Putopis

Selfi sa Henrijem Murom

Prvi put uživo sa Pikasovim Gospođicama iz Avinjona, oblakoderi na isušenoj močvari, poklonjenje Tarnerovim bojama i svetlosti, i još razno svašta nedavno u Londonu

Intervju – Milčo Mančevski, reditelj

Istina je neverovatnija od mita

"Imao sam situaciju da mi austrijski producent kaže: ‘Znate šta, ovaj vaš scenario nije dovoljno makedonski.’ Postoji tendencija da se filmovi prave tako da odslikavaju kulturu neke zemlje na način koji je neko zamislio. To je defakto rasizam. Zato se ja od samog početka bijem sa producentima, često bude krvi do kolena. Mnogo je lakše prodati egzotiku, ali kako ćeš onda da živiš sa sobom"

Projekat »Novi Sad na vodi«

Naprednjački profit i novosadski potop

Grad i investitori nameravaju da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip, potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. "Vode Vojvodine" su, pojednostavljeno rečeno, ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija "Galens" može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave

Sećanje – Vatroslav Mimica, filmski reditelj (1923–2020)

Poetika opraštanja

Film Banović Strahinja iz 1981. godine još uvek je neprevaziđeno filmsko delo o srednjovekovnoj Srbiji

Moda

Previše je odeće

Da li će odlazak Gotjea sa modne scene uticati na održivi razvoj u modnoj industriji ili je klatno već otišlo u suprotnom smeru

Holivud

And the winner is…

Poslednjih deset godina Američka akademija dodeljuje Oskara isključivo dugometražnim animiranim ostvarenjima iz Diznijeve ili Piksarove fabrike snova

Filmologija

Mapiranje stanja stvari

Premda nema spora da i ova knjiga stoji kao validan i dobrodošao doprinos ovdašnjoj misli o filmu, filmologiji i filmografiji, biće posebno zanimljivo pratiti njen susret sa čitaocima mimo strogo shvaćenih akademskih i esnafskih krugova

Intervju – Jan Fabr, vizuelni umetnik

Savremeni umetnik je marginalan

"Potrebno je mnogo vremena da se postane mladi umetnik. Danas sam mlađi nego kada sam imao trideset ili četrdeset godina. Sa trideset sam bio mator čovek – bio sam veoma ozbiljan jer sam želeo da budem ozbiljno shvaćen kao umetnik; to je ono što čovek želi kad ima trideset godina. Kada imate šezdeset godina kao što ja sada imam, vaše ambicije se više ne vezuju za spoljni svet"

Istorija televizije

Na javnom kanalu

Knjiga sabranih TV kritika, uglavnom dramskog programa, Miodraga Kujundžića svedoči o razvoju jugoslovenske televizije, ali i o ovdašnjem ukusu

Jubilej

Kako je Srbija dobila operu

Pre sto godina u Beogradu je osnovana Opera Narodnog pozorišta. Građanstvo, čije je muzičko iskustvo te vrste vidno zaostajalo za svetom, dočekalo ju je sa oduševljenjem

Inspiracija

Po istinitom događaju

Kad su to i autori i producenti, a i publika, počeli da teže uverljivosti koja se više ne bazira na veštini pripovedanja, na scenarističkim, rediteljskim i glumačkim umećima, odnosno, da li je stvarni život postao toliko vredan da je dobio primat nad izmišljenim pričama

Pop fenomeni

Bili, Lana i čulne istine

Ovogodišnja dodela Gremi nagrada nedvosmisleno je potvrdila: najveće nove pop zvezde su žene koje su istovremeno i autori svoje muzike. Pre svih Bili Ajliš, koja je dobila sve što se moglo dobiti, ali i Lana Del Rej, koja nije dobila ništa, ali je napravila jedan od najboljih albuma godine. Da li je ponovo došlo vreme u kome se važni umetnički i društveni pomaci dešavaju na top listama

Intervju – Duško Vujošević

Nisam se dao pasjim sinovima

Luksuz je danas imati stav i ponos, a porez na luksuz sam platio, pre svega, u zdravlju. Ali ne smatram se žrtvom. Od gnjide može da postane samo vaš, bez obzira kakve su okolnosti u kojima se razvija, a nekom sokolu možete potkresati krila, ali će ostati soko. Čovek u težim okolnostima pokaže karakter i pokaže koja mu je "tačka topljenja". Celokupni život, geni koje nosiš, porodica, sve to razvije sistem vrednosti u čoveku. Znam koliko me je koštalo moje ponašanje i ne smatram da sam izgubio rat. Izgubio sam bitku jer sam je vodio sa čovekom koji ima sve pozicije moći i koji je porobio sve instrumente vlasti. Takva bitka nije mogla da se dobije, niti se tu radilo o budalastoj proceni da može. Ali je morala da se vodi. Znam da me je koštala, međutim, znam i koliko bi me koštalo da je nisam vodio

