Televizija u Srbiji neprekidno pomera granice socijalne patologije. Prisetimo se samo, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je svojevremeno podržalo obuku Roma za korišćenje solarne energije i bezbednog preturanja po kontejnerima. Sunce su do sada Romi imali samo na zastavi, pored točka, neba i zemlje. Zaista nisam uspeo da saznam u čemu se sastojala obuka, takođe želim da verujem da je neko imao dobru nameru, makar je dobrim namerama ovde bukvalno popločan put do pakla.
Pre mnogo godina je Dušan Kovačević rekao da je u Srbiji gotovo nemoguće napisati naučnofantastični komad, jer pre ili kasnije, mi ga doživimo u svakodnevnom životu. Isti taj pisac je svojevremeno postavio svoju hit predstavu Kontejner sa pet zvezdica kao mračnu viziju naše moguće budućnosti. Bio je to turbo nabudženi kontejner, sa unapređenim točkovima, naša beda u najsjajnijem izdanju. Taj oksimorom koji u istom izrazu kombinuje kontejner kao sirotinjski rog izobilja bio je valjda inspiracija za neke nevladine organizacije da pokrenu niz projekata za Rome.
Dakle, prvo je neko napravio istraživanje među stanovnicima NS Bangladeša i gle čuda, utvrdio da 70 odsto ispitanih jede iz kontejnera. Dakle, odmah je organizovan niz edukativnih radionica gde su polaznici naučeni da prepoznaju šta je od otpadaka iz kontejnera jestivo, šta nije, a šta je opasno. Neko je takođe utvrdio da su česta trovanja hranom. Pitam se da li su polaznici na kraju kursa dobili pismene diplome koje potvrđuju njihovo umeće u selekciji hrane iz kontejnera. U TV prilozima se pojavio izvesni gospodin Đula, koji je hvalio akciju u ime polaznika. Ako ste pomislili da je ovo kraj priče o kontejnerima, grdno se varate. Naknadnim istraživanjem, utvrđeno je da postoji ozbiljan rizik po vaše zdravlje ukoliko po ceo dan rujete po kontejnerima u potrazi za sekundarnim sirovinama. Organizovane su radionice za obuku majstora što recikliraju, a u narodu ih zovu „dirigenti„, jer od rekvizita uglavnom imaju onaj famozni štapić kojim prevrću đubre. Upriličena je i obuka za protivpožarnu zaštitu, jer znate, oće kontejneri i da planu. Ova obuka je dobrodošla jer oće da planu i one favele u NS Bangladešu, bilo da je uzrok nepažnja i bedni uslovi, ili ne daj bože neki skinheds poželi da ih zapali. Ah da, u TV prilozima koji su opisivali obuku iz PP zaštite i recikliranja, opet onaj bracika Đula. Ala voli da se slika, čudo jedno!
Kontejneri su, za Rome u Beogradu postali i novi domovi, ali zaista sa pet zvezdica, posle kartonskih naselja ispod Brankovog mosta. Diskriminacija je dobila neobičan oblik koji mi liči na krokodilske suze. Rome ćemo učiti kako da do savršenstva savladaju život u bedi favela kontejnerskog života. Njihova sudbina će zauvek biti naše đubre, koje ćemo im velikodušno ostavljati. Na kraju, pojave se prilozi na televizijskim stanicama i to se smatra uspešnim projektom za unapređenje položaja manjina. Televizija postaje surogat rešenje umesto alarma za uzbunu.
Posle ponovljenih grafita rasističke sadržine na spomeniku Šabanu Bajramoviću u Nišu, ozbiljno razmišljam da niškim vlastima predložim da spomenik stave u stakleni kontejner, ako već ne žele da ga presele na bolje i sigurnije mesto. Bio bi to Šabanov mauzolej, spomenik velikom umetniku i spomenik našoj nesposobnosti da Rome zaista prihvatimo kao sebi ravne.
Ipak, iz te muke i kontejnera ponekad zablista zrnce čiste lepote. Na konkursu za najlepšu dečju pesmu o Beogradu pobedila je devetogodišnja Kumrija Sulejmanović, koja sa majkom živi u kontejnerskom naselju u Rakovici. Inspiracija su joj bile ulice Beograda.
Kumrija je pobedila, dok su njene drugarice Verica i Bojana lošije prošle jer nisu umele da recituju svoje pesme. „Džaba smo pisale pesmu kad je nismo znale napamet“, izjavila je Verica Ismail. Najsnažnija poruka ovih malih pesnikinja u stvari je njihov poetski kredo, koji umetnost definiše kao pobedu lepote nad strahotama svakodnevnog života.
„Treba da bude tišina i mir da bismo smislili kao neki pisci, treba tišina i mir i za to da izvučeš glavu i da napišeš pesmu, da ti padne nešto na pamet, neke lepe pesme o nečemu. Ne volimo da bude tužna pesma, pa da nekog rastužimo, bolje da ga uveselimo nego da ga rastužimo.“
