Šta se krije iza američkog pritiska na korporaciju Huavej i na koji način je peta generacija mobilne telefonije (5G) još jedno od oružja u trgovinskom ratu između SAD i Kine, koji bi mogao da definiše buduće globalne ekonomske tokove
Tramp je, barem nezvanično, već u kampanji za reizbor i jasno je da u tu kampanju ne može zvanično zakoračiti bez pokazivanja makar mašina koje grade zid prema Meksiku. Pitanje je da li će ga u novom zakonu, do mere da može da proglasi pobedu, zadovoljiti novac za izgradnju zida-koji-zapravo-nije-zid-već-zaštitna-ograda, što bi mu demokrate u najboljem slučaju mogle ponuditi; ili će se, eventualno, upustiti u pravnu bitku oko opravdanosti uvođenja vanrednog stanja, računajući da će na kraju puta Vrhovni sud, kao kod nekih drugih kontroverznih odluka, i ovaj put stati na njegovu stranu
Privrženost dijalogu svakako je dobra stvar, samo što se postavlja pitanje da li je to posledica iskrenog opredeljenja ili nekog Vučićevog obećanja
Preko osamdeset godina star roman gotovo zaboravljenog Sinklera Luisa iznova je u središtu pažnje, a tamo ga je, sasvim nehotično, lansirao neko ko verovatno nikada nije ni čuo za njega: Donald Tramp
Nova tehnologija u koju se mnogo ulaže menja i svet rada i društvo, utiče na navike, na pojam svojine, pa i na identitet i privatnost. Ona sama po sebi može da donese mnogo dobra, ali i mnogo zla, pa bi je trebalo pažljivo regulisati. Samo što današnji političari nemaju alatke potrebne za to
Putin dolazi a ovi naši pokušaće od toga da naprave vrhunsku politiku s dugoročno štetnim posledicama za odnose sa ostatkom sveta
Mao Cedung je svojevremeno govorio da će se Kina svakako ujediniti sa Tajvanom, ako ne za 100, onda za 1000 godina. Kada se Nikolaje Čaušesku pobunio da je to je isuviše mnogo vremena, Mao je rok smanjio na 500 godina. Deng Sjaoping je ujedinjenje stavljao u izgled od 10 do 100 godina, dok Si Đinping ne licitira sa vremenom već prosto kaže da je "ujedinjenje neminovno". Sigurno je samo jedno: da Peking neće odustati od svoje politike prema Tajvanu koji tretira kao neotuđiv deo Kine i da neće tolerisati mešanje trećih zemalja u ovo "unutrašnje pitanje"
Krajem 2018. u Beogradu je održan događaj "Evropska unija i Zapadni Balkan u 2019", na kome su stručnjaci iz regiona i Evrope formulisali predviđanja za narednu godinu, kako na Zapadnom Balkanu tako i u samoj Evropskoj uniji. Predviđanja su prilično pesimistična
Kao globalni šampion forme televizijske političke satire, Oliver je pouzdani glas marginalizovanih u vreme divljanja populizma, ali liberalne vrednosti zastupa ne podležući "politički korektnoj" sterilizaciji jezika i mišljenja
Politika "stezanja kaiša" Emanuela Makrona za cilj ima da se na račun najsiromašnijih omogući nesmetano bogaćenje najbogatijih. Marksističkim rečnikom: Socijalni bunt je izazvala nepravedna preraspodela viška vrednosti
Jedna analiza napravljena na Harvardu pokazuje da je u poslednjih pet stotina godina u dvanaest od šesnaest slučajeva u kojima se sila u usponu sukobila sa vladajućom silom rezultat bio rat. Da li se to odnosi i na kinesko-američki trgovinski rat
"Kad sam radio Jabučila u Pirotu, dolazili su ljudi i smetali mi. Bili su zainteresovani i za materijal, za metal koji su hteli da ukradu i preprodaju. Znaš kako je, sirotinja"
Protesti "žutih prsluka" iznedrili su dva ključna pitanja oko kojih se lome koplja: kupovna snaga niže i srednje klase i poreska pravda. Emanuel Makron, uzdizan kao predsednik nade, nadalje će vladati kao predsednik dugoročne krize kojoj je teško videti kraj
Samo par nedelja nakon Makronovog govora u odbranu "moralnih vrednosti" u samom srcu Francuske buknuli su "Yellow Vests"(Žuti prsluci) protesti inicirani dugogodišnjim padom ekonomskog standarda
Ono što je u ovom trenutku krize važno jeste da se ojača narativ o Evropskoj uniji kao o mirovnom projektu
