Nedavno završena velika retrospektivna izložba u Berlinu i otvaranje iste postavke početkom juna u Parizu još jednom skreću pažnju na delo Gerharda Rihtera, jednog od najvećih umetnika današnjice, slikara koga mnogi smatraju Pikasom XXI veka
"Narodni muzej ne radi 10 godina. Sramota! I Savremeni muzej je zatvoren. Zašto? Sad živimo u kokošinjcu, jadna nam majka! Toliko smo politizovani – nemamo muzeje, ali zato imamo politiku! Nešto nam se desilo, nešto što ne nosi ništa dobro"
Neophodnost postojanja zasebnog ministarstva nauke, inicijativa o kojoj se govori još od marta prošle godine, sada je dobila podršku Srpske akademije nauka i umetnosti
"Mlade koji se danas šetaju i slušaju muziku tako što između sebe podele dve slušalice istog telefona pa gajtani tih slušalica naprave slovo Y ja zovem ‘Y generacija’. Muzika koju slušaju obeležava njihov teren koji postaje nedopstupan za druge. To je grozno, ljudi po celom svetu hodaju sa čepovima u ušima! Šalju gomilu podataka jedni drugima, ali ne komuniciraju. Napišu SMS: sad sam u klozetu, sad sam u busu. To su samo podaci, tu nema ljudi. Ne kažem da svi treba da se držimo za ruke na ulici, ali kad bismo se makar malo bolje čuli..."
"Mobilne komunikacije doprinose društvenoj integraciji i mogu biti odličan način da se pobede siromaštvo, nepismenost i loše zdravstveno stanje, kao i da se pomogne ljudima da unaprede svoje životne uslove"
Koncept besplatnog obrazovanja često je shvaćen kao utopija i najčešće je uvod u polemike oko toga da li je znanje roba ili znanje, ipak, nije roba. Ipak, internet, kao slobodan i potpuno besplatan izvor informacija raznih vrsta, menja svet upravo na taj način što neke čvrsto okoštale koncepte i institucije ranije uspostavljenih sistema – obesmišljava. Bilo da je reč o studentima koji traže mogućnosti za dodatno učenje ili o ljudima koji su prosto željni znanja, oni više ne moraju da daju velike sume novca da bi dobili pristup obrazovanju u nekim od najcenjenijih obrazovnih institucija u svetu. Naravno, opšte je poznata stvar da internet obiluje receptima, instrukcijama i tutorijalima, od kuvanja i štrikanja, preko šminkanja i pravljenja frizura, pa sve do komplikovanijih poduhvata, kao što je učenje jezika, brzo čitanje, programiranje i sl. Međutim, internet nudi ogromne mogućnosti i kada govorimo o obrazovanju u najužem shvatanju tog pojma
Aktuelna izložba Dijega Rivere u njujorškom Muzeju moderne umetnosti sa radovima nastalim tokom Riverinog boravka u Njujorku krajem 1931. i početkom 1932. godine, koje je naručio i finansirao sam muzej na čelu sa Ebi Rokfeler, realizovana je u osetljivom društveno-ekonomskom trenutku, navodeći posetioce na preispitivanje politike muzeja, ali i na, s obzirom na Riverin levičarski politički angažman – eventualne skrivene poruke
Bora Đorđević, muzičar, pohvalio koncert "Beogradskog sindikata" ("Kurir")
U dve knjige i na više od 1200 stranica nedavno su u izdanju Službenog glasnika i u prevodu Aleksandre Mančić objavljene sabrane priče Hulija Kortasara, jednog od najvećih pisaca XX veka
Tupak Šakur je pre neki dan na pozornici ponovo zapevao i zaigrao, mada ga nema među živima već petnaestak godina, a Snup Dogi Dog je izašao na scenu pored njega, mada je živ. Ovaj trenutak na čuvenom Koačela festivalu održanom u SAD pamtiće mnogi, jer im je mimo svake logike ispunjena želja da bar za trenutak ponovo vide Tupaka "uživo", makar njegovu hologramsku projekciju. Sledeće pitanje je koga još od mrtvih ili nepostojećih pop zvezda želite da vidite na pozornici – "živog Elvisa", operu koju izvodi "živi Šaljapin" ili "Marija Kalas", ranog "Majlsa Dejvisa"? Zašto samo da stanemo na muzici, zamislite ostale izvođačke delatnosti – ili čak sport? Zamislite utakmice poznatih holograma?
