VREME BR. 690. 25. MART 2004.

Kosovo, 17. mart 2004.

Kada su gorele mnoge kuće, crkve i manastiri (ponekad zajedno i sa onima koji su u njima živeli i nisu uspeli da pobegnu), kada je broj poginulih stigao do 28, a u bolnice osim 850 povređenih građana počeli da pristižu i povređeni vojnici KFOR-a, razni međunarodni zvaničnici, vojnici i diplomate počeli su polako da sriču sintagmu koju svih ovih godina nikako nisu uspevali da prevale preko usana – počeli su da pominju «etničko čišćenje» nealbanskog življa i da za to optužuju albanske političke vođe. Uz napomenu da je očigledno reč o dobro organizovanoj i orkestriranoj akciji

Peticija za Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja

Pečat institucionalnoj sramoti

Kako se žrtve partnerskog i porodičnog nasilja ne bi zaboravile, Autonomni ženski centar i Mreža Žene protiv nasilja pokrenuli su peticiju da 18. maj bude dan sećanja na sve žrtve femicida i propuste institucija koje su do njega dovele. Iz ovih organizacije se nadaju da će se na ovaj način podići svest javnosti o ozbiljnosti ovog problema i mogućoj prevenciji

Intervju – Dr Vjekoslav Perica, istoričar

Narod, pleme, klan – Balkan

Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama

Pozorište – Duh koji hoda

Pucanj u srce kojeg nema

Izvanredan novi komad Dukovskog, koji je Popovski besprekorno postavio, s inspirisanim ansamblom SNP bez slabog mesta: da je bolje, ne bi valjalo

Kultura sećanja – Jedan performans, jedna izložba i jedna predstava o holokaustu

Moj krik iz dečjih usta

Osećam obavezu da govorim o holokaustu. Sve veću, što nas je manje živih koji možemo da svedočimo o tom Vremenu Zla. Istovremeno mi se sve besmislenije činilo to što imam da kažem, činilo mi se da malo ko želi da čuje, želi budućnost koja se seća mojih strašnih vremena. Pogotovo u Srbiji, u Beogradu, koji su tako temeljno očišćeni od Jevreja. A onda su učenici Treće beogradske gimnazije kriknuli na pozornici Bitef teatra. Taj krik devojčica i momaka sedamdeset godina mlađih od mene bio je moj urlik, moj protest što je svet takav, kakav jeste, moj vapaj za roditeljima, plač za svim mojim mrtvima, za koji ja nisam nikad bio sposoban

U susret Sterijinom pozorju

O jagodama i teatru

Ovogodišnje jubilarno, 60. Sterijino pozorje biće održano od 26. maja do 3. juna u Novom Sadu i predstaviće u zvaničnoj selekciji devet predstava

Intervju – Gordana Čomić, narodna poslanica

Vladavina rejting-efendija

"Kao ljudsko biće koje živi u ovom društvu, nikad neću prestati da osećam strahotu kako zbog događaja samog tako i zbog interpretacije posle. Ako na ovom strašnom primeru ne naučimo da ne mogu živi da dele beščašće nad mrtvim ljudima, onda ne znam koliko nama treba nesreće kao društvu da bismo naučili da se to ne radi"

In memoriam – Nikola Tucić (1946–2015)

Čovek koji je razumeo Darvina

U ponedeljak 2. marta, u Beogradu je preminuo najugledniji evolucioni biolog u Srbiji, prof. dr Nikola Tucić. Biolog i genetičar, bio je dopisni član SANU, istraživač na IBISS-u, profesor Biološkog fakulteta i najbolji poznavalac teorije evolucije u Srbiji

Koča i Peko – Dva lica revolucije

Kad heroji ne umru mladi

Peko Dapčević je vozio džip. Koča Popović spačeka. Da li su bili skromni, ili su odricanjem od službenih automobila i šofera, svako na svoj način, zapravo naglašavali svoju posebnost? Jedan dete iz crnogorskog sela, drugi iz gradske, buržujske porodice, nadrealista. Obojica su heroji partizanske legende, ali nezgodno je kad heroji dočekaju penziju, kada počnu da ih muče prostata ili staračka zaboravnost. Uskoro će i poslednji svedoci Drugog svetskog rata i nastanka Titove Jugoslavije i njenih heroja nestati sa lica zemlje, lepo bi bilo da za nama ne ostanu baš sve same laži

Nuspojave

Bonton za početnike i pipanje za šlajpik

Vojvodina politički nestaje na naše oči jer se nikada nije ni konstituisala kao superiorna politička i civilizacijska alternativa unutar Srbije, za razliku od Istre u Hrvatskoj

Književnost u Vojvodini

Panonski splin i odmetništvo od kanona

Vojvođanska književnost kao "nacionalna" ne postoji niti će postojati jer nema vojvođanske etničke nacije, a pogotovo ne vojvođanskog jezika, tako da nema sumnje da se u Vojvodini stvara srpska, mađarska, slovačka etc. književnost, ali istovremeno i sasvim nedvosmisleno postoji i izvestan "značenjski višak", izvesna jaka – istorijski i kulturološki uslovljena – specifičnost koja čini suvislom i opravdanom priču o vojvođanskoj književnoj sceni kao o fenomenu za sebe. Fenomenu koji, dakako, živi prožet sa drugima kojima ravnopravno pripada, a ne u izolaciji od bilo koga ili čega, sa bilo koje obale bilo koje reke. Ne bi ni valjalo da je drugačije

Zakon i posledice

Samoodbrana u odsustvu vlasti

Ako neko sa 50 krivičnih prijava za provale i slična dela i dalje slobodno harači po tuđim kućama i stanovima, samo je pitanje vremena kada će se neko drugi s osećanjem nezaštićenosti, suočen sa strahom za svoj i živote svojih bliskih, u trenutku odlučiti da se zaštiti sam

Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka

Čemu umetnost

"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"

Kultura sećanja – Stjepan (Stevan) Filipović (1916–1942)

Šta čekate? Što trpite?

