Poreskim olakšicama i drugim podsticajima treba stimulisati društveno odgovorno ponašanje preduzeća. Firme stavljaju filtere na fabrike i ne bacaju otpad u reke jer je zakonom zabranjeno zagađivati životnu sredinu. To rade da bi opstale na tržištu. S druge strane, treba podstaći kompanije koje grade igrališta za decu, škole, vrtiće i pomažu mentalno obolele
Žarko Trebješanin se, uprkos svemu, odvažio da sačini pojmovnik Jungove psihologije, smatrajući da je sazrelo vreme da se čitaocima ponudi jedan sistematičan, celovit i iscrpan rečnik Jungovih pojmova i simbola
Dve su priče: o našem slikarstvu druge polovine XIX veka i prve polovine prošlog, i – o sadašnjici Narodnog muzeja i baštini koju čuva. Ne treba zaboraviti ni na privlačnost nečega što je skriveno, a sada, izložbom, samo za trenutak otkriveno
Pregledom uloga lako je ustanoviti da se on kreće u rasponu od dobrog do maestralnog, te da nikada nema mnogo oscilacija u kvalitetu njegove glume, čak ni kada sa ostvarenjima u kojima je igrao to nije bio slučaj
Nedavno smo pisali o muzejima Beograda koji postoje i rade, ali ne izlažu svoje zbirke zato što nemaju gde ("Vreme br. 955). Muzej nauke i tehnike više nije u toj grupi
"Iskreno verujem da film Medeni mesec može da bude važan korak u procesu približavanja srpskog i albanskog naroda, koji žive odvajkada kao susedi, ali leđima okrenuti jedni drugima"
U drugom delu feljtona u neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika" književnik Ivan Ivanji pripoveda o kravatama, džezu, Đilasu, Dapčeviću, "drugaricama sa vrha", Andriću, Krleži i drugima
Lenardu Koenu ne treba do kraja verovati kada tvrdi da je na turneju koja bez najave završetka traje, evo, već duže od godinu dana, krenuo da bi popravio stanje svog računa u banci, opustošenog preterano savesnim radom njegovog doskorašnjeg menadžera. Koenovo cinično obrazloženje ovog, ispostaviće se, trijumfalnog pohoda, odraz je njegove želje da diskretno, pomalo stidljivo, do kraja ostane ono što je čitavog života bio: trubadur i romantičar, vođen pre svega željom da svoju umetnost podeli sa onima koji žele da ga čuju. Drugog septembra nastupiće u "Beogradskoj areni"
Srbija će prva u svetu iskoreniti prosečnost: ukoliko niste u stanju da pronosite slavu države izvan njenih granica, ne nadajte se od nje ničemu ni unutar granica
Poznata je anegdota da početkom prošlog veka nijedna poštena srpska kuća nije bila bez neke reprodukcije Paje Jovanovića na zidu, a da su originali bili po inostranstvu. Podatak po kome je Paja Jovanović naslikao i nacrtao oko četiri hiljade dela, od kojih je samo deset odsto u Srbiji, moguće dokazuje verodostojnost navedene anegdote
Ima tome, da su se u zemlji Srbiji svi složili da je Guča nacionalna stvar i najveći srpski brend. To su prvi primili k znanju Miloševićevi socijalisti, ostavili, nastavili sa tim pravcem i razvojem Da ko ne razume Guču ne razume srpski narod, i sad taj pičvajz ima ode u vekove šta je o Guči pisao "Vremenov" hroničar ove manifestacije Dragan Todorović
Nekoliko velikih svetskih listova je tokom leta slalo reportere u Beograd, kako izgleda, talentovanije i rafiniranije od onih mnogobrojnih klišetizirano instruisanih "bad guy – good guy" ratnih izveštača koji su ovuda prolazili
Osnova pozorišnog projekta Orijent ekspres potekla je od Narodnog pozorišta Turske koje je svojim partnerima iz Evropske pozorišne konvencije ponudilo da iskoriste njihov "pozorišni voz" – vagon pretvoren u potpuno tehnički opremljenu scenu – za jedan zajednički projekat. Na toj osnovi razvijen je sledeći koncept: sva pozorišta koja su prihvatila ponudu obavezala su se da naruče originalan dramski tekst koji bi bio izveden na vagonu-sceni, a čije bi teme odgovarale opštoj ideji putovanja, a konkretnije sâmoj "metafori" čuvenog Orijent ekspresa
