Žene i muzika u Srbiji

Slušanje drugim ušima

Priča o ženskom pismu u muzici u Srbiji je uzbudljiva – mnoštvo je različitih muzičkih jezika koji ostvaruju živopisan kontrast znatno ujednačenijoj "muškoj sceni". Tokom oko dva veka delovanja kompozitorki i muzičkih autorki u Srbiji, muzika koju su kreirale prešla je dug put od romantizma do raznih vrsta medijskih, stilskih i konceptualnih raznolikosti savremenih muzičkih jezika. Srednja i mlađa generacija kompozitorki ostvaruje proboj na internacionalnoj sceni, a neke od kompozitorki poput, Ljubice Marić ili Ludmile Frajt, odnosno u popularnoj muzici Margite Stefanović i Radojke Živković, gotovo su kultne figure na lokalnoj sceni

Intervju – Ljubodrag Janković Jale, slikar

Galaksija ljudskog tela

"Onako kako čovek živi tako i slika. U tome su uvek prisutni raspoloženje, momenat, dobra volja, dobra atmosfera, dobra sreća i – slučaj. A slučaj je, kažu, Bog. Eto, tako nastaje slika"

Topola – Jubilarno, slovima Trin’esto, takmičenje vinopija

Živeli smo kao jedan…

Sve je bilo ‘nako i rutinski, jelo se ‘leba i zalivalo vinom, a onda se, ko na jedan, Diplomate rođaka, koji više nije mog’o ni da kija, izneli iz sale, Onaj sa brojanice se uze skida, pokazuje zmija telo, i maje pevačicu, Kuvar bez kape pobednički da povraća u čašu...

In memoriam – Marko Glušac (1969–2012)

Tajna prvog kadra

In memoriam – Vislava Šimborska (1923–2012)

Tražim reč

Prvog februara u Krakovu umrla je Vislava Šimborska, jedna od najvećih pesnikinja sveta

Intervju – Dragan Prole, filozof

Misliti bez čvrstog oslonca

"Pišem za sve ljude kojima smeta banalizovana i jednostrana misao. A budući da naš svet nudi bogatu paletu bizarnosti, šareno upakovanih u komercijalne ili demagoške svrhe, potreba za višeznačnošću, a time i za filozofijom je i te kako primetna"

Umetnost – Slikarstvo Maksa Bekmana

Umetnik između Hrista i klovna

Dve izložbe u Nemačkoj još jednom su skrenule pažnju na Maksa Bekmana, velikog nemačkog slikara i jednog od najvećih umetnika XX veka. Postavka u Frankfurtu tematizovala je poslednje godine slikarevog života u Americi, a u Lajpcigu je predstavljeno njegovo portretno slikarstvo

Zbogom andergraund – Retrospektivna izložba Saše Markovića Mikroba

Lucidno, duhovito, prekasno

Postoje čitave tone knjiga i kataloga koji samo stvaraju šum, umesto da vas nadahnu da se bar zamislite, ili vas ubede da i sami učestvujete u igri stvaranja. Mikrob je bio sve suprotno od toga – duboko ukorenjen u stvarnosti, u životu, bio je deo ovih ulica, više nego salona i galerija, pa ipak njegov humor nije bio jeftin. Iza toga ste uvek mogli da nanjušite vanrednu lucidnost i osećajnost

Intervju – Igor Kolarov, pisac

Put na početak

"Književnost za decu je u svojoj suštini graditeljska. Ako književnost za odrasle kopa rupe po postojećem poretku, literatura za decu u njih stavlja i sadi drveće i cveće"

Trupni portret

SAMOVAKODOPOSLA.RS

Nema te funkcije, posla, mita i korupcije, naročito velike i ogromne plate, kojoj Član bilo koje partije nije dorast’o. Takav nepisani Program se omilio, i prirast’o za srce, i partijama i članstvu

Knjige

Epilog galaksije slika

Edicija Čudovišta koja smo voleli Ranka Munitića završena je nedavno petom, posthumno objavljenom knjigom o popularnim likovima rođenim u književnosti a stasalim na filmu i u stripu. Izdavač je Kreativni centar

Novogovor

Izum

Pršutijada na Zlatiboru

Ajde još jednom

Još jedared izvukoše Glavnu nagradu, oni sa Srpskim časničkim kapama jošte jednom digoše kese sa pršutom, Grupa pevača viknu završno Eeee, bi gotov taj revijalni program

Umetnost

Godina Gustava Klimta

Pre šest godina Austrija je zabeležila rekordnu turističku sezonu organizovavši proslavu 250 godina od rođenja jednog od najslavnijih kompozitora u istoriji muzike, Volfganga Amadeusa Mocarta. Ovogodišnja proslava 150. godišnjice ništa manje popularnog bečkog slikara Gustava Klimta mogla bi ovoj zemlji da donese ako ne veću, onda gotovo jednaku posećenost

Izjava nedelje

»Srbi su uvek bili buntovan narod, s razlogom ili bez razloga – Džejms Din na Balkanu.«

Ivica Dačić, predsednik SPS-a i potpredsednik Vlade Srbije ("Blic")

Nacionalne penzije – Sport i kultura

Na spisku zaslužnih

Spisak dobitnika nacionalnih penzija kao priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi od početka ove godine proširen je za 43 imena

Izložbe – Socijalizam i modernost

Zračenja jedne epohe

Multidisciplinarna postavka u zagrebačkom Muzeju suvremene umjetnosti na zanimljiv način preispituje modernizacijske i emancipatorske napore i potencijale jugoslovenskog socijalizma

Lisica i ždral

Lelek sebra

Speci i naci penzije protivustavne su, jer se bezočno i iz razloga kalkulanstko-snobovskih gazi načelo ravnopravnosti!

