Bečki pozorišni festival

Sociološka laboratorija

Bečki pozorišni festival je pokazao da je pozorište više nego ikada zaokupljeno preispitivanjem socioloških i političkih fenomena današnjice

Višegrad – Temeljac za Kamengrad

Šta bi rek’o Andrić

Kad se privede kraju Kusturica ode na svoje mesto do Dodika, voditeljka najavi Hor i orkestar RTS-a pod upravom Bojana Suđića. Onaj zeleni bager stade kopa pred binom, zatrča se po livadi i žuti buldožer, u tu buku i brektanje, po veliku zamisao velikog režisera javi se orkestar, krenu Karmina Burana

Izložba fotografija – »Gradska pastorala« Gorana Basarića

Studija dokolice

"Prizor koji fotografišem doživljavam kao pozorišnu scenu na kojoj se odvija život. Svako na ovoj fotografiji ima i svoju ulogu i svoju priču. Često ugledam prizor, scenu koju bih voleo da zabeležim fotoaparatom i čekam. Čekam da se pojave glumci da joj unesu život i – škljocnem"

Književnost i to

Džon le Kare i Nemci

Geteova se nagrada dodeljuje ljudima koji su dali značajan doprinos širenju i razumevanju nemačke kulture, književnosti i umetnosti, ukratko rečeno. Površni čitalac Le Kareovih knjiga možda bi se zbunio; temeljiti čitalac, međutim, imao bi drugačije mišljenje

Telegraf, 150 godina

»Šta je učinio Bog«

Efikasan i jednostavan, telegraf je bio dovoljno isplativ da kompanije uđu u trku u premrežavanju sveta žicama – sa njim, pre tačno 150 godina, nastaje prva globalna komunikaciona infrastruktura

Književnost i Udba

"Otrov iz fusnote"; VREME 1067

Inženjeri na razmeđi

Majstori, majstori

Da li zbog megalomanskih planova da Jugoslavija/Srbija bude industrijska sila, da li zbog stavljanja nacionalnog ispred funkcionalnog, da li zbog oba, tek već dve decenije "inženjer" se više ne izgovara sa velikim "I"

Lisica i ždral

Sumrak totema

Au, Srbijo, ako i "1389" budeš zabranila, prežalila si ne samo savremeno i buduće Kosovo nego da su ti već i kosovski junaci (premda mora da je bilo i kukavica, polazim od sebe) dodijali

Ogled iz anatomije – O knjizi Dnevnik samoće Vidosava Stevanovića

Otrov iz fusnote

Vidosav Stevanović u Dnevniku samoće najgnusnije, najpodlije piše o Danilu Kišu. Stara je to mržnja "na" Kiša još od ranih sedamdesetih. A da je reč o mržnji ćepenačkog tipa vidi se iz intonacije kojom započinje to olajavanje Kiša. To je intonacija klepetala – kaže meni moja žena Mara

Trijenale grafike u Beogradu

Mape nežnosti

Pred Prvim međunarodnim trijenalom grafike su zahtevni zadaci: potreba da se skrene pažnja sveta na nekada veoma cenjenu našu grafiku i da se nadoknadi propušteno

Portret savremenika – Aleksandar Konuzin

Pogodi ko dolazi na prijem

Svako ko je moćan koristi, kad god hoće, štap umesto šargarepe, jer mu se može, i Konuzin nije jedini koji deli packe i pridike. Malo je verovatno da je Cecino prisustvo na prijemu u Ambasadi Ruske Federacije bilo plod propusta, o takvim stvarima diplomatski protokol sigurno vodi računa. Možda neko misli da šamar od bratske ruke više boli, ali poniženje je poniženje, sa koje god strane dolazilo. Bilo ga je mnogo poslednjih decenija, a čini se, nažalost, da toga Srbiji neće nedostajati ni narednih godina

Bijenale savremene umjetnosti u atomskom bunkeru u Konjicu (27. maj – 27. septembar 2011)

Vremenska mašina u utrobi fantazma

Država kojoj možemo zahvaliti postojanje atomskog bunkera u Konjicu nestala je u jednom "običnom", konvencionalnom ratu: puške i noževi okončali su jugoslovensku zajednicu, a ne rakete s nuklearnim glavama. Sâm bunker predstavlja "vremensku mašinu" koja nam omogućava putovanje u prošlost koliko i u budućnost – naime, ona je sada oruđe za istraživanje i savremenu interpretaciju sfera uticaja, ravnoteže sila, politike straha i "sigurnog međusobnog uništenja". O tome, pored ostalog, govori Bijenale savremene umetnosti koji je nedavno otvoren u ovom prostoru

