Elektronsko izdavaštvo je sadašnjost

Najstariji i najtiražniji elektronski književni časopis „Balkanski književni glasnik“ u novom broju predstavlja žensku dramu Balkana. „Želeli smo da skrenemo pažnju da su poslednjih godina najnagrađivanije dramske tekstove upravo pisale autorke. To, mogućno, nije primećeno“, objašnjava Dušan Gojkov, osnivač i glavni i odgovorni urednik ovog glasila.

„Balkanski književni glasnik“ je osnovan 1999. godine sa regionalnim uredništvima u Beogradu, Sremskim Karlovcima, Prištini, Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, Ulcinju, Sofiji i Solunu, i centralnom redakcijom u Starom Slankamenu. U vreme osnivanja, ističe Gojkov, kulturni prostor zemlje počeo je da se raspada. „Niti smo mi znali šta rade drugi oko nas, niti su oni znali šta se kod nas dešava. A to nije smelo da se dozvoli. Balkanski književni glasnik je popunio tu rupu. Naše, balkanske umetnosti imaju jedan specifičan bouquet, slične, ako ne i iste tokove, iste načine… Tokove i načine često nerazumljive ljudima koji potiču iz drugih kulturnih sredina. Naravno da pod ‘balkanskim’ mislim na sve južnoslovenske književnosti, kao i na grčku, albansku, romsku, rusinsku, slovačku, cincarsku književnost, uz dodatak rumunske, južnomađarske, turske… Radi se o jednom veoma karakterističnom mentalitetu koji evidentno povezuje pisce sa ovih prostora. I ne samo pisce.“

Da se pojavio novi književni časopis, brzo se pročulo: od par stotina pregleda nultog broja časopisa, nakon tri meseca bilo ih je nekoliko hiljada, a sad ih je u proseku oko pedeset hiljada mesečno. Do sada je objavljeno 46 brojeva, svaki na oko 500 stranica, a u njima su radovi 7514 autora. „Veliki tiraž je na izvestan način i shvatljiv: BKG se trudi da uvek predstavi nove pisce, ili već poznate sa novim tekstovima, i tako prati i informiše o tokovima savremene balkanske literature i predstavlja je i okruženju i svetu“, objašnjava Dušan Gojkov. Na primeru aktuelnog izdanja to izgleda ovako:

Prolog u izbor ženske savremene drame Balkanskog književnog glasnika su studije Divne Stojanov o dramskim spisateljicama u Srbiji u međuratnom periodu, i dr Marine M. Milivojević Mađarev o prvim autorkama na Sterijinom pozorju, a sledi mu osam tekstova. Plodna voda Marine Vujčić je o majčinstvu, o dubinama, skrivenostima ličnog, o večitom, o vodi kao začetku života i njegovom močvarnom kraju. Plodna voda je dobila prvu nagradu Ministarstva kulture Hrvatske „Marin Držić“ za prošlu godinu. Terapeut, dramski tekst renomirane bugarske pesnikinje i prozne spisateljice Elene Aleksijeve priča o ljudima očima njihovih kućnih ljubimaca. Mirjana Medojević, crnogorska dramska spisateljica koja živi i radi u Sloveniji, tekstom Uspavani (koautorstvo sa Ilijom Đurovićem) postavlja didaskaliju u središte dramskog zbivanja dajući joj ulogu protagoniste, priča o migrantima Evrope i javi sadašnjice. Maja Gal Štromar je u monodrami Preživela prenela izgubljeni govor Amelije Erhart u slikama svog života koje je ova američka pionirka avijacije preživljavala u svojim poslednjim trenucima. Šta prvo niče kad zemlja izgori pita Fjola Hoxha, Albanka iz Prizrena koja živi u Helsinkiju, u duodrami o životnim pitanjima poput – da li je potreba da se bude majka biološki instinkt, zašto rađati decu u ovakvom svetu. Kako se izboriti sa posledicama preživljenog rata – pita Monika Herceg kroz likove bake, majke i ćerke u drami Gdje se kupuju nježnosti koja se ovog januara igra u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. Slonovi je još jedan tekst Monike Herceg koji objavljujemo. Porodica i njen očaj, i očaj svakog u njoj. Šta je ko od njih mogao da bude a šta je sad. Mina Ćirić, Galina Maksimović, Neda Gojković i Maša Radić, najmlađe autorke ovog pregleda Savremene ženske drame Balkana, u četvorodelnoj drami … I ostali pričaju o pojedincima koji su manjina zato što nisu isti kao oni s kojima žive. Njihova drama … I ostali takmičila se na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 2018. godine i osvojila dve glumačke nagrade.

„Napominjem: za sve ove godine, nijedan autor nije dobio honorar. Shodno tome, i svi sadržaji ‘Balkanskog književnog glasnika’ su besplatni. Uvek su bili, uvek će biti“, kaže Gojkov i dodaje da svi znaju koliko je on, lično, konzervativna osoba. „I zato naravno da više volim štampanu knjigu u ruci nego da čitam sa ekrana mobilnog telefona, tableta, računara, kindla… Ali, svestan sam da je elektronsko izdavaštvo – ne budućnost, već sadašnjost“, što dokazuje i interesovanje za ovo najnovije, četrdeset šesto izdanje „Balkanskog književnog glasnika“.