Ove godine 22. novembra Narodno pozorište u Beogradu slavi 135. godišnjicu osnivanja. To je i povod za razgovor sa Slavkom Milanovićem, direktorom Drame Narodnog pozorišta
Tri predstave koje su u poslednjih par nedelja gostovale u Beogradu pružaju dragocen uvid našim gledaocima i stručnoj javnosti u različite tendencije savremenog plesnog teatra. Ostaje nam da se nadamo da će ovakva gostovanja pozitivno uticati i na naše stvaraoce iz ove oblasti
"Ja sam slikar i imam apsolutnu slobodu. Pripadam jednom anarhističkom svetu, nikada nisam bio član nijedne partije, naročito komunističke, niti bilo kakve organizacije. U životu nisam imao gazdu, nisam priznavao autoritete, ni političke ni druge, sad ni slikarske. Ovo je moja prva prava ispovest"
Režija: Dejan Mijač, tekst Biljana Srbljanović; Igraju: Branislav Lečić, Anita Mančić, Nenad Jezdić, Janoš Tot
"Što se tiče groteskiranja i gađenja, laganja i paradigmisanja, svakako da u Rinfuzu i te kako ima mnogo naše stvarnosti, koju je samo trebalo napisati. U tom ‘samo’ je sva ljepota utočišta koje ti pruža umjetnost."
Naporima nekolicine izdavača sa margine, i kod nas su u poslednjih godinu dana počele da se ubrzano pojavljuju knjige koje daju pravi teorijski okvir za bilo kakvo razmišljanje o drugačijim utopijama, tako dalekim od onih istorijskih devalviranih
Nije teško uočiti kako iza ovdašnje fascinacije čarima kapitalizma i slobodnog tržišta neretko izviruje nesofisticirana i nasilnička njuška Novog Boljševizma i civilizacije praziluka
Lutkarski aktivizam, odnosno korišćenje lutaka na političkim protestima, postalo je svetski hit posle demonstracija u Sijetlu 1999. Zemlja Srbija, poslovično mimo sveta, u čitavu priču unela je zanimljiv obrt: umesto revolucionara, pobunjenog naroda ili maštovitih antiglobalista, lutke su na ulicu izneli političari
Molijer – još jedan život; Režija: Dušan Jovanović; Igraju: Miki Manojlović, Jelisaveta Sablić i Bogdan Diklić
Sve češće se mogu čuti ocene da imamo veoma loš bioskopski repertoar u odnosu na ono što se u svetu snimi. Zašto neki filmovi dolaze u naše bioskope, a neki ne? Koji su kriterijumi za izbor filmova koji će ući u bioskopsku distribuciju, ako to nagrade na prestižnim svetskim festivalima očigledno nisu? Na ovakva pitanja pravih odgovora nema, ali ima melodrama gledanosti, trilera interesa, tranzicionih horora i privatizacionih komedija. Ni reči o kvalitetu filma