Knjiga "Stevan Filipović – Istina o istorijskoj fotografiji" Mirjane Belić-Koročkin-Davidović i Radivoja Davidovića, u zajedničkom izdanju autora i Čigoja štampe, sadrži dve priče, obe podjednako važne: o Stjepanu (Stevanu) Filipoviću i o legendarnoj fotografiji Stevana na vešalima, sa uzdignutim pesnicama, nekoliko trenutaka pred smrt, 22. maja 1942. godine u Valjevu. Zaokruženim i potpunim podsećanjem na kratak život Stevana Filipovića, autori knjige započeli su put koji bi bilo dobro nastaviti, put ka rehabilitaciji antifašističke prošlosti i spasavanju od zaborava simbola te prošlosti

Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)

Pa, znate kako je, ubijalo se

U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti

Intervju – Boro Stjepanović, glumac

Kako sam pucao na Sarajevo

"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"

Protivpožarna zaštita

Malo ruku, malena snaga, malecka motka

Tokom prva tri meseca ove godine u Srbiji su izbila 6954 požara na otvorenom, manje-više na poljima namerno potpaljenim, gorelo je 1664 stanova/kuća i 200 javnih objekata: 70 poslovnih i 50 ugostiteljskih objekata, u 28 trgovinsko-zanatskih radnji, 10 zdravstvenih i isto toliko obrazovnih ustanova, šest hotela/motela, tri verska objekta i tri robne kuće... Nastradalo je čak 40 osoba

Senke devedesetih

Tragedije i gorke farse

Pored nezaceljenih rana i nerazrešenih frustracija, razlog što se bavimo prošlošću može da bude i to što nismo spremni da se suočimo sa sadašnjošću

Nuspojave

Pipirevka sa severa

Gužva u vojvođanskom šesnaestercu je neopisiva, a kako se izbori budu približavali krkljanac bi mogao i još da se uveća

Intervju uoči Bitefa – Jovan Ćirilov

Gorka, surova i usijana poezija

"Nove pozorišne tendencije Bitefa tematski se vezuju kao da su na usijanom limenom krovu. To znači da su teme vruće, a obično su vruće teme političke i društvene. Sve predstave iz regiona su zaista takve zbog osvrtanja na prošlost i razračunavanja sa prošlošću i savešću zbog svega što se dogodilo u poslednjim ratovima"

Srbija 2010.

Deset događaja

Intervju – Jasna Đuričić, glumica

Videti ljude oko sebe

"Volela bih da sam snažna kao lik Ružice koji glumim u filmu Beli, beli svet. Ona je svesna odgovornosti za sve što radi, a to je nešto što se sreće preretko. I zbog toga je i heroina i tragički lik. Ona predstavlja veličanstvenu jednostavnost življenja malih ljudi. Ona prihvata strašne stvari u životu bez kukumavke, bez ičega, bez pola reči. Ja znam i osećam da takve žene postoje"

Portret savremenika – Tomislav Karadžić

Lice srpskog fudbala

Uprkos javnom zalaganju na izgradnji stabilnog i uspešnog fudbalskog ambijenta, sadašnji predsednik Saveza će ostati upamćen kao čovek za čijeg je vakta domaće loptanje nogom doživelo svoje vrhunce u povezanosti sa kriminalom i nasiljem

Kako zaštititi ljude od nepogoda

Odgovor na lokalni smak sveta

Sistem za reagovanja u vanrednim situacijama u Srbiji, za koji nadležni kažu da je godinama "bio u prašini", polako počinje svoju obnovu koja će, prema procenama, trajati sledećih nekoliko godina. Za to vreme građani iz ugroženih područja mogu da se uzdaju uglavnom u višu silu

Saobraćaj – Udesi autobusa

Umor, žurba, nepažnja

Udesi ove vrste se događaju svuda, uzročnik je po pravilu čovek, pre svega vozač. Srećom, nisu česta pojava, ali na nesreću, skoro uvek su sa tragičnim posledicama

Smrt u vojsci

Zašto padaju srpski avioni

Državne i vojne vlasti dužne su javnosti bar tri odgovora. Prvo: kako je moguće da u pripremama za aeromiting poginu dva pilota za godinu dana. Drugo: kako je moguće da se smatra da je dvadeset sati naleta godišnje dovoljno za složene figure na MIG-29. I treće: kako je moguće da su svi avioni koji su pali navodno remontovani

Pet godina od albanskog nasilja na Kosovu

Etničko čistilište

U utorak 17. marta navršilo se pet godina od najvećeg napada na Srbe na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga. Tokom dvodnevnog nasilja osmoro Srba stradalo je u napadu, a 11 Albanaca uglavnom u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Prema podacima Kosovske policijske službe, oko 900 ljudi je ranjeno, a među povređenima bila su 63 pripadnika KFOR-a i 123 pripadnika međunarodne i kosovske policije. Proterano je više od 4000 Srba, uništeno 900 kuća i 35 crkava i manastira, među kojima i spomenici kulture iz XIV i XVI veka. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine, dogodilo se 400 incidenata, podmetnuto je 629 požara i bačeno 12 granata