Sve je navodno počelo kada je tridesettrogodišnji traktorista Erik Dru iz departmana Sena-Marna preko Fejsbuka pozvao na protest zbog uvođenja eko-takse na gorivo. Nedugo zatim predsednika Emanuela Makrona je stigao masovni revolt "žutih prsluka" širom zemlje protiv koga se pokazao nemoćnim i koji je doveo u pitanje njegovu vlast
Deca rođena kada je počeo ovaj u SAD gotovo zaboravljeni rat ulaze u godinu punoletstva, a Vašington još uvek ne zna kako da iz njega izađe mada je još 2003. proglasio pobedu – zbog procene da je poraz skuplji od vođenja rata
Prvi put od početka sukoba je zvanična ruska vojska, a ne ruske paravojne formacije, otvorila vatru na ukrajinsku vojsku. Moskva govori o provokaciji Ukrajine, Kijev o kršenju svih međunarodnih normi Rusije
Odbegli bivši premijer Makedonije Nikola Gruevski dobio je u Mađarskoj azil po hitnom postupku. Samo što su u zakonu navedeni drugi izuzeci za izbeglički status: maloletna deca bez pratnje, žrtve seksualnog nasilja, žene u drugom stanju
Ispostavilo se da su na mojim terenima i kod Knina i u Slunju posle međusobno ratovali zavađeni narodi iste zemlje. Ko će to danas da nas napadne i odakle? Čini mi se da jedino mogu da shvatim te aniterorističke aktivnosti, koje su se opet svele na zaštitu važnih ličnosti
Sukobljena i sa Vašingtonom i sa Moskvom, suočena sa Bregzitom i jačanjem ekstremne desnice, rastrzana suprotstavljenim interesima privredno stabilnog severa i prezaduženog juga, izmorena finansijskom i migrantskom krizom, Evropska unija se nalazi na prekretnici. Dok Zapad proslavu stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata stavlja u kontekst sadašnjeg zabrinjavajućeg istorijskog trenutka, mi se bavimo rasporedom sedenja i time ko je Vučiću i Tačiju posvetio više minuta i koliko srdačnog razgovora
Čini se da Francuska nije odolela da ne podeli lekciju političkom establišmentu Srbije. Mesto na kojem je sedeo predsednika Vučić 11. novembra u Parizu možda je i poruka da će morati da nastavi da radi na ispunjavanju obećanja. Zbog toga je ovo pravi trenutak da se celokupni srpski politički establišment ozbiljno zapita kako smo stigli dovde, a odmah zatim i kako da se iz ove sramne pozicije izbavimo
Dedovi nam se verovatno prevrću u grobu zbog načina na koji je predsednik Francuske Emenuel Makron obeležio stogodišnjicu kraja Prvog svetskog rata, prilagođavajući proslavu svojim ambicijama: da on bude objedinjujući faktor u Evropskoj uniji koja puca po šavovima. Prepreke njegovim evropskim ambicijama su rejting koji mu u Francuskoj sve više opada i to što mu nedostaje jedna sitnica – snaga nemačke privrede
Pojavila se, nedavno, vest da je Aleksandar Vučić ukorio ministre Aleksandra Vulina i Nenada Popovića zbog izjava o Kosovu koje odstupaju od vladine politike o ovom pitanju, mada nikom u Srbiji, pa verovatno ni ministrima, nije baš jasno kakva je to vladina politika o Kosovu
S obzirom na pare koje su u igri, od evropskih i američkih sankcija protiv Saudijske Arabije verovatno neće biti ništa, a do sada nijedna strana firma nije odustala od posla u toj zemlji zbog ubistva Kašogija. Još će najveće žrtve navodnog ogorčenja svetske javnosti zbog brutalne likvidacije novinara ispasti Novak Đoković i Rafael Nadal
Našu civilizaciju sam nazvao Ko-smo-mi-sada-civilizacija. To je metaforičko pitanje koje se postavlja nakon istorijskih događaja. Kada se Jugoslavija raspala, verujem da ste postavljali sebi to pitanje. Ali, danas se dešava da je Ko-smo-mi-sada globalizovano. Osim toga, imamo izbeglice, svake tri sekunde neko mora da se preseli negde drugde. Pitanje izbeglica je postalo povezano sa terorizmom. Postoji toliko toga što podstiče zajedničku brigu, više anksioznosti kada je reč o Drugom. I šta ljudi rade? Traže spasioca koji će to učiniti, zaštititi identitet njihove grupe. Znate li koliko je izgrađeno zidova u poslednje dve godine kako bi se odvojile etničke grupe? Sedamdeset! Poenta je – ako politička propaganda, ako vođe stimulišu predrasude, one će postajati sve jače, patološkije i opasnije
