Kada Arudž Aftab zapeva svojim vanvremenskim glasom, toliko senzualnim, višedimenzionalnim i oslobođenim svake sputanosti – izazivajući u vama pometnju do srži – onda dalja objašnjenja više i nisu potrebna
Dva novija odlična dokumentarna biografska filma dugog metra govore i o neposlušnosti kao prirodnom i u biti nepokorivom porivu, s tim da prvi u žiži ima veoma glasnu i nedvosmislenu neposlušnost, dok se drugi bavi iznuđenom tišinom
Komentar na tekst “Selena” Vase Pavkovića (“Vreme” br. 1678, 2. mart 2023.)
O revolucijama uvek svedočimo iz potonje perspektive i ne možemo reći da li se i danas događaju pokreti koji će stotinama i hiljadama godina u budućnosti biti shvaćeni kao prelomni. Savremenici velikih mislilaca, propovednika i filozofa 5. veka pre nove ere zapravo o većini njih nisu mislili blagonaklono, a retko su primećivali išta revolucionarno u njihovim idejama. Danas vidimo kako je na njima izgrađen moderni svet. Ako se pomerimo bliže u prošlost, primetićemo iste procese. Revolucije možda živimo, ali ih prepoznajemo tek kad odavno utihnu
Astronom Zoran Knežević izabran je danas za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. On je dobio 75 glasova, a njegov protivkandidat, kompozitor Svetislav Božić, 33 glasa. SANU hoće da vodi „u duhu poverenja i uvažanja“ i da obezbedi „kontinuiet sa tradicijom koju baštini“
Malo iznad tla - Srđan Karanović o svojim filmovima; razgovarao i priredio Stefan Arsenijević; Filmski centar Srbije
“Koncept zajedničkog rada možemo pratiti kroz čitav dvadeseti vek, to je kreativnost koju podstiče zajedništvo, mislim da to nije neuobičajeno i da su pomaci, kad je reč o umetnosti, nastajali zbog relacija koje nisu bile uobičajene, bez obzira na kontekst. Verujem da se ne mogu stvarati vredna umetnička dela a da ne ispitujemo kako živimo, da ne praktikujemo različite odnose koji ne prate ono što su ustanovljene norme, kroz koje moramo svi da se snalazimo”
“I sada, kad otputujem u Tunis, Indiju ili Meksiko i kad kažem Jugoslavija – ljudi reaguju. Onda kažeš sebi, pa dobro, ako i 30 godina kasnije ima moć da otvori neka vrata, onda bi sigurno imalo smisla da se zamislimo nad tim šta su ti tragovi. Šta je tu posađeno što, u stvari, i dalje niče”
Preminuo je Mirko Miloradović, pisac, dramaturg, pozorišni kritičar, kulturni delatnik, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, ministar bez portfelja u vladi Srbije zadužen za kulturu u vreme Jugoslavije. Naslov njegovog romana „Šou biznis i njegove žrtve“ postao je narodna izreka
Beogradsko dramsko pozorište je odlučilo da kritičarku „Vremena“ Marinu Milivojević Mađarev isključi s liste protokola, zbog negativne kritike predstave „Božanstvena komedija“. Udruženja i pojedinci su stali u njenu odbranu. Danas im se pridružio PEN centar
Poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta zamerio je Milošu Bikoviću zbog scene TV serije „Južni vetar“ u kojoj se pominju „stranka zelenih“ i Gornje Nedeljice. Biković kaže da mu je „žao što neki ljudi navodno podižu svest, a ni sami je nemaju“. Gornje Nedeljice nisu fikcija, već brutalan zločin nad sopstvenim narodom, ocenio je Ćuta
"Možete da pročitate bezbroj enciklopedija, stare novine, možete da pričate sa ljudima, ali ako želite da znate kako je bilo u Srbiji ovih 40 godina, koliko Todor stvara za 'Vreme' i za druge novine, onda morate pročitati Dragana Todorovića, i sve će vam se kazati“