Intervju – Ognjenka Lakićević, pesnikinja i muzičarka (Autopark)

Biti srećan mali gubitnik

"Ne verujem da je iko ko je odrastao devedesetih izbegao da ponese određenu vrstu traume zbog stvari koje su se dešavale, samo zavisi kako se odnosio prema njoj. Čovek se prilagodi na svašta, nije to problem. Problem je šta se dešava u čoveku kad živi takav život koji ga menja na ćelijskom nivou"

Muzej savremene umetnosti

Direktor kao simptom

Država ovde ne postoji da garantuje primenu zakona i društvenog dogovora, već da legalizuje prisvajanje i zloupotrebu javnih resursa, MSU je samo jedan od njih

Premijere (i obnove) – Lažljivica i Art

Dve igre na sigurno

Atelje 212 izašao je pred publiku s predstavom koju je publika volela i voleće je opet, i s glumicama koje igraju onako kako publika voli

Provetravanje

Direktori nisu kul

Jedan portal objavljuje fotografiju postavljanja pločica u kupatilu, uz naslov da je KERAMIČAR postavljen za direktora muzeja... Pa, nema nikakve veze što je Viktor Kiš keramiku diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Za sve nas koji nismo kustosi, ali – možemo da pogledamo, slika govori hiljadu reči

Obrazovanje

Knjige koje deca vole

Prema rezultatima poslednjeg PISA testiranja 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno je nepismeno. Javnost se zabrinula zbog posledica ove pojave, zbog vidnog osiromašenja jezičkih, emotivnih i kritičkih kapaciteta učenika, a o njenom uzroku – krizi čitanja, koja počinje u osnovnoj školi – retko se govori

Prevodi

Kako čitati Euripida ako ne govorite starogrčki

Vest da su komedije Žorža Fejdoa tek nedavno prvi put štampane na srpskom jeziku, o čemu smo pisali u prošlom broju, opravdano je istaknuta. Naime, spisak važnih knjiga koje je nemoguće čitati na savremenom srpskom jeziku zapanjujuće je dugačak. Tekst koji sledi ilustruje tu činjenicu

Dometi verske nastave

Čekajući promenu

Prisustvo verske nastave u školama doživljeno je kao političko, a ne kao obrazovno pitanje. Zašto? Šta zapravo hoćemo od verske nastave

Arheologija sećanja

Neko koga i ima i nema

Ako se kojim slučajem pomene ime Lujo Davičo nezavisno od osnovne i srednje baletske škole u Beogradu, koja je po njemu nazvana, malo ko će znati o kome se govori. Zato je nedavno objavljena knjiga Saše Brajović Lujo Davičo, fragmenti života (izdavač Clio) doživljena kao priča o nepoznatom

Rat Telekoma protiv Junajted grupe

Bitka za državni i politički monopol

Naprednjačka Srbija je kao pit-bul terijer: kada zagrize, ne pušta dok ne dobije ono što je naumila da dobije. A hoće sve! Kada im drugi metodi "pripitomljavanja" N1 nisu pošli za rukom, ona se odlučila na meru koja predstavlja svojevrsni prelazak sa reči na dela: počela je da ostvaruje pretnje i pokazuje svoju moć. Ne samo da neemitovanjem programa nanosi štetu Junajted grupi (i građanima) već, paralelno sa tim, sprovodi veoma žestoku, agresivnu kampanju – plaćenu dakako novcem građana – kojom pokušava da poveća svoj udeo na tržištu kablovskih operatera

Serija »Besa«

Međunarodni rimejk

Popularna domaća serija "Besa" prva je srpska serija prema čijoj priči se snima adaptacija za strano tržište. "Besa" se tako pridružila krugu popularnih svetskih serija koje su svojim kvalitetom prevazišle lokalne granice u kojima su nastale

Srbija 2030 – koji je naš put

Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti

Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030 – koji je naš put?" Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo

Strip

Poraz ne postoji

Kako je 1970. godine tada neafirmisani čileanski režiser i umetnik Alehandro Hodorovski pokrenuo ponoćni film, i zašto se na nastavak El Topa čekalo pola veka

Filmologija

Kako ekranizovati traumu

Vesna Perić: "Trauma i postjugoslovenski film: Narativne strategije"; Filmski centar Srbije 2019.

Otkriće

Volite li komponovano pozorište

Nova scenska forma nastala iz želje da se dramska radnja učini tečnom poput muzike, a da se pozorišnim događajima obezbedi uzbudljivost i energija koncerata