Sudbina superheroja – Zigomar

Tajni život jednog maskiranog pravednika

Zigomar je misteriozni, kostimirani borac protiv svetskog kriminala i nepravde, koji za pojasom nosi ukras, a na ruci prsten sa motivom u obliku slova Z. Prvi put se pojavio u francuskom petparačkom romanu 1909. godine. Tokom decenija koje su usledile, u potpuno različitim medijima i u različitim delovima sveta – od Japana do Srbije – zabeležena je pojava više junaka koji su nosili Zigomarovo ime, koje je očigledno na volšeban način postalo neka vrsta arhetipa koji se uvukao u kolektivnu podsvest i odatle izranja s vremena na vreme. U Srbiju je Zigomar došao uoči Drugog svetskog rata, i to preko stripa Nikole Navojeva i Branka Vidića. U izdanju Kulturnog centra Pančeva iz štampe je izašla knjiga koju je priredio Zdravko Zupan Zigomar – maskirani pravednik, sa celokupnim opusom ovog stripa. U ovom broju prenosimo predgovor Saše Rakezića, u kome se rekonstruiše nastanak i delovanje jednog od najčudnijih globalnih superheroja

Đinđić o književnosti

Roman sa kokainom

Prvi tekst o kultnom romanu M. Agejeva Roman sa kokainom kod nas je objavljen u "Ninu" 1986. godine, u rubrici "Predlog za prevod". Napisao ga je Zoran Đinđić. Posle ovog teksta, izdavačka kuća "Gradac" je 1987. objavila roman, u prevodu Milivoja Jovanovića. Iz štampe je upravo izašlo novo izdanje ove knjige, u novopokrenutoj biblioteci "Fata Morgana" izdavačke kuće "Gradac K". Ovom prilikom ponovo objavljujemo Đinđićev tekst o Romanu s kokainom i njegovom misterioznom autoru

Filmska 2011.

Šta smo gledali

Iz Holivuda nam ove godine nije stiglo bogzna šta zanimljivo. Namrgođenom filmofilu je za filmske poslastice ostalo da se okrene ostatku sveta. A taj ostatak je imao solidnu godinu. Evo mogućeg izbora najboljih filmova u 2011.

Vremena i običaji – Falus

Veliki palac svetog kosmosa

Falus. Simbol veličine, potencije, snage, sposobnosti, inteligencije, hrabrosti, znanja, posedovanja žene, dominacije jednog muškarca nad drugim. Važio je za čuvara od uroka, Univerzalnog tvorca, bludnu alatku, metaforu za socijalno-političke prilike... Bio je slavljen i zabranjivan. Nosio se kao broš i uzdizao u obliku kula od po nekoliko desetina metara, kačen po tremovima crkava i sakrivan vinovim lišćem na dvorovima

In memoriam

Česi su imali Havela, a mi?

U 76. godini umro je Vaclav Havel pisac i poslednji predsednik Čehoslovačke

Izložbe – Retrospektiva Mauricija Katelana u njujorškom "Gugenhajmu"

Između smeha i užasa

Jesen u Njujorku počela je pitanjem koje je izazvalo komešanje u umetničkom svetu širom planete: da li se Mauricio Katelan, jedan od najprovokativnijih umetnika današnjice, zaista povlači iz umetničkog miljea ili je pak u pitanju samo još jedna od njegovih mnogobrojnih provokacija? Kada je "Gugenhajm" otvorio vrata retrospektivi Katelanovog dvadesetjednogodišnjeg stvaralaštva, ispostavilo se da to pitanje nije jedino koje je visilo u vazduhu kada je reč o ovom umetniku

Najčitaniji blogeri Srbije

Originalnost, upornost, iskrenost

Koji su najpopularniji blogovi u Srbiji i o čemu oni govore?

Izjava nedelje

»Mesi i Ćavi to smo ja i Ivica Dačić. Da li neko može da igra bez njih? Ne može.«

Dragan Marković Palma, predsednik stranke Jedinstvena Srbija, povodom odluke da njegova stranka na predstojeće izbore izađe u koaliciji sa SPS-om ("Press")

Oproštajna izložba Mauricija Katelana

Italijanski kontroverzni umetnik koji već dvadeset dve godine ostavlja bez daha, poslednji put će svoja dela staviti pred javnost