Velimir Stojanović: Nije čovek ko ne umre režija Gorčin Stojanović Zvezdara teatar
O kvartetu francuskih filmova viđenih na Festu, a sada udomljenih na našem bioskopskom repertoaru
“Lunov magnus strip” bio je jedna od najvoljenijih strip edicija Jugoslavije. Tri decenije od njegovog gašenja, “Novi Lunov magnus” strip Veselog četvrtka ljubiteljima Bonelija ponudio je nostalgiju, ali i mnogo toga novog
“Gutači vatre nekad su suočeni sa šibicom, nekad s bakljom, ali takvo suočenje malo koga zaobiđe, to su ispiti pred koje nas život stavlja i gde nema puškica, niti se polaže onlajn. Uživo ili ništa, a ko misli da je polaganje jednokratno, vara se”
Peticiju „Vratite glumcima kuću. Vratite deci Buhu“ za nekoliko sati potpisalo je oko 6000 ljudi. Najava izmeštanja pozorišta dokaz je beskrupuloznosti i nasilja koje vlast sprovodi nad institucijama, smatraju opozicione stranke
Večerašnjom premijerom baleta „Gusar“ u kojoj učestvuje ceo ansambl, Narodno pozorište obeležava svoju stotu godinu. Ovaj važan jubilej za ovdašnju kulturu odvija se bez sjaja kakav mu dolikuje
Dragoslav Mihailović se u svojoj – recimo to tako – apartnosti čitavog života nosio sa sablastima prošlosti bez ikakvog kompromisa, ali Mihailovićeva beskompromisnost počiva na supstanciji pravednosti, a s pravedničkom beskompromisnošću nemoguće je nositi se ukoliko ne postoji filter umetnosti
Bila je povlašćena u mnogo čemu. Da li je i ako jeste, koliko je to pomoglo ili je bar u određenoj meri odmoglo njenom umetničkom nadahnuću, energiji i izrazu
Mogao bi da snažno utiče na širenje negativnih stereotipa o Hrvatima, ocenili su Hrvatsko nacionalno veće i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, i dobili obećanje od Ministarstva prosvete da se Oluja neće prikazivati u njihovim školama.
Ognjenović i Marković treću godinu za redom, a Kovačević tek drugu, ne zaslužuju priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. „Nacionalna penzija nije nagrada za političku delatnost, ona se dobija za profesionalni učinak“, komentar je Vide Ognjenović
Pitanje da li je to što gledamo na Bitefu pozorište pratiće Ivana Medenicu do kraja njegovog mandata. Sa ove istorijske distance čini mi se da je Medenica upravo to i hteo – da pomeri granice našeg razumevanja pozorišta. U vreme intermedijalnih i transkulturalnih razmena i mešanja, granice svih umetnosti se šire i nastaju nove forme
Milica Živadinović je slikarka, ali je za nastanak monografije Ornamenti Srbije, pirotski ćilim važnije što je praunuka pisca Bore Stankovića
Sultanat Oman, uklješten između UAE, Saudijske Arabije i Jemena na kopnu i Irana sa druge strane mora, izgleda potpuno drugačije od svih zemalja Arabijskog poluostrva, što je velikim delom zasluga Kabusa ibn Said el Saida, kontroverznog ali progresivnog sultana koji je vladao zemljom 50 godina
Koprodukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Nacionalnog teatra Katalonije iz Barselone nastala kao deo šireg evropskog projekta “Katastrofa” u organizaciji Unije teatara Evrope
Maksim Rizanov, britansko-ukrajinski violista i dirigent, i Gudači Svetog Đorđa održaće humanitarni koncert posvećen ugroženima ratom u Ukrajini - dobar i pravi način da se pokaže solidarnost sa ljudima u nesreći. Na početku rata održao je humanitarni koncert i u Budimpešti