Kompanija »Dunav osiguranje«

Odgovorno prema društvu i zajednici

Osiguravajuća kuća lider je na domaćem tržištu, a široj javnosti poznata je kako po poslovnim uspesima tako i po filantropiji i zalaganju da doprinese unapređenju kvaliteta života u svim sferama društva

Vreme Evrope (9); Intervju – Dragan Velikić

Ozon iz Srbije

"Ako imate šta da kažete, onda i postojite. Besmislena je bojazan da bi se mogli pretopiti i izgubiti integritet"

Novogovor

Koučing

Mladić kao deo folklora

»Podigle se natovske sile da bi Ratka živog uhvatile«

Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo

Reagovanja

Silovanje mozga

"Virtuelni optimizam i komentari"; VREME 1063

Izjava nedelje

»Kažu da je Ćosić nacionalista. To je smešno, on ima fantastičnu ulogu u našoj istoriji. On je filozof skoro kao Kinezi.«

Milan Panić, bivši premijer SRJ, o Dobrici Ćosiću, piscu i bivšem predsedniku SRJ (NIN)

Estrada

Profesija menadžer i njena cena

Ulog je veliki, trka za zvezdom koja će obrnuti što veći novac grčevita, a profesionalni stres najveći zbog propalih ulaganja, prazne sale i nerasprodatih ulaznica

Nauka

50 izuzetnih godina

Kriza evrozone – Grčka

Besan kao Grk

Godinu dana nakon što su zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond masivnim finansijskim kreditima spasili Grčku od bankrotstva, zemlja se izgleda vratila na početak priče: ponovo joj je potreban pojas za spasavanje

Izjava nedelje

»On nije čovek za to mesto. To je kao kad imate igrača koji odigra 100 utakmica, a videlo se u prvoj da ne može da dâ gol!«

Mlađan Dinkić, lider URS-a, o premijeru Mirku Cvetkoviću. ("Večernje novosti")

30 godina tehna

Ritam ubrzanog raspada

Ko bi rekao da tehno već ima istoriju? Mada se tehno kao muzički pravac uzima za vesnika digitalizacije muzike, njegovi koreni sežu čak do disko ere. Ključnu ulogu su ipak odigrali jeftinoća i dostupnost novih muzičkih uređaja kao što su legendarne japanske ritam-mašine i analogni sintisajzeri Roland TB-303, TR-808 i TR-909, te njihovo padanje u ruke dece u isto vreme kad su ZX Spectrum kompjuteri i Atari video-igre vladali svetom kućne zabave

Intervju – Lazar Ristovski, glumac, scenarista, reditelj, producent

San o revoluciji

"Neka svako jednog jutra pre nego ustane, na bilo koju nogu, upita sebe: ‘Šta ja od života stvarno želim?’ Ako bude znao odgovor na to pitanje, to je odličan početak da tu svoju želju i ostvari. Pasternak kaže ‘Nije život što i polje preći’, i to zvuči vrlo obavezujuće, ali isto tako, čovek može sebi da kaže da je život tren koji prođe dok pregaziš jednu poljanu, pa bila ona i Jasna Poljana. Ja gazim svojim putem i vežbam se da me prolaznost što manje boli"

Vreme Evrope (7)

Umrežavanje filmskih industrija

U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografija dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas film skupa umetnost, i koliko je neophodno "umrežavanje" filmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju filma, sa svim "ograničenjima" koja takav film ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope

Studiranje u Indoneziji

Mnogo više sličnosti

Godine 2002. Vlada Republike Indonezije počela je sa programom stipendija Darmasisva, koji je omogućio studentima iz Srbije da godinu dana borave u Indoneziji i studiraju jezik, muziku ili umetnost. U 2010. godini te mogućnosti su dobile još jednu perspektivu. Naime, 2010. Vlada Republike Indonezije dodelila je pune stipendije za master studije različitih studijskih profila

Velika Britanija – Kraljevsko venčanje

Draga Katarina i vitez Reda podvezice

Kao neka Diznijeva bajka, magija venčanja prelepe devojke Ketrin Elizabet Midlton iz časne i radne građanske porodice i njene ljubavi iz studentskih dana princa Vilijama opčinjava čitav svet, i decu i odrasle. Oni su nova lica Engleske za 21. vek, kraljevska robna marka kojoj je teško odoleti. Baš kao što je u prošlom veku maltene bio greh ne voleti lejdi Di, krhku plavušu koja nije mogla da se snađe u četvorouglu kruna–država–muž–svekrva. Čini se da nova generacija britanskih kraljevskih izdanaka, unukâ kraljice Elizabete II, ima više slobode, drskosti i pameti u izboru bračnih partnera, svidelo se to nekome ili ne. U svakom slučaju, Ketrin i Vilijam su svetski hit