“Kada detetu predstavite evoluciju, Darvina, izložite ga činjenicama, smanjujete mogućnost da bude religiozan a radite na njegovom samostalnom promišljanju. Gde nema religioznosti, ima više nauke. U ime nauke nismo stradali, ali su sa bogovima uvek neke nevolje”
Kompanija koja je bila zadužena za reklamnu kampanju nije računala na oštro oko gledaoca. Ministarka turizma Italije Danijela Santanče nije oklevala da svoje sunarodnike koji su kritikovali spot nazove - snobovima.
Decenijama je Beogradski sajam predstavljao ponos grada kome su se divile vodeće arhitekte Evrope. Nove najave da će i on morati da se uklanja zbog širenja Beograda na vodi ne ostavlja nikog ravnodušnim. Da li je ideja o premeštanju u Surčin kraj Nacionalnog stadiona dobro rešenje ili ne?
Godišnji izveštaj o stanju u domaćoj gejming industriji koji kreira i objavljuje Asocijacija industrije video igara Srbije (SG) pokazuje kontinuiran i stabilan rast domaćeg tržišta video igara. Nedostaju obrazovni programi na državnim fakultetima za nove talente
Start trke 36. Beogradskog maratona je u 09.00 časova na raskrsnici Bulevara kralja Aleksandra i Resavske. U trci zadovoljstva, polumaratonu i punom maratonu očekuje se više od 10.000 učesnika
Za samo dve nedelje niški srednjoškolci prikupili su 26.100 potpisa podrške
Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ piše da veliki broj Rusa u Beogradu donosi promene u gradu, ponovo. Ruska intelektualna elita je između dva svetska rata dala veliki dopirnos srpskoj arhitekturi, nauci, ali i noćnom životu. Danas njihovim stopama idu takozvani ekonomski i politički nomadi koji na svoj način od Beograda prave dom
Vraćajući se avionom iz Soluna 8. oktobra 2000, dok smo uspinjući se preletali Pelagoniju, uhvatio me snažan panični napad i držao sve do sletanja na Surčin. Raspao sam se. Iako je naoko sve bilo gotovo, ono što ostaje je mentalitet sredine koji se najteže menja i u kojoj se treba izboriti za podizanje svesti kako ličnim primerom tako i udruživanjem i zajedničkim aktivnostima na poboljšanju uslova života i rada. Što je baza opstanka. Život dostojan čoveka. Ali da se razumemo, laknulo mi je. Jedno sranje manje. Otišao sam kući i odveo ćerku u parkić
Osnovna škola „Đura Jakšić“ na Kanarevom brdu u Beogradu pravo niotkuda postala je tema nedelje u Srbiji posle vesti koja je mnoge roditelje, uostalom i celokupnu javnost - zaprepastila
Na protinu besedu, da ne treba stavljati pojedinca ispred manifestacije, novinar uze pita da ima slučajevi da Pojedinac vodi sa sobom one koji ga dočekuju, na šta pop odgovori, nemojte me zbunjivate
Vraćajući se avionom iz Soluna 8. oktobra 2000, dok smo uspinjući se preletali Pelagoniju, uhvatio me snažan panični napad i držao sve do sletanja na Surčin. Raspao sam se. Iako je naoko sve bilo gotovo, ono što ostaje je mentalitet sredine koji se najteže menja i u kojoj se treba izboriti za podizanje svesti kako ličnim primerom tako i udruživanjem i zajedničkim aktivnostima na poboljšanju uslova života i rada. Što je baza opstanka. Život dostojan čoveka. Ali da se razumemo, laknulo mi je. Jedno sranje manje. Otišao sam kući i odveo ćerku u parkić
Teško je setiti se 2000. godine, jer niko ne voli da se seća ružnih događaja. I ja sam ih brzo zaboravio. Ponekad nisam siguran da li su se uopšte desili. A onda me neka fotografija, pesma ili snimak, neka godišnjica podseti da jesu. I pitam se kako je moguće. Danas, taj apsurd, taj tragikomičan kadar izgleda toliko groteskno i perverzno da ne bi prošao čak ni kod nadrealista. A mi smo u to verovali. Kako je moguće da smo sve to živeli, da niko nije imao snage i plan da to zaustavi? Danas, kada se sve to ponavlja, blizu nas, mislim da nas istorija ništa nije naučila. Ništa mi nismo naučili iz prošlosti i sve može opet da se ponovi. Sada, ovde i odmah