Pod sloganom "Tvoj život je tvoje delo", Kancelarija za mlade Beograda nudi usluge za zainteresovane između 15 i 30 godina, koji žive u sadašnjosti i stvaraju budućnost
Tokom meseca maja matematika će izaći na ulice, trgove, rečne obale, osvojiti galerije, muzeje i druge javne prostore
Matija Bećković, pisac, o čestim posetama političara u kampanji štalama ("Alo")
Na skali ocena od 1 do 5, kao u školi, Ustav Srbije dobio je prosečnu ocenu 2,8. Samo deset odsto građana i četiri odsto pripadnika elite smatra da Ustav ne treba menjati. Zanimljivo je da je Ustav najvišu ocenu dobio od pripadnika političke elite, koja mu daje prosečnu ocenu 3, dok je intelektualna elita dala 2,8. Ustav su najniže ocenili predstavnici društvene elite, dali su mu prosečnu ocenu 2,6
Krađe umetničkih dela iz muzeja, privatnih zbirki i porodičnih kolekcija u svetu su postale jedan od najunosnijih poslova, a ilegalna trgovina umetninama i arheološkim nalazima je, kako tvrdi UNESCO, druga na svetu po profitu koji se ostvaruje, odmah iza trgovine drogom
"Kamen-srce je stena koja po svom sastavu daje apsolutnu formulu ljubavi: 100 odsto poljupci plus 100 odsto zagrljaji plus 100 puta izgovoriti dnevno dragoj ili dragom ‘Volim te’ – minimum. Ovo je priča o ljubavi, samo drugačije ispričana", kaže Goran Kosanović, autor izložbe "Planeta Ljubav 2012" u galeriji Zvono
Prvenac Maje Miloš nije film na koji biste poveli svoju babatetku iz Kladova, ali je hrabar iskorak i osveženje u svakom smislu
Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovila je novu nagradu koja se najavljuje kao "najveća i najznačajnija u oblasti egzaktnih nauka". Hoće li ova inicijativa napraviti zvezde od srpskih naučnika
Učenje kroz kreativnu dramu priprema mlade ljude za život u zajednici. U bezbednom okruženju igre i fikcije mladi istražuju situacije, moguća rešenja i njihove posledice, upoznaju ličnu snagu i slabosti, ispituju ponašanje i odnos prema drugima u datoj situaciji. U zaštićenoj sredini dramskog prostora učesnici slobodno izražavaju svoje mišljenje kroz preuzimanje uloge u datoj situaciji
Jedan od nezaobilaznih pratilaca (cinici bi rekli pokretača) svih ratova i revolucija oduvek je pljačka. Krade se sve što se može zamisliti, novac, nakit, oružje, nameštaj, ali se ne zaboravljaju ni umetnost i istorija, pa stradaju muzeji, galerije, biblioteke, verski objekti, arheološki lokaliteti... U pljačku kreću i pojedinci, stihijski, i čitave države, organizovano
Dvoje dramaturga su u Gebelsovom tekstu izmenili samo tri reči, poslali ga vodećim srpskim partijama. Odjednom, svima su postala prihvatljiva razmišljanja Hitlerovog ministra za propagandu
Šta ako lice već zaposleno u policiji nađe zaboravljeni novčanik pun strane valute i bonova za benzin, pa ga fino vrati vlasniku?
Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti
"Cilj muzejskih edukativnih programa je korišćenje muzejskih zbirki kao nastavnog sredstva. Frontalna nastava gubi svoje primarne pozicije već godinama u Evropi i u svetu. A po čemu to znamo? Po tome što deca beže iz škole. Ne beže zbog loših ocena, već zbog dosadnih modela nastave, dosadnih metodoloških principa", ukazuje Vesna Milić, kustos Muzeja savremene umetnosti
