Tužno je živeti u svetu praznih i razočaranih staraca. Možda nam je, ipak, taj svet još uvek dalek i stran. Možda se dečaci samo igraju. Odlučili su da se preruše u starce, stavili su masku, sedu kosu i brkove, navukli tup i prazan izraz lica
"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"
Možda je to dobro: ljudi su većinom sve gluplji, pa je i država sve plića, a mediji sve lažljiviji. Možda nam ima spasa kad veći deo čovečanstva oglupi koliko treba, a ostatak shvati šta se dešava
Sigurno je da Beograd i Prištinu ubistvo Olivera Ivanovića žulja kao kamen u cipeli i ne vole mnogo kad ih neko podseća na to. Za mesec dana navršiće se šest meseci od ubistva, mediji će još jednom postavljati neprijatna pitanja dokle se stiglo u istrazi, kosovske će se vlasti, verovatno, setiti da kažu da nema novih saznanja, srpske će, verovatno, reći kako Priština, Euleks i međunarodna zajednica opstruiraju istragu, a na Ivanovićevom grobu u Aleji zaslužnih građana okupiće se, verovatno, samo porodica i prijatelji
Boravku Rajnera Hesa ukazana je pažnja kakvoj ne mogu da se nadaju ni značajni umetnici u poseti našoj zemlji. Po mom mišljenju, isuviše velika pažnja, iako je odlično što se govorilo ne o nama, unuku masovnog dželata i meni, slučajno preživeloj žrtvi, nego o onoj prošlosti koja je bila tako strašna da je logično što želimo da je zaboravimo
Srbija je članica Saveta Evrope i prihvatila je određene obaveze. Ukoliko se ustanovi da ima kršenja obaveza, to će biti konstatovano u izveštaju i biće date preporuke za unapređenje. Nama koji smo žrtve to će poslužiti da dokažemo da postoji organizovano nasilje prema političkim neistomišljenicima od strane države koju je oteo SNS
Šešelj u skupštinskom izlaganju upozorava da je Vučić ranjiv, da treba da se čuva aviona i otrova. Za premijerku je lako. U njen kabinet upadaju američki i, eventualno, britanski ambasador, dovode Zoranu Mihajlović a ovu aktuelnu izbacuju napolje
I ono malo novinara i medija koji su dugo opstajali u borbi, sve su tiši. Posrću u besparici, izmučeni su harangama koje protiv njih godinama vode tabloidi i neki elegantniji, tiši i podmukliji službenici režima. Nemaju više saveznika, ali ni snage, volje ili motiva, a tek im sledi odsudna bitka
Štrajk radnica turskog Kajzena u Smederevu, više je nego ilustrativan za položaj radnika u Srbiji, ali i odnos stranih investitora prema zaposlenima. Radno vreme je od ponedeljka do petka, od 7 do 15 časova, ali se često događa da obimne porudžbine, od kojih su mnoge za poznate brendove, zahtevaju prekovremeni i rad vikendom. Svih 300 radnica 11. maja otpočelo je štrajk zbog neisplaćenih naknada za prekovremeni rad. Prema navodima portala podunavlje.info, radnice tvrde da sve primaju tek minimalnu platu i pored činjenice da često rade prekovremeno i subotom. Norme koje je poslodavac postavio nije moguće ispuniti, dok je sindikalno organizovanje zabranjeno
Žena u Srbiji je najugroženija u sopstvenom domu, najveća opasnost preti joj od bivšeg ili sadašnjeg partnera, naročito ako on poseduje vatreno oružje. Velike su šanse da počinilac nakon ubistva pokuša, i najčešće uspe, da se i sam ubije. Od 26 ubijenih žena, 23 su ubili bivši ili sadašnji partneri, a tri sinovi. Da je momenat kada žena odluči da prekine odnos sa partnerom jedan od najvećih faktora rizika pokazuje podatak da je više od polovine žena koje su ubili partner, njih 23, stradalo u trenutku kada više nisu živele u zajednici sa partnerom, odnosno ubicom
"Pravda za Davida" potpuno je novo i drugačije kolektivno ponašanje i teško je predvideti kako će se stvari dalje odvijati. Na velikom protestu, koji je održan 21. aprila ove godine, bilo je prisutno više građana nego zajedno na mitingu i kontramitingu, koji su pre dvije godine upriličili vlast i opozicija u Banjaluci. Tu su građani iz cele BiH zatražili da se sem pravde za Davida, razreše i sva do sada nerazjašnjena ubistva. Na okupljanjima na banjalučkom trgu izbrisane su sve etničke i verske podele među ljudima, što vladajućim etnonacionalistima predstavlja ozbiljan kamen u cipeli koji ih žulja
"Ko danas ima prava da govori mladoj ženi kako da živi i šta je za nju dobro a šta nije? Kako se jedna tako "obična" stvar kao što je ljubavna čežnja pretvara u silu koja je gorivo kapitalizma i potencijalne eksploatacije, kojim se politički manipuliše?"
