Klip u točkovima srpskog filma

Vest da je film Klip rediteljke Maje Miloš zabranjen za javno prikazivanje u bioskopima u Rusiji, izazvala je prilično veliku pažnju i reakcije u Srbiji, od dovođenja u vezu sa slučajem Pussy Riot i zabrane parade ponosa u Moskvi, do podrške iz ultradesničarskih krugova. Počelo je tako što je Sem Klebanov, vlasnik distributerske kuće koja je trebalo da distribuira Klip u Rusiji, na svom Tviter profilu objavio da je rusko ministarstvo kulture zabranilo javno prikazivanje filma, što su preneli ruska „Izvestija“ i domaći portal SeeCult. Narednih dana, u izjavama za ruske medije, Klebanov je objasnio da još nije dobio nikakvo zvanično rešenje, ali uskoro je i ono stiglo. Ministarstvo kulture Rusije odbilo je prikazivanje filma zbog, kako je navedeno u odluci koju je 24. avgusta potpisao zamenik ministra kulture Ivan Demidov, „necenzurisanih psovki, scena sa korišćenjem droge, alkohola i materijala pornografskog karaktera“.

Ovom odlukom je praktično otkazana ruska premijera filma, zakazana za 30. avgust, kao i dalja bioskopska distribucija 20 kopija filma koje je otkupila distributerska kuća Film bez granica Sema Klebanova. Ipak, film će biti prikazan na festivalu Послание к человеку (Poruka čoveku) koji će biti održan u Sankt Peterburgu od 22. do 29. septembra. Organizatori festivala dali su garancije Ministarstvu kulture da će poštovati starosno ograničenje za publiku. Razlog za davanje ove garancije je to što je Ministarstvo kulture zabranu Klipa obrazložilo pozivajući se na zakon donet 2010. godine, o zaštiti dece od informacija štetnih za njihovo zdravlje i razvoj, i na član 34 Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija, koji zabranjuje prisiljavanje i eksploataciju dece u pornografiji i nezakonitim seksualnim aktivnostima. „Uprkos činjenici da je na špici filma Klip vidljivo označeno da maloletnici nisu učestvovali u snimanju eksplicitnih scena, titlovi sadrže informaciju o starosti likova, radnja se događa u školi, a scene seksa se događaju između likova koji nisu punoletni“, stoji u obrazloženju odluke koje je rusko ministarstvo kulture dostavilo medijima.

ISTOK I CENZURA: Dakle, bez obzira na to što su u scenama seksa u Klipu učestvovali punoletni dubleri i što su sve ostale scene snimljene uz odobrenje roditelja tada maloletne glavne glumice Isidore Simonović, problem je što su likovi maloletni. Istovremeno, preko beogradske „Politike“, oglasila se i kancelarija Unicefa u Srbiji, takođe podsetivši na Konvenciju o pravima deteta i na protokol o dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji, koji definiše dečju pornografiju kao „bilo kakvo predstavljanje bilo kojim sredstvom, nekog deteta koje je uključeno u stvarne ili simulirane eksplicitne seksualne aktivnosti ili bilo kakav prikaz delova tela nekog deteta koji može da izazove seksualno uzbuđenje“. Na prvi pogled može da se učini da je, kod pozivanja na prava deteta, reč o izvesnoj pojmovnoj zbrci, međutim, u cilju izbegavanja suviše komplikovanih objašnjenja, recimo da su mogući i ovakvo tumačenje i odnos prema eksplicitnim scenama seksa u Klipu.

Distributer filma Sem Klebanov, na vest o zvaničnoj zabrani bioskopskog prikazivanja filma, izjavio je da je reč o prvom slučaju cenzure u modernoj Rusiji i da je ova zabrana pokušaj da se u zemlju uvede moralna cenzura. „Eksplicitne scene sa jakim umetničkim opravdanjem nikada nisu bile problem u Rusiji“, rekao je Klebanov. Povodom zabrane Klipa, oglasio se i predsednik ruskog Kinosaveza, Andrej Proškin, koji je u pismu upućenom Ministarstvu kulture rekao da je reč o činu suprotnom ruskom Ustavu, koji proklamuje ukidanje cenzure. Takođe, smatra da nadležnost Ministarstva kulture doseže samo dotle da može da ograniči uzrast gledalaca, ali ne i da zabrani bioskopsku distribuciju. Proškin osporava i pozivanje Ministarstva na Zakon o zaštiti dece od informacija štetnih po zdravlje i razvoj, navodeći da je u tom slučaju nadležan sud, a ne Ministarstvo kulture.

