope – detalji su iz iskustava prethodnih gradova Evropskih prestonica kulture

Intervju – Irina Subotić, istoričarka umetnosti

Beograd nije zaslužio da ga pretvore u Las Vegas

"Sada se sa nizom novih spomenika dešava isto što i sa velikim konstrukcijama poput Beograda na vodi. To znači da se grad ubija sudarom palanačkog tradicionalizma i neoliberalne ekonomije. Ko odlučuje kome će se i gde podići spomenik: odlučuje predsednik države. Kao i za spomenik Zoranu Đinđiću, i za spomenik Stefanu Nemanji odluka je doneta jednoglasno – jednim neprikosnovenim glasom"

Svetlanin zeleni kišobran

Pozorište – Kralj Betajnove/Noćna straža

Bez veštačkog disanja

Predstava Milana Neškovića je nesavršen, ali odvažan, čestit, u zadovoljavajućoj meri uspeo pokušaj JDP da u svečanoj prilici bude dostojan vlastitih boljih tradicija

Gradski konkurs, nastavak

Šta je propisano, a šta je urađeno

Podneta krivična prijava protiv gradske sekretarke Ivone Jevtić pokazuje da nezadovoljstvo kulturne javnosti zbog rezultata i načina na koji je sproveden Konkurs Sekretarijata za kulturu za sufinansiranje ima zakonsku osnovu

Kriza srednjeg doba

Problemi sa krštenicom

Periodi tranzicije u nove starosne kategorije i prihvatanje novih uloga kod mnogih ljudi mogu proći lakše i bez većih trzavica, ali isto tako mogu izgledati i kao psihološke krize drugačijeg porekla

Falko (1957–1998)

Brutalni briljantin

Rođeni Bečlija pod umetničkim imenom Falko, jedna je od najvećih pop zvezda Evrope svih vremena, ako ne računamo otcepljenu Englesku. Sa preko 30 miliona prodatih ploča, u vreme kad se to računalo, spada u gigante svetske muzike, mada je njegov rad vezan pre svega za uski deo istorije – osamdesete godine i etabliranje novog doba globalne pop kulture

Opera

Splav operske Meduze

Rastezanje granica – koncept je koji favorizuje upravo održani festival Opera Forward

Poezija i performans

Pesnik se buni protiv poezije

Nedavna izložba Poezija i performans podsetila je na retke eksperimentalne poetske prakse

Gradski konkurs

Prioriteti – jaja, vez i haljine

Na nekompetentnost komisije, aroganciju gradskih vlasti i manipulaciju budžetskim sredstvima reagovali najistaknutiji umetnici, kulturni stvaraoci i udruženja zahtevajući da gradska sekretarka podnese ostavku, a konkurs bude poništen

Kultura sećanja – Leonard Koen u muzeju savremene umetnosti

Budućnost nečije prošlosti

Uticaj lorda Bajrona rokenrola, kuma sumornosti, zen-džentlmena Dalaj Koena i njegovih muza na duh generacija bejbi-bumersa i njihovih X, Y i Z naslednika u godini naših jubileja, to jest pola veka od 1968.

Afera – Kembridž analitika

Šta ti sve Fejsbuk može

Figurativno, Kogan vam je zvonio na interfon nudeći se da vam uradi besplatni i zabavni psihološki pregled, a vi biste ga pustili u ulaz gde je on onda gledao ko gde stanuje, šta kupuje u radnji, s kim se svađa ili voli, manje-više sve ono što u nekoj zajednici "svi znaju". Situacija je za Fejsbuk krajnje ozbiljna. Kompanija je izgubila 60 milijardi dolara vrednosti na berzi, a pojedine velike face pozvale su ljude da izbrišu svoje naloge

Jubilej

Zanos mladosti

Kako je Marija Crnobori preuzela od Branka Pleše prvu izgovorenu reč i kako se Mira Stupica lišila svog karmina, neke su od legendi o stvaranju Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Intervju – profesor Boško Milin, selektor Sterijinog pozorja

Neki novi pisci i nova pozorišta

"Da li sam mogao da pozovem druge predstave? Da, mogao sam, da su bile bolje od ovih koje sam pozvao. Moram da kažem da postoje predstave koje imaju fantastičnu scenografiju i odlične kostime, ali podsetiću: Pozorje je, ipak, festival dramskog teksta"

Novi vlasnik Telenora – Petr Kelner, investitor

Nevidljivi milijarder

Najbogatiji Čeh i investitor Petr Kelner (54) nedavno je postao novi vlasnik Telenora u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Bugarskoj za 2,8 milijardi evra. Njegov investicioni fond PPF grupa, sa sedištem u Holandiji, posluje širom sveta i vredan je skoro 35 milijardi evra. Petr Kelner ne voli da se slika i daje izjave za medije. Koliko je poznato, ne prate ga afere i skandali, što ovog biznismena čini osobenim slučajem među tranzicionim bogatašima, koji su gotovo po pravilu bili upetljani u finansijske malverzacije

Knjiga o filmu 1

Deficitarna roba

Ponovo je objavljena (konačno) Istorija filma Dejvida A. Kuka, kultna knjiga i među najrelevantnijim te vrste na svetu

Potencijal

Stvaranje novca iz vazduha

Kreativne industrije za koje se zalaže Vlada Srbije su dobrodošle i ostvarive, pod uslovom da se umesto poznanstva primenjuje kriterijum znanja, da individualizam zameni konzervativne životne izbore, da se ostvare ravnomernije raspodele...

Muzika

Sve buduće pozornice

Premijere muzičkih dela naših mladih kompozitora nisu uobičajena pojava, pa zato izvođenje Lica Persefone Miše Cvijović treba zabeležiti

Intervju – Dr Andrej Starović, arheolog, Narodni muzej

Hronika balkanskog groblja

Nova istraživanja o praistoriji Balkana zasnovana na genetici čiji su rezultati nedavno objavljeni u prestižnom časopisu "Nature" pokazuju da novi način života i poljoprivrednu revoluciju u Evropu donose tadašnji – migranti