U naletu pravedničkog ili kakvog god besa rušenje spomenika ne doprinosi ničemu dobrom. Ono ne doprinosi sučeljavanju sa neprijatnom prošlošću i njenom prevazilaženju, naprotiv, rušenjem spomenika ona se samo gura pod tepih. Da li bi trebalo da se minira Akropolj zato što su tvorci naše današnje demokratije u antičko doba držali robove
Švedska autorka je sa svojim sagovornicima iz Austrije, Mađarske i Rumunije tražila odgovore na bezbrojne političke i kulturne kontroverze našeg dela Evrope
"Klasična muzika je nezaobilazan, divan proizvod zapadnoevropske kulture, ali nije ni bolja ni vrednija od kineske opere, korzikanske polifonije ili džeza. Naše akademske sredine još uvek u svojim programima većinom obrađuju klasičnu zapadnoevropsku muziku kao jedinu muziku vrednu studiranja. Ali, ideja o njenoj globalnoj superiornosti zapravo je kolonijalna"
"... Kać, selo moje malo postoji samo još u ovoj knjizi i u snovima i sećanjima moje generacije. Njega tamo više nema. Ima neko drugo selo, veće i lepše, ali nije moje" (Đorđe Randelj, Patetična simfonija detinjstva, Prometej)
Retki su istinski kreatori scenskih svetova. Igor je bio taj. Sa otvorenim porama hipersenzibilnosti, kroz koje se pušta ono najdragocenije što nosiš u sebi, i u svesti i u podsvesti, a kroz koje, povratno, ulazi svom silinom i lepota i ružnoća Sveta
Njegovo viteško poimanje temeljnih ljudskih vrednosti i branjenje tih vrednosti bez zadrške delovalo je kao da stiže iz drugog vremena, usred močvare despotizma, korupcije, mafijaštva i, na duge staze, možda najgoreg od svega: pošasti mediokritetstva i pristajanja na kompromise
"Koliko je sada ljudi sposobno da odbije da fotografiše svoj glasački listić na kome su zaokružili Aleksandra Vučića? Koliko će ljudi, pored ovih koji neće izaći na izbore, odbiti da glasa za njega? Da li postoje ljudi koji još uvek drže do sebe? Da li još uvek postoji samopoštovanje? Da li još uvek postoji dignitet? Ovaj režim je jako mnogo uradio na ponižavanju ljudi"
"Ovde važi savet: bavi se teorijom kosmosa, metafizikom, višim pitanjima, samo ne talasaj o događajima oko tebe – i to je uslov napretka na društvenoj lestvici"
Beograđanin je Njegoš iako u Srbiji nikada nije bio. Beograđani su Andrić, Crnjanski, Selimović i partizan Ćopić. Beograđanin je Sarajlija Meho, musliman, koji na kiši sedi sam, sa rakijom, da budan sanja svoj san o komunizmu spram kog trezvena trgovačka preduzimljivost njegovog rođaka i brige svakodnevnog porodičnog života izgledaju kao besciljno ljudsko vrzmanje
Sa Vesnom Golubović čiji radovi traju koliko i izložba, o Njujorku, Kitu Haringu, domovini...
"Problem je kako da ovaj projekat prepoznaju državne institucije. Što se Crkve tiče, podrška ne postoji, naravno izuzev nekih pojedinaca. Nažalost, postoje suptilni pokušaji sprečavanja projekta. Prošle godine je to bio jedini projekat Biblijskog instituta koji je odbila Kancelarija za veru pri Ministarstvu pravde. Objašnjenje (usmeno) bilo je da blokira neko iz Crkve"
Ko je i zašto oteo i zatočio celokupan "kulturnjački" program RTS-a, da li ga je u međuvremenu ubio ili ima šanse da ga pusti na slobodu, i hoćemo li ga uopšte prepoznati kada i ako se to jednom dogodi
"Narod i publika u tolikoj je meri oprostačen da u đavolku vidi zabavljača, a ne uzroka svog ponižavanja i spuštanja na najniže civilizacijske nivoe. Taj đavolak ispunjava ispražnjeni duhovni život slojeva koji čine narod. Ne krivim te duhovno unakažene ljude, žao mi ih je i smatram ih nedužnim i oštećenim, na nekom zamišljenom sudu pravde dobili bi oslobađajuću presudu"
Predlog za osnivanje Fonda za kulturu, koji je nedavno upućen Ani Brnabić, jedan je od načina koji bi smanjili probleme u kriznim situacijama
Suptilnost i senzualnost Hristovih instalacija kao da su u suprotnosti sa gigantskim razmerama i naporom koji je uložen u svaki od ovih poduhvata. I upravo je ta fragilna monumentalnost jedna od osnovnih karakteristika njegove umetnosti. Jedan deo te fragilnosti je materijalistički aspekt samih svojstava tkanine, dok je drugi složeni odnos prema vremenu. Njegovi radovi su temporalni, efemerni; Žan-Klod i Hristo su ih sami jednom opisali kao dugu – njena trenutna prolaznost je ono što je čini predivnom
O glumici čiji je film zabranjen zbog scena u kojima je obnažena, koja se udavala šest puta i postala izumiteljka, izložba "Lady Bluetooth: Hedy Lamarr" u Jevrejskom muzeju u Beču
Ako ste se ikad pitali šta je bilo sa Johnom Lydonom posle Sex Pistolsa – napravio je još jedno remek-delo, podvlačeći crtu ispod new wave iskustva, lansirajući post-punk zvuk i negirajući same osnove društva
"Na moju odluku da odustanem od bojkota najviše su uticali navijači koji su u mojoj ulici pravili bakljadu, bacali topovske udare. Upadali su u stan penzionerke, dali joj paket ulja i brašna i sa njenog prozora bacali baklje na moju terasu. Ukoliko sad ne izađemo na izbore, šta je sledeće što će nam se desiti? Da uđu još i u naše spavaće sobe"
"Sada je sa ovih 100 evra potpuno eliminisana potreba da se ide po kućama, da se broje sigurni glasovi, da se nudi pelinkovac i ‘crvena’. I onda neko kaže da hoće na takve izbore. Zar zaista hoćete na izbore na kojima će svi bilbordi, ali bukvalno svi, od Horgoša do Vranja, biti njegovi? Na izbore na kojima će 97 odsto vremena na svim televizijama biti njegovo? Ona tri odsto podeliće trabant opozicija i oni koji pristanu na izbore. To je ono čemu težite? Njihov odgovor na to obično bude: bolje išta nego ništa. Nije tačno, često je bolje ništa od tog ponižavajućeg i bednog išta"
"Televizija Pink je mesto sa koga se predsednik i vladini funkcioneri obraćaju građanima, na toj televiziji se saopštavaju najvažnije državne odluke i u redovnom, a tako je bilo i u vanrednom stanju"
Osobeno dete bruklinskog asfalta, veliki glumac svetske kinematografije, Harvi Kajtel nekoliko puta je boravio u Beogradu – u feljtonu Srbija i Sjedinjene Američke Države, dve zemlje jedna kultura, koji objavljuju magazin Vitraž i "Vreme"
Kao pokazatelj kojim pravcem će ubuduće krenuti muzika, ovaj komad primenjene audio-umetnosti ne samo da je uspešno preživeo, nego danas zvuči jednako futuristički kao i u godini pojavljivanja, zahvaljujući svežem minimalizmu i proročkoj analizi stanja u koje je svet tad upao, da se do danas ne izvadi. Što samo znači da našim mukama još nije došao kraj
Davić je bio jedan od onih reditelja i umetnika koji su imali talenat da među prvima prepoznaju ko je ili šta se krije iza senke. Instinktivno naslućujući velike društvene promene, Davić svoje dokumentarne filmove usmerava ka toj zloslutnoj senci u kojoj prepoznaje dvoglavu (nacional-socijalističku) aždaju
Mada ih u faktografskom smislu spaja tek hronološka bliskost po pitanju dolaska pred publiku, ova dva vrlo dobra filmska ostvarenja ipak stižu i do tačke zajedničkog sadržatelja; to je svakako ta podvojenost, taj prikaz višekrakih identiteta, od čega se ne može tek tako uteći
"Strah u pomoć priziva metafiziku. U ovom trenutku izgradio bih institut za proučavanje straha i načina distanciranja od njega. Još jednom bih ponovio: molim sve one koji upravljaju krizom da prestanu sa ratnom terminologijom. Mislim da ne tražim puno"
Odvažni istraživački novinar "Vremena" došao je ekskluzivno u posed punog, detaljno razrađenog transkripta tajne strategije javnog gradskog prevoza u vreme pandemije, ploda udruženog delovanja doktora i spin-doktora
Jelica Novaković iz Beograda i Sven Peters iz Antverpena pišu knjigu o ovim danima, kad virus korona šeta svetom. Ne znaju da li će je završiti niti objaviti zato što, kažu, to ne zavisi od njih. Trenutni cilj im je da pisanjem prebrode život u izolaciji, a namera im je da ostave svedočenje za privatnu istoriju sveta. Pre ove knjige, Jelica Novaković i Sven Peters su objavili Kafanski tribunal i Posledice jednog pucnja o tradiciji kafanskog života u Srbiji i o početku Prvog svetskog rata, obe u izdanju kuće Clio. Jelica Novaković je profesor i osnivač srpske nederlandistike u Beogradu, dobila je nekoliko nagrada za prevode i publicistiku, a 1999. njen dnevnik bombardovanja Blago onom ko rano poludi, objavljen u Belgiji i Holandiji, dobio je nagradu flamanskog PEN-a. Sven Peters je profesor nizozemskog u Antverpenu, urednik je bloga o publikacijama na balkanske teme, i živeo je u Beogradu. Za "Vreme" su napisali svoje utiske o danima pandemije.
