"Ne verujem u internacionalni jezik, verujem u autentičnost svake ličnosti. Zato u mojoj selekciji ima toliko različitih stilova vizuelnog izraza. U svima njima tražio sam poruku, mikronarativ, a kriterijum mi je bila tema, a ne da li se neki jezik uklapa u internacionalne tokove ili ne"
U beogradskom Muzeju primenjene umetnosti u toku je izložba slovačkog akademskog vajara Ljubomira Ferka "Tibetansko staklo/Duh Himalaja"
Bitef je danas, čini se, samodovoljno osveženje za lokalnu scenu; možemo se samo nadati da će ostvarenja kao što su Brisel#4, Pupilija, Eks-pozicija ili Magbet početi da na nju utiču
Već petnaest godina Evropa želi da se zajedničkim kulturnim nasleđem suprotstavi svemu onome što je, s druge strane, opterećuje. Pogotovo odavde, načela o evropskom jedinstvu deluju kao rađanje novog idealnog sveta
U pančevačkoj Galeriji savremene umetnosti sledeće nedelje će biti otvorena velika izložba "Vek stripa u Srbiji" autora Zdravka Zupana. Na njoj će biti izloženi originalni crteži i izdanja koji obuhvataju period od protostripova devetnaestog veka do savremene strip produkcije. "Vreme" ekskluzivno objavljuje deo teksta autora izložbe, koji se odnosi na period XIX i početak XX veka, vreme kada se pojavljuju prvi srpski karikaturisti, ilustratori i strip autori
"Ova izložba nije pitanje saradnje Beograda sa Prištinom, neka vrsta pokušaja da umetnost premosti, zaceli ono što državne i partijske politike nisu u stanju, već je stvaranje prostora u kome se postavljaju pitanja koja niko ne voli da čuje, ni da ih se seća, a ostaju nesvarena"
Čast da otvori ovogodišnji Bitef pripala je plesnoj trupa Batsheva sa predstavom Tri, po mišljenju mnogih, ingenioznog koreografa Ohada Naharina. Batsheva ne samo što je vodeća trupa u Izraelu već je mnogi svrstavaju u prvu liniju evropske plesne scene
Zdravstveni sistem mora biti dostupan pre svega onima kojima je najpotrebniji, a ne obrnuto, onima kojima je to najlakše dostupno jer su bogati
Bitef svakako danas nije ono što je bio sedamdesetih i osamdesetih godina, ali u okvirima domaće učmale scene i dalje ostaje neprocenjivo blago
Kada se 15. septembra u 20 časova bude podigla zavesa na velikoj sceni Centra "Sava" i počne koreografska predstava Tri Ohada Naharina, u produkciji i izvođenju plesne trupe Batševa Dens Kompani iz Tel Aviva, Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) ući će u petu deceniju svog postojanja. I ove godine, kao i prethodnih četrdeset, umetnički direktor i selektor Bitefa je Jovan Ćirilov, najduže u istoriji svetskih festivala
Banke u Srbiji ostvarile su u prvom polugodištu dobit od 13,3 milijardi dinara, dok su u istom periodu 2006. knjižile gubitak od 3,8 milijarde dinara
U velikom delu naše kulturne javnosti rašireno je nerazumevanje i neshvatanje (dopunjeno brojnim predrasudama) tržišta i u vezi s njim i umetnosti
U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu u toku je izložba "Ilustratori Politikinog zabavnika", najveća izložba ilustracija kod nas, na kojoj je izloženo 367 originalnih radova i digitalnih kopija 104 umetnika
Mihajlo Marković, akademik, u intervjuu za Pravdu
Brioni jesu simbol jednoga doba, ali govor i o tom dobu podrazumeva razgovor sa činjenicama. Na Brionima novo čitanje Miroslava Krleže govori nam da njegovo delo podrazumeva i traga za posve ozbiljnim čitaocem-tumačem. I da danas u XXI veku ono jeste i živo, i moderno, i aktuelno...
Glavna zvezda Jazz A Vienne 2007 bila je publika, zaljubljena u džez i srodne mu forme, sa kojima neguje veze već decenijama
Na jednu stranu ploče stale su dve pesme: Neko vole Srpkinjicu, neko Hrvaticu i Ramazanska noć, uz muzičku pratnju Ciganske glazbe Paje Todorovića. Muzika kraljeve garde svira Srpske sevdalinke, a orkestar Milana Tomića razvija Demokratsko kolo... Preslušavanjem "predratnih" ploča na 78 obrtaja na veb sajtu Narodne biblioteke Srbije mnogi će ostati zatečeni pred kvalitetom srpske muzike iz prve polovine prošlog veka
Na ovogodišnjem Imagine cup-u, najvećem tehnološkom takmičenju u svetu koje svake godine okuplja više od 100.000 studenata iz preko 100 zemalja, SMOR tim iz Srbije koji se takmičio u najprestižnijoj kategoriji – "Dizajn softvera" kvalifikovao se među prvih šest, a gimnazijalac Vladan Simov osvojio je treće mesto u kategoriji "Projekat Hošimi". Pored sjajnih rezultata koje su ostvarili, ovi momci i njihov projekat iz više razloga bili su verovatno najveća atrakcija na takmičenju
Saga o Benkroftovima, koji su bili nepoznanica i zaposlenima u medijima koje su posedovali sve dok se nisu našli u središtu pažnje ovog leta, nesumnjivo pruža prvoklasan materijal za neku sapunicu ili makar knjigu. Mardok, u čijem se vlasništvu osim londonskog "Tajmsa" nalazi više tabloida, te TV stanica Foks, istoimeni filmski studio i izdavačka kuća "Harper Kolins", može im i u tome pomoći, pod uslovom da požele da prodaju prava za svoju priču. Sva je prilika, međutim, da će se Benkroftovi vratiti u anonimnost iz koje su nakratko izronili. Mnogo je veća zagonetka sam Mardok, čije je poslovno umeće u potpunosti došlo do izražaja tokom ovog manevra
"Moja junakinja Zorka Petrović je usamljena devojka opsednuta idejom da pronađe svog muškarca. Ona radi u industriji prerade mesa, i voli da jede brzu hranu gledajući američke TV programe. Na neki način, ona je danas postala žrtva, a ne neprijatelj američke medijske mašinerije"
Postavljanje spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju i sve što se moglo čuti "povodom" i "oko" ovog spomenika, kao i napisi o inicijativi grada Cetinja da otkupi statuu Josipa Broza Tita iz Užica i prenese je u Crnu Goru, signaliziraju kulturu sećanja koje razvija srpsko društvo, danas i ovde. Kolektivna memorija, kako smo naučili od istoričara koji se ozbiljno bave pitanjem nacije, konstituiše bitan segment određenog nacionalnog identiteta; isto tako, segment tog identiteta čini i kolektivna amnezija
Parlamentarna istorija Korete
Režija: Vlatko Ilić
Tekst: Vojislav Klačar
Uloge: Ana Sofrenović, Igor Filipović, Slobodan Ćustić, Marija Opsenica, Miloš Vlalukin…
Belef