Mers Kaningam je bio predstavnik radikalne njujorške avangarde više od pola veka, bio je koreograf i igrač kome su pripisani revolucionarni zaokreti u umetnosti
Dva su nedavna događaja ponovo učinila aktuelnim temu sudbine ovdašnje književne ostavštine: vest o digitalizaciji bibliografije Ive Andrića i tribina posvećena književnom nasleđu, održana u okviru Festivala jednog pisca
Nacionalsocijalizam nije bio samo običan karambol u nemačkoj istoriji. Njegovi politički i kulturni koreni sežu mnogo dublje od 1933. godine
Prošlo je sto godina od rođenja Milene Pavlović Barili. Retrospektivna izložba njenog stvaralaštva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, najavljena za 17. jul, prva je manifestacija iz programa obeležavanja njenog jubileja koji je najavilo Ministarstvo kulture Srbije
Da nije bio glumac, ne bi ga bilo na bini JDP-a u maju 1990; da nije bio glumac, ne bi se na njega bacili Gavrilovićevi besni patrioti, teško da bi ga povredili toliko da bude prinuđen da kupi pištolj; da nije bio glumac, teško da bi ga u Podgorici bilo ko provocirao na način kako ga je provocirao; da nije bio glumac, teško da bi četiri puta sedeo na optuženičkoj klupi, teško da bi bežao čitavog života
Oljini hepeninzi iz šezdesetih, skupljanje odbačenih predmeta, proglašavanje odbačenih i bezvrednih stvari za umetnička dela, igra sa lutkama kao umetnikovim dvojnicima, rituali spaljivanja dvojnika kao izraz samozaborava, sve je to bio doprinos podsmevanju životu kao otuđenom obliku nove Velike Igre moderne umetnosti. O tome treba razmišljati kada govorimo o Olji Ivanjicki, a ne o nekakvom lažnom glamuru, pomodarstvu, ili o tobožnjoj renesansi savremenog sveta. Nesposobnost tumačenja danas je odraz propasti znanja, invencije i imaginacije
Dve predstave Ateljea 212, "Proslava" i "Samoudica", poslednje su koje je Svetozar Cvetković potpisao kao producent i umetnički rukovodilac ovog pozorišta. Ispostavilo se da je taj "poslednji pečat" bio umetnički i/ili društveno veoma smeo i uspešan
Na izložbi "Smrt u trezoru" izloženi su predmeti koji su svojevremeno poklonjeni Titu, a koji su za različite namene potraživani u periodu od 1992. do 2009. Međutim, trezor iz kojeg su pozajmljeni tek čeka da bude otkriven
"Zar je išta od toga važno naposletku svega?", piše naš čitalac Branislav Poledica u odgovoru na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda. Većina čitalaca koji su se odazvali na tu anketu, međutim ne misli tako i upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju "Vremena", u našem štampanom izdanju, za početak, biramo dve lične ispovesti, zato što one upečatljivo i autentično, bolje od svake analize, govore o drami tog vremena. To su delovi dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleška Gorana Vladisavljevića o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!", i kako su šest godina kasnije u Japanu pomešali prezime Milošević i Vasiljević.
Nastavak u sledećem broju "Vremena".
Širi izvodi iz sadržaja ankete dostupni su na ovom linku
(Povezani članci (sa strane) – "Vox populi")
Ovogodišnji Bečki pozorišni festival okupio je 39 predstava iz 27 zemalja sveta. Ovoj statističkoj bujnosti odgovara zanimljiv izbor međusobno ekstremno različitih pozorišnih formi, od klasičnog izraza Petera Štajna do samovoljnog modernizma Robera Lepaža