Urednik ruskog portala „Trud“ Leonid Pavlučik, iako osuđuje zabranu Klipa i opisuje je kao cenzuru, u tekstu na ovu temu ukazao je i na relativnost ovakvih normi, podsetivši na to da je ruski film Dođi i vidi (Иди и смотри) iz 1985. godine u Velikoj Britaniji bio dopušten samo za publiku stariju od 18 godina, dok su u isto vreme u SSSR-u na projekcije filma o dečaku koji proživljava sve zamislive užase Drugog svetskog rata organizovano vođena deca svih uzrasta. Ruski kritičari odluku Ministarstva kulture o zabrani Klipa objašnjavaju dvojakim razlozima. Jedan je činjenica da su i ministar kulture Vladimir Medinski i njegov pomoćnik Ivan Demidov konzervativni političari koji se u vođenju kulturne politike oslanjaju na vrednosti i autoritet Ruske pravoslavne crkve. Medinski, koji je u maju ove godine postao ministar kulture, u ruskoj javnosti je poznat kao istoričar sklon kontroverznim tvrdnjama u vezi sa nacionalnom istorijom, naročito onom iz sovjetskog perioda, kao i po pokušaju da skloni Lenjinovo telo iz mauzoleja na Crvenom trgu i da ga sahrani. Osnivač je jedne od organizacija koje lobiraju za uklanjanje imena ulica i mesta iz sovjetskog perioda, a poznat je i po izjavi da Rusiji ponovo treba „pravi car“. Njegov pomoćnik Demidov, potpisnik odluke o zabrani Klipa, bio je voditelj popularne emisije koja je bila jedna od ruskih verzija Idola i dugogodišnji simpatizer Putinove Jedinstvene Rusije. Druga grupa kritičara smatra da je ovakva odluka pre proizvod nerazumevanja za film kao umetnost, jer, ističu oni, na nekoj visokoj funkciji u ruskom ministarstvu kulture se, od raspada SSSR-a, nije našao niko iz sveta kinematografije.

ZAPAD I CENZURA: Na talasu vesti o presudama za huliganizam iz verske mržnje članicama pank sastava Pussy Riot i moskovskoj odluci da zabrani Paradu ponosa u ovom gradu na 100 godina, mnogi su, i u Srbiji, bili skloni da odluku o zabrani Klipa za bioskopsko prikazivanje tumače kao neostaljinističku i kao dokaz nedemokratskog karaktera Kremlja. Bez namere da dokazujemo da greše u pogledu karaktera ruske vlasti, istine radi, valja napomenuti da ni u zapadnom, gotovo pa neupitno demokratskom svetu, ne manjka zabrana, ograničenja prikazivanja, bioskopske i DVD distribucije i izbacivanja eksplicitnih scena.

Štaviše, pre samo dve godine, Britanski odbor za klasifikaciju filmova doneo je odluku da iz DVD izdanja Srpskog filma, reditelja Srđana Spasojevića, bude izbačeno čitavih četiri minuta i 11 sekundi, zbog izrazitog seksualnog nasilja u scenama. Britanski „Gardijan“ je tada objavio da je reč o najcenzurisanijem filmu u Britaniji, još od 1994. kada je iz indijskog filma Nammavar izbačeno gotovo šest minuta scena brutalnog nasilja. Iako su autori Srpskog filma tvrdili da je reč o političkoj alegoriji, te da scene u kojima glavni junak, pod dejstvom narkotika i na nagovor moćnika iz porno-industrije, siluje novorođenče i svog maloletnog sina, predstavljaju metaforu za ono što političke strukture u Srbiji čine nad građanima, drogirajući ih raznim sredstvima, kako bi građani radili ono što moćnici žele. „Film očigledno nije najsrećnije sredstvo za političke alegorije“, napisao je tada jedan „Gardijanov“ komentator. Odbor za klasifikaciju Vlade Australije otišao je korak dalje: zabranio je za DVD distribuciju svih 99 minuta Srpskog filma. Iz DVD izdanja za američko tržište izbačeno je oko 30 sekundi najbrutalnijih scena iz ovog filma, a ovaj slučaj je specifičan jer se američki distributer Invincible Films oglasio na svojoj Fejsbuk strani i, praktično, izrazio slaganje sa odlukom o izbacivanju spornih 30 sekundi: „Ne opravdavamo cenzuru, ali postoje ozbiljni pravni rizici ako pustimo necenzurisanu verziju filma u prodaju. Nismo spremni da preuzmemo taj rizik, bez obzira na moguću finansijsku isplativost.“ Drugim rečima, američki zakoni su takvi da bi emitovanje needitovanog filma sasvim izvesno izazvalo optužbe za dečju pornografiju, a sudski troškovi za jednu malu distributersku kuću bili bi neuporedivo viši nego prihod od prodaje DVD-a.

»Srpski film«

»Klip«