Kunijoši, prvi japanski karikaturista, jedan je od najistaknutijih ukijo-e umetnika 19. veka. Zvali su ga Ratnička Grafika, zato što je crtao istetovirane heroje. Voleo je mačke i bio je iskren čovek
Vajarka Julijana Kiš o vremenu studentskih demonstracija u Beogradu 1968. kad je milicija u zgradi Akademije tukla “sve što liči na čoveka” pa i Veneru od gipsa, i o umetnicima s kojima se družila, a koji su obeležili epohu punu mirisa duvanskog dima, vinjaka i genijalnosti
“Ono što najviše volim kod nas i naših odnosa unutar benda jeste to što nema nekog stereotipnog definisanja i karakterisanja prema rodu i polu. Doprinosi i uticaji su često složeniji i ne bih baš tačno znao da odredim koji je čiji doprinos. Raduje me što je s vremenom sve manje egzotizacije pozicije žene u bendu, gde je neko u publici srećan samo da vidi ženu sa gitarom”
Nemanja Mitrović: Nekoliko definitiva o infinitivu Most Art, Beograd, 2023.
Kako se možemo sećati nečega što se dogodilo pre nas? Na šta mislimo kada kažemo Jugoslavija? Da li je to postao pojam u koji svako učitava svoju fantaziju o lepšoj prošlosti? Šta bajka o Jugoslaviji govori o našem odnosu prema sadašnjosti u kojoj živimo
U nedelji pred Uskrs Seviljom odzvanjaju zvuci limene muzike i doboša iz verskih procesija, mešaju se mirisi tamjana, pomorandžinog cveta i konjske balege koju za sobom ostavljaju na stotine zaprega koje kruže centrom grada
“Meni je, priznajem, potpuno neshvatljivo – ko god da se prepozna – da preživeli akteri scene o kojoj govorimo ćutke posmatraju urbanističku destrukciju i iživljavanje koje se nad Novim Sadom već duže vreme sprovodi. Naočigled ‘uglednih zvanica’ ubrzano se devastira grad u kom žive – njegov urbani duh, priroda – dok oni, volterovski kazano, obrađuju vlastiti vrt”
Postalo je dovoljno da neki roditelj proceni da je neko književno ili umetničko delo nepodobno, pa da se ono ukloni ili prepravi. Najnoviji primeri su Ana Frank, Agata Kristi i Mikelanđelov David
Kada Arudž Aftab zapeva svojim vanvremenskim glasom, toliko senzualnim, višedimenzionalnim i oslobođenim svake sputanosti – izazivajući u vama pometnju do srži – onda dalja objašnjenja više i nisu potrebna
Dva novija odlična dokumentarna biografska filma dugog metra govore i o neposlušnosti kao prirodnom i u biti nepokorivom porivu, s tim da prvi u žiži ima veoma glasnu i nedvosmislenu neposlušnost, dok se drugi bavi iznuđenom tišinom
Komentar na tekst “Selena” Vase Pavkovića (“Vreme” br. 1678, 2. mart 2023.)
O revolucijama uvek svedočimo iz potonje perspektive i ne možemo reći da li se i danas događaju pokreti koji će stotinama i hiljadama godina u budućnosti biti shvaćeni kao prelomni. Savremenici velikih mislilaca, propovednika i filozofa 5. veka pre nove ere zapravo o većini njih nisu mislili blagonaklono, a retko su primećivali išta revolucionarno u njihovim idejama. Danas vidimo kako je na njima izgrađen moderni svet. Ako se pomerimo bliže u prošlost, primetićemo iste procese. Revolucije možda živimo, ali ih prepoznajemo tek kad odavno utihnu
Astronom Zoran Knežević izabran je danas za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. On je dobio 75 glasova, a njegov protivkandidat, kompozitor Svetislav Božić, 33 glasa. SANU hoće da vodi „u duhu poverenja i uvažanja“ i da obezbedi „kontinuiet sa tradicijom koju baštini“
Malo iznad tla - Srđan Karanović o svojim filmovima; razgovarao i priredio Stefan Arsenijević; Filmski centar Srbije
