Đorđe Pisarev: Velika očekivanja, režija Dušan Mamula, Srpsko narodno pozorište; Saša Radonjić: Čaj sa Kublaj-kanom, adaptacija i dramaturgija Aleksandar Milosavljević, produkcija "Upalimo reflektore", podrška Bitef teatar
"Miša Vasić me je jednog dana, početkom 1990. godine, obavestio da se osniva prvi privatni nedeljnik u Jugoslaviji i da bi bilo lepo da se pridružim. Rekla sam dobro, dobro, ali prvo idem Transsibirskom železnicom u Kinu, gde sam ostala dva meseca"
O Inspektoru Džordžu Džentliju, ne tako novoj seriji koja se upravo prikazuje, i o njenom neuobičajenom glavnom liku
"Smatram da je za Srbiju najbolje rešenje da se regulatorno telo REM i pravni akti na osnovu kojih ono radi ukinu; da se zajedno sa RATEL-om osnuje novo nezavisno regulatorno telo u čiju nadležnost bi spadala sva prava"
Šta je Balašević radio od samog početka? Ono što i svaki pravi pesnik: stvarao je svetove. Izmišljene, a nama sasvim prepoznatljive, zapravo intimne. A u tim je svetovima stvarao ljude, sudbine, priče koje nisu ličile ni na koje druge, mada naizgled ničega "ekstravagantnog" u njima nije bilo. Nije li, da oprosti vaša osetljivost na odveć preuzetnom poređenju, i Čehov radio isto tako?
Kada autoritarna država odluči da nešto uradi, nema te procedure ili "struke" koja je može sprečiti u realizaciji. Negde gore je doneta odluka da Dara iz Jasenovca ima biti kandidat Srbije za Oskara za najbolji strani film, pa se tako i desilo. Kakva sad pravila kada je stradanje u pitanju! Kada je film, za mnoge očekivano, ispao iz trke za Oskara, režiser Antonijević je konstatovao otprilike da je u pitanju antisrpska zavera i da "na Zapadu nema ništa novo"
Zlo ne treba ostaviti ukopano pod peskom, njegovo zlokobno dejstvo nestaće tek kada se iznese na svetlost dana. To omogućava odavno izglasan Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište" – samo još da počne da se primenjuje
Najavljena ekranizacija scenarija Stenlija Kjubrika pronađenog nakon njegove smrti, smanjiće spisak filmova čija scenarija nedvosmisleno nagoveštavaju da bi ih kinematografija upamtila – samo da su snimljeni
Monografija Andrijane Ružić o oskarovcu Mihaelu Dudoku de Vitu, majstoru animacije
Zoran Popnovakov, Aleksandar Tepić: Priče iz poštanske torbe, Dotkom – Nepolitikin zabavnik, Novi Sad 2020, 155 str.
Povodom 40 godina izdavanja kompilacije Paket aranžman, objavljujemo redak dokument – dosad nepoznatu, anonimnu recenziju izašlu u malo poznatom fanzinu "Raison d’être", koji je tog februara 1981. u svega pet primeraka umnožila istoimena beogradska grupa (poslednji poznat sačuvan je u kolekciji Dejana Anastasijevića)
"Naš cilj prilikom rada na ovom projektu nije bio da nam neko veruje, već da predstavimo istorijske pisane i druge materijalne izvore koji nesumnjivo svedoče o tome da su navedena kulturna dobra neotuđiv deo srpskog kulturnog nasleđa"
Pokušaj da doprinesemo napuštanju nekih ustaljenih a pogrešnih uverenja i da promovišemo pomalo zaboravljeni princip po kome je istinito uvek bolje od lažnog
Ovo je recept kako da te primeti muzički svet u inostranstvu iako živiš u Boru, i da sve to uradiš sam
Havijer Serkas: Kralj senki;
Arhipelag, Beograd 2020, prevod Biljana Isailović
Savo Stijepović: Prekrasne ruševine; Dereta, 2020
"Pošto smo se mi, mladi kulturni radnici, okupljali na nezavisnoj, levo orijentisanoj sceni, principi Sonjine priče su postali nešto što moramo ponovo da naučimo. To su: solidarnost, samoorganizacija, socijalna pravda, internacionalizam, antiimperijalizam… Tada je Marta odlučila da napravimo film"
Šta biva kad odrasli i obrazovani ljudi ne razumeju ili ne žele da razumeju ništa o odnosu stvarnog i izmišljenog u umetničkom delu?
Prvog februara, pre sto godina, pokrenut je časopis "Zenit", najvažnije jugoslovensko avangardno glasilo. Tim povodom u beogradskom prostoru galerije "Rima" otvorena je dokumentarna izložba, a očekuje se i objavljivanje zbornika Sto godina časopisa Zenit u izdanju ove galerije i Instituta za književnost i umetnost u kome su radovi 35 autora iz zemlje, regiona i inostranstva sa novim interpretacijama i saznanjima o "Zenitu". Jedan od njih, profesor Jovan Čekić, bavio se kontekstom u kome je ovaj časopis nastao
"Nikako ne bismo mogli reći da je demokratsko društvo pelcovano protiv cenzure. Ona je tu, samo je manje vidljiva. Spinovanje, manipulacija javnog mnjenja, metodi postistinske demokratije sad su na snazi, dok su ogoljeni inkvizitorski postali prevaziđeni, pasé"
Advokat oštećenih Denis Bećirić kaže za "Vreme" da su neki od detalja koji su se pojavili u medijima zaista tačni, ali da ima i izmišljenih: "Par detalja koje sam pročitao u nekim od tekstova zaista jeste bio izmišljen. Da li je to urađeno namerno da ne izgleda kao da im je neko dostavio zapisnike ili zbog senzacionalizma, ne znam." Bećirić dodaje da informacije koje ne bi trebalo otkrivati, ipak na neki način dolaze do tabloida, ali i da mu se, dok je bio istražni sudija, dešavalo da sopstveni predmet ne prepozna kad čita o njemu u nekim novinama
Jedan od najslavnijih pikarskih romana 17. veka, Životopis lupeža, dobio je nastavak u formi stripa skoro 400 godina nakon što je napisan
O Veri Mančik i drugim šahistkinjama koje su kroz istoriju pobeđivale svoje muške kolege i postizale velike rezultate, kao podsećanje da bi potencijal ženskog šaha trebalo bolje iskoristiti
Komika i tragika, hedonizam i stoicizam, askeza i užitak, život i teatar, serioznost i provokacija – činjenica da je sve te krajnosti dohvatao jednakom lakoćom čine ga antimodernistom u značenju koje tom pojmu daje Antoan Kompanjon: modernista koji nije konformista moderniteta, nego ga kritički sagledava, mada mu suštinski